0
Rafael Nadal je najbolji teniser na šljaci u istoriji, a njegova dominacija na ovoj podlozi tokom čitave karijere je nestvarna.
Ipak, Španac ove sezone igra daleko od nivoa na koji nas je navikao, a neki neočekivani porazi na omiljenoj podlozi otvorili su i pitanje da li je možda došao neminovni pad i da li to otvara šansu rivalima da mu preotmu titulu na Rolan Garosu.
PROČITAJTE JOŠ
0
5
5
1
4
U dosadašnjem toku sezone, Nadal je tradicionalno osvojio turnir u Barseloni, ali je na putu do titule izgubio čak tri seta. Mučio se sa Ivaškom i Nišikorijem u početnim rundama, da bi u finalu u neizvesnom meču bio bolji od Stefanosa Cicipasa.
I dok je u Kataloniji podigao pehar, na dva mastersa koja su do sada odigrana, nije uspeo da stigne ni do polufinala.
U Monte Karlu je nakon pobeda protiv Delbonisa i Dimitrova, usledio šokantan poraz od Rubljeva u četvrtifanlu u tri seta.
Ni u Madridu nije bila bolja situacija. Dve lake pobede protiv Alkaraza i Popirina bile su sve što je uspeo da uradi, jer ga je gotovo rutinski u narednom kolu izbacio Aleksandar Zverev.
Na mastersu u Rimu, koji je trenutno u toku, Rafa je uspeo da se plasira u polufinale, ali je na putu do tog rezultata jedva preživeo meč osmine finala protiv Denisa Šapovalova. Kanađanin kome šljaka nije omiljena podloga, propustio je priliku da ostvari možda i najveću pobedu u karijeri.
Nadal će zahvaljujući činjenici da zbog kiše, glavni preostali konkurenti nisu mogli da završe svoje četvrtfinalne mečeve u petak, zbog više odmora imati veliku šansu da u Pariz stigne makar sa jednom titulom na mastersima na šljaci, ali njegova je igra daleko od onh na koje nas je navikao.
Kada pogledamo istorijat, njegove brojke na turnirima u ovom delu sezone tokom karijere su impresivne. Monte Karlo je osvajao čak 11 puta, u Rimu ima devet titula, a u Madridu pet. Čak i kada nije osvajao trofeje, gotovo je bilo nezamislivo da ispada pre polufinala.
Ipak, to ne bi trebalo da zavara njegove rivale. Tokom 2019. godine, Nadal takođe nije imao sjajnu sezonu sve do turnira u Rimu.
U Monte Karlu je ispao u polufinalu od Fonjinija, Barselonu mu je „preoteo“ Domnik Tim pobedom u finalu, a Cicipas je bio prepreka u polufinalu Madrida. Ipak, Rafa se konsolidovao, osvojio je Rim u duelu sa Novakom Đokovićem, a onda ponovo dominantno došao do trofeja na Rolan Garosu.
U godini pre toga, Nadal je dominirao na turnirima po „prašini“. Titule u Monte Karlu, Barseloni i Rimu, i samo poraz od Tima u četvrtfinalu Madrida, pokazali su zašto je najbolji svih vremena u prolećnom delu sezone.
Slično je bilo i 2017. godine, samo što je od Tima izgubio u četvrtfinalu Rima.
Kao poseban kuriozitet stoji 2015. godina.
PROČITAJTE JOŠ
U periodu kada je bio u najboljim godinama, bilo je nezamislivo da nema titulu na šljaci, ali se to desilo baš te sezone.
U Monte Karlu i na Rolan Garosu je po Španca bio koban Đoković, dok je gubio i mečeve od Fonjinija u Barseloni, Marija u Madridu i Vavrinke u Rimu.
Godinu dana kasnije je osvojio je samo Monte Karlo, da bi se iz Pariza povukao zbog povrede.
Jasno je iz svega navedenog, da kada je Španac u pitanju nema pravila i da čak i kada ne briljira kao 2019. godine tokom turnira na kojima nastupa pred Francusku, može bez problema da osvoji Rolan Garos.
Ipak, indikativno je i to da je u godinama kada je bio u naponu snage, ako bi loše krenuo sezonu na zemljanim podlogama, bio ranjiv i u prestonici Francuske.
To znači da bi i ove godine neko mogao da iskoristi priliku, i pokuša da da skine neprikosnovenog kralja sa njegovog trona na kojem se gotovo bez prestanka nalazi više od deceniju.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
