Pametni Vimbldon – daš 34, a dobiješ 141 milion dolara

Gubici su ogromni, ali ima i primera koji pokazuju šta znači planirati pametno. Reč je o možda i najpopularnijem turniru, Vimbldonu.Koliko god da su svi ljubitelji tenisa razočarani što ove godine neće biti teniske čarolije na travnatim terenima u jugozapadnom Londonu, toliko mogu da budu i srećni što makar Vimbldon neće biti toliko pogođen ovom pandemijom.Pogođeni su drugi turniri, čiji čelnici nisu bili tako metodični u planiranju i predviđanju mogućih situacija, i zato će sada platiti veliki ceh.DAŠ 34, DOBIJEŠ 141 MILIONVest koju je „Tajms“ objavio proteklih dana, mnogima je delovala nestvarno, a tiče se osiguravajuće politike Vimbldona koja će im se sada, i te kako isplatiti.Godine 2003. svet je bio zahvaćen jednom drugom pandemijom, SARS virusa i ljudi iz organizacije Vimbldona shvatili su koliko bi ozbiljnija pandemija mogla ubuduće da nanese štetu takmičenju.Zato su rešili da naprave ugovor sa osiguravajućim kućama i zaštite svoje resurse u slučaju pandemije, što se pokazalo kao sjajan poslovni potez svega 17 godina kasnije.Vimbldon, koji je 2018. godine imao prihod od oko 310 miliona dolara, mogao je komotno da dovaja dva miliona dolara na godišnjem nivou.Tako je bio slučaj od 2003. godine i sa ukupnom uplaćenom sumom od 34 miliona dolara, sada će inkasirati znatno, znatno više.Prema računici do koje su ovih dana došli stručnjaci iz oblasti ekonomije, Vimbldon će zahvaljujući tom potezu na otkazivanju ovogodišnjeg turnira dobiti od osiguranja oko 141 milion dolara.To, naravno, nije dovoljno da se pokriju svi gubici zbog neodržavanja takmičenja, ali je blizu polovine godišnjeg prihoda koji turnir ubere, što svakako nije bez značaja.Ovo će, bez dileme, umanjiti efekat ovogodišnjeg sloma, ali u Londonu do tog novca ne bi mogli da dođu da su turnir, kao što je učinio Rolan Garos, ODLOŽILI. Suština je upravo u tome što su ga OTKAZALI. Samo u slučaju neodržavanja turnira, novac od osiguranja može da legne na račun turnira.

ZAŠTO JE VIMBLDON OTKAZAN, A NE ODLOŽENMnogi su se pitali zbog čega Vimbldon jednostavno nije odložio turnir za neki drugi datum ove godine, već ga je otkazao i to tri meseca pre zvaničnog početka.Odgovor nije samo taj, koji se tiče dobijanja novca od osiguranja, već pre svega u nemogućnosti da se u kasnijem periodu godine igra na travnatoj podlozi u Londonu.To je najbolje objasnio direktor za održavanje terena, Nil Stabli.„Tajming turnira mora biti pravi. Vlasi trave najjače su sredinom leta i to je bio bitan faktor pri odlučivanju o otkazivanju turnira. U kasno leto, sunce je niže na nebu. Zahvaljujući time, ranije u toku dana kreće orošavanje trave i tereni postaju klizavi i nebezbedni. Skraćuje se period u toku dana kad se može igrati. Iako bi bilo lepo, u kasno leto i jesen ne može se igrati", objašnjava Stabli i dodaje:"Istina je da smo imali Dejvis kup meč u septembru, ali tada se kretalo u 11.30, a završavalo u 17. Na turniru morali bismo da igramo od 11 do 21 svakog dana. Za 13 dana, 670 mečeva, to je izazov i za špic leta, a kamoli taj deo sezone“.

LEKCIJA OSTALIM GREND SLEMOVIMAPre svega, ovo je lekcija za čelnike ostalih grend slem turnira, koji ovako nešto nisu predvideli i sada su suočeni sa gubicima.Rolan Garos, koji je trebalo da se održi krajem maja i početkom juna, odložen je za septembar, tačnije za termin od 20. septembra do 4. oktobra.Međutim, može li ko Teniskoj federaciji Francuske i direktoru turnira Giju Foržeu da garantuje da će se do tada stvari vratiti u normalu, da će se turnir igrati i da će, održavanjem takmičenja, zaraditi planirani novac?U ovom trenutku, niko ne može da im garantuje, jer je situacija apsolutno neizvesna, o čemu svedoči podatak da mnogi u svetu tenisa sve češće upućuju na činjenicu da tenisa do kraja 2020. možda uopšte neće ni biti.Mnogo je prepreka pred onima koji žele brz povratak, ne samo u smislu organizacije, već pre svega zato što je tenis, kao i svi drugi sportovi sada u zavisnosti od globalnog stanja u državama, od mera restrikcija koje su preduzete, što implicira na verovatnoću da će ovo biti jedan od sportova koji će među poslednjima moći da krene po planu, jer je pre svega zavistan od otvaranja granica, avio letova i protoka ljudi i robe.

PRIMER KOJI ĆE SLEDITI OSTALIGotovo je izvesno da će posle pandemije koronavirusa, čelnici svih velikih turnira morati ozbiljno da porazmisle o svemu i počnu da slede primer Vimbldona.US Open ima veću zaradu od Vimbldona, prosto jer su i karte na Flašing medouzu skuplje od onih u Londonu, i odvajanje određene sume novca na godišnjem nivou, po pitanju osiguranja, ne bi trebalo da im predstavlja problem.Isto je i sa Rolan Garosom i Australijan openom, koji je ove godine bio suočen sa još jednom pošasti, šumskim požarima u Australiji koji su i te kako mogli da poremete normalan tok takmičenja, pa čak i samo održavanje turnira. Jer, setimo se, bilo je čak poziva da se turnir odloži dok se požari ne smire.„Mislim da je posle ovoga što se desilo sa Vimbldonom, apsolutno jasno da će svi sada krenuti tim ili sličnim putem, da se osiguraju. Tako nešto bi bilo jako pametno za sve“, rekao je nedavno i bivši finalista Vimbldona i nekadašnji broj jedan, Amerikanac Endi Rodik.Jedno je izvesno, posle godine u kojoj je koronavirus diktirao kako ćemo živeti i tenis će neminovno doživeti promene. Ako ništa drugo, da bi se osigurali od eventualno novih gubitaka.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram