Englezi nevoljno gledaju u pravcu Srbina.
Sve je spremno za veliki spektakl i završnicu Vimbldona. Najveći turnir na svetu stigao je do samog kraja i raspodele trofeja, ali je umesto uobičajenog glamura došao u pat poziciju zbog brojnih skandala i kontroverznih odluka.
PROČITAJTE JOŠ
Već neko vreme bilo je jasno da će ovogodišnje izdanje Vimbldona biti po mnogo čemu specifično.
Englezi su želeli da sve prođe u znaku glamura i proslave stogodišnjice Centralnog terena kojim špartaju velikani, ali su potezima uoči turnira sve to bacili u drugi plan.
Ma koliko čudno zvučalo, ali bi samo titula Novaka Đokovića mogla da ispegla stvar i sve probleme gurne u drugi plan.
Rat u Ukrajini izazvao je domino efekat kada je u pitanju sport. Ruski klubovi i reprezentacije izbačeni su sa svih takmičenja, ali je u tenisu napravljen konsenzus da mogu da igraju, ali bez nacionalnih obeležja.
Međutim, u Londonu su odlučili da se „prave Englezi“ i da odrede svoja pravila, i zabrane i ruskim i beloruskim takmičarima u obe konkurencije da zaigraju na turniru. Usledio je i odgovor ATP-a, blago je reći besmislen, da se ove godine ne dodeljuju bodovi, a da se prošlogodišnji brišu što je dovelo do potpunog karambola na ATP listi.
Tako će veliki pad doživeti Novak Đoković, Mateo Beretini, Hubert Hurkač i mnogi drugi bez šanse da svojim igrama na to mogu da utiču. Sa druge strane, svi dobri rezultati poput onih Nika Kirjosa i Kamerona Norija ostaće bez nagrade.
Tako je već u startu Vimbldon doneo ogromno ogorčenje u čitavom teniskom svetu, ali je sve nekako trebalo da se zaboravi kada turnir krene. Nagradni fond, veliki broj navijača, borba za najboljeg igrča svih vremena – scena je bila postavljena.
Samo, stvari se baš i nisu razvijale u željenom pravcu.
Pomalo zaboravljena epidemija koronavirusa ponovo je zakucala na vrata i zadala prvi udarac turniru. Favoriti poput Matea Beretinija, te „mine“ iz drugog plana poput Roberta Bautiste Aguta i Marina Čilića morali su da odustanu, pa je turnir, koji već u startu nije imao povređenog Aleksandra Zvereva i suspendovanog Danila Medvedeva, prvog i drugog igrača planete, ostao bez dodatne težine.
Odjednom se promenila percepcija, pa je tako potencijalno neugodin put Rafaela Nadala do završnice postao autoput zbog izostanka svih nezgodnih rivala na ovoj podlozi.
U Vimbldonu su mogli da se raduju samo zbog činjenice da im se crta finale Đokovića i Nadala i epski spektakl dvojice titana koji se bore za epitet najboljeg svih vremena, ali je i to pošlo po zlu.
Posle velike borbe i preokreta u četvrtfinalu, Nadal je slavio pobedu da bi samo dan kasnije zadao dvostruki udarac organizatoru.
Odlučio je da zbog povrede odustane i time ih liši toliko želejnog finala i pri tom ostavi i bez meča polufinala koji bismo imali da je Fric nekako prošao, pa je Kirjos dobio besplatan prolaz za najveći teniski meč na svetu.
A sam Austrlaijanac poseban je trn u oku.
Vimbldon je oduvek odudarao od svih turnira po kulturi ponašanja, oblačenja i vođenja računa o manirima, bar kada su igrači na terenu u pitanju.
Nik Kirjos sušta je suprotnost svega toga. Već je uspeo da se nađe u centru skandala tokom kontroverznog okršaja sa Stefanosom Cicipasom. Svađe, zahtevi sudiji da se suspenduje rival, provokacije – sve je to bio deo repertoara u duelu protiv ništa manje provokacijama nastrojenog Cicipasa.
Na sve to je kao grom iz vedra došla vest da Kirjosa očekuje suđenje zbog optužbe da je tukao bivšu devojku, pa se Vimbldon suočava sa opcijom da pehar na kraju uruči upravo skandal majstoru i potencijalnom osuđeniku.
Senka nad turnirom se nadvila i u žensoj konkurenciji. Ispala je Iga Švjontek, a ženski tenis već dugo nema pravu zvezdu, pa su u finalu igrale dve debitantkinje.
Ons Džabur je kupila mnoge navijače svojim stilom igre, ali je pehar otišao u ruke Eleni Ribakinoj, Ruskinji koja igra pod zastavom Kazahstana. Iako je izbegavala da priča na tu temu, jasno je da je za Veliku Britaniju i sam turnir veliki udarac što je Ruskinja, makar i pod drugom zastavom, odnela pehar.
Zato je za Engleze, ma koliko im to bilo mrsko, važno da Đoković na kraju podigne pehar. Njegovom titulom bi se priča ponovo prebacila na polje trke za najboljeg svih vremena jer bi se srpski as približio Nadalu na jednu grend slem titulu zaostatka.
Ujedno, dostigao bi Pita Samprasa na deobi drugog mesta i učvrstio svoje ime u istoriji Vimbldona i pri tom bi pehar završio u rukama glavnog favorita, čime bi se izbegle priče da je šampion, u ovom slučaju Kirjos, to postao samo zbog spleta okolnosti – suspenzije Rusa i Belorusa, koronavirusa i sreće u žrebu.
Uostalom, ma koliko ga ne voleli u Velikoj Britaniji, Đoković je jedan od najvećih igrača svih vremena i legenda Vimbldona, što nije slučaj ni sa Kirjosom ni sa jednom od finalistkinja u ženskoj konkurenciji.
O njemu će se pričati i u narednim generacijama i upravo bi ovaj Vimbldon mogao da bude jedan od glavnih aduta u njegovoj trci za najvećeg ikada, pa samim tim i nešto po čemu bi buduće generacije mogle da pamte ovaj turnir.
Bilo koji drugi ishod doneće potpuno drugi narativ, a pitanje je da li bi Englezi, ma koliko god ne voleli Đokovića, to prihvatili.
BONUS VIDEO Majstorija Novaka na samom početku polufinala Vimbldona
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare