2023. je bila godina poskupljenja, pa nije ni čudo što se potrošači pitaju kako su je preživeli

Potrošači u Srbiji verovatno bi rekli da je tokom 2023. godine najviše poskupela hrana, i to one osnovne namirnice, koje se koriste svakodnevno. Bez obzira na to što, prema zvaničnim podacima inflacija slabi, pa je trenutno na osam odsto, to ne znači da cene padaju – već samo sporije rastu.

A sudeći po cenama u prodavnicama, ali i na pijacama, jasno je da je sve već toliko poskupelo, da je nevažno da li sada cene rastu sporije ili brže, jer su već otišle u nebesa.

Najviše poskupela hrana

Tako je, recimo, od decembra prošle do decembra ove godine, šargarepa na beogradskim pijacama poskupela čak 67 odsto. Takođe, bez obzira na to šta kažu zvanični podaci o inflaciji, sada kilogram svinjskog buta košta 900 dinara, u odnosu na prošlogodišnjih 750, a litar mleka koji košta 120 dinara postao je misaona imenica, jer je sada cena 150.

Takođe, jedno jaje košta i po 25 dinara, a prosečna cena za kilogram junetine je 1.300.

Poskupelo je ulje, sa 142 na 152 dinara, jogurt sa 165 na 175, a za 20 dinara skočila je cena pilećeg filea.

Iako možda na prvi pogled ne deluje da su sva poskupljenja drastična, činjenica je da su u pitanju namirnice koje potrošači često kupuju, pa se “malo pomalo”, prilikom svake kupovine, nagomilava trošak koji je u zbiru drastično veći nego prošle godine.

To pokazuje i računica “Nove”, prema kojoj je sada za ishranu prosečne četvoročlane porodice sada potrebno čak 81.245 dinara mesečno, dok je pre godinu dana za iste namirnice bilo potrebno izdvojiti 71.553, što je poskupljenje od 9.692 dinara, odnosno oko 14 odsto.

Energenti poskupeli po tri puta

Još jedno u nizu poskupljenja poskupljenja svakako je bila struja, koja je tokom 2023. godine poskupela čak tri puta – u januaru, maju, a potom i u novembru i sva tri puta, cene su povećane za osam odsto bez PDV-a, što je oko 9,28 procenata sa porezom. Osim struje, poskupeo je i gas, a cene su takođe povećavane u januaru, maju i novembru, i to za po 10 odsto.

Kamate na kredite otišle u nebesa

Uporedo sa inflacijom, pa i cenama hrane i energenata, rasle su i kamate na kredite u bankama. Evropska centralna banka povećavala je kamate za pozajmice u evrima, a Narodna banka Srbije za dinarske kredite, pa dužnicima rate nisu prestajale da rastu. Neki od dužnika posvedočili su da im je rata kredita zahvaljujući inflaciji za oko godinu dana, skočila i za više od 200 evra.

A onda je, kada je rast kamata već uzeo maha, NBS odlučila da ograniči kamate na stambene kredite, koji se najčešće podižu u evrima, i čije su rate zapravo najviše porasle.

Tako je centralna banka odlučila da zamrzne kamate na stambene kredite od oktobra ove, pa sve do 31. decembra naredne godine, pa korisnici ovih bankarskih pozajmica sa varijabilnom kamatnom stopom konačno mogu da odahnu, barem na 15 meseci, kada njihove kamate, a samim tim i rate, više neće moći da rastu.

Da je intervencija NBS bila neophodna, svedoče i podaci o visini euribora, kamatne stope po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac, a od koje zavise sve kamate za kredite u evrima, što su u našoj zemlji najčešće upravo stambeni krediti.

Recimo, tromesečni euribor (po kojem se rate usklađuju na svaka tri meseca), u oktobru je iznosio 3,951 odsto, a na početku ove godine drastično manje – 2,783 procenta. Takođe, drastično je porastao i šestomesečni euribor (rate se usklađuju na pola godine), i to sa januarskih 3,311 na oktobarskih 4,138 odsto.

Pored kamata na stambene kredite koje su najviše porasle, a poskupele su i nekretnine. Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda, samo u prvoj polovini godine nekretnine su poskupele za 11,19 odsto u odnosu na lane.

BONUS VIDEO Milojko Arsić o rastu BDP-a i inflaciji u narednoj godini