7
Još jednom je potvrdio da je najbolji teniser planete. Još jednom je ispisao istoriju, a onda istopio i najtvrđa srca. Iako neretko deluje kao mašina koja pomera granice, on je mnogo više od toga.
PROČITAJTE JOŠ
U spektakularnom finalu je Đoković savladao Danila Medvedeva sa 4:6, 6:3, 6:3 i stigao do 37. masters titule, te šeste u Parizu.
Srpski teniser je nakon fantastičnog turnira još jednom osigurao mesto broj 1 ATP liste na kraju godine, što je učinio po sedmi put. Do subote je bio izjednačen sa idolom Pitom Samprasom sa po šest ovakvih dostignuća.
Đoković je tokom karijere često isticao da je on pre svega otac, suprug i sin, a tek onda teniser.
Uostalom, njegova reakcija i proslava titule sa decom Stefanom i Tarom izazvala je više reakcija od Đokovićevih titula.
Novak je pokazao da je topla slovenska duša, a po tome se razlikuje od svih prethodnih šampiona. Prosto, taj lični momenat ga čini neodoljiv i onima kojima su drugi igrači draži.
„Veoma je specijalno, blagosloven sam što sam imao tu priliku. Zapravo to je jedan od najvećih razloga zbog kojih sam nastavio da igram, uvek sam sanjao da moja deca budu na tribinama. Da budu dovoljno stari…“
Kada je prvi put video snimak proslave sa decom, ostao je u neverici.
„O Bože, pogledaj to, to je život, o tome se radi! Podeliti trenutke sa najdražima, oni su moje najveće blago, zaista sam prepun divnih emocija pošto su bili uz mene. To mi donosi sreću i ljubav“, rekao je emotivni Đoković.
Po prvi put su njegova deca odgledala čitav njegov susret, a to je samo potvrda onoga što je stalno pričao.
Uvek je bio iskren, nije nikada obmanjivao, niti skrivao svoje ciljeve. Čak i kada se nalazio na meti zapadnih medija i kritičara ostajao je dosledan sebi – nikada nije rekao nijednu lošu stvar o rivalima.
U doba pandemije koronavirusa donirao je milione evra Srbiji u medicinskoj opremi, pomagao Italiji u više navrata i ko zna koliko pojedinačnih slučajeva je videlo svetlost na kraju tunela zahvaljujući njemu, bez da je javnost to ikada saznala.
Nikada nema problem da i na terenu pokaže emocije.
Smeje se, plače, nervira, lomi rekete, šalje srce, čestita nakon odličnog poteza, tuguje zbog problema…
I nije bio korektan samo prema onima sa kojima se borio za rekorde i istoriju, već i prema onima koji su godinama bili gotovo potlačeni u svetu tenisa.
Njegova organizacija PTPA izvršila je veliki uticaj na promenu raspodele finansijkog kolača (pre svega na grend slem turnirima koji pokreću promene). To je značilo da igrači koji se ne nalaze u Top 100 i dalje mogu da žive od tenisa, a ne da bankrotiraju čim se povrede ili ne igraju na turniru nekoliko meseci.
Veliki igrači kroz istoriju nisu uvek bili i veliki ljudi, ali kod Đokovića jedno ne isključuje drugo. Teško da ćete ikada videti igrača sa većom željom za pobedom koji je uvek imao fer odnos prema svojim protivnicima.
Kada je završio finale čak je u jednom momentu poručio „Tara, volim te“ i nije to bilo „kupovanje jeftinih poena“.
Svima je bilo da je to bila poruka iz srca. Upravo ta sposobnost Đokovića da se „ogoli“ pred svetom i da kaže ono što mu je zaista na duši učinila je da ga mesecima provociraju i javno ponižavaju. Ipak, nikome nije uzvratio i pored bezbroj udaraca ispod pojasa. Sve se to uklapa u stil života koji godinama promoviše i insistiranju na širenju ljubavi.
BONUS VIDEO Slavlje Novaka Đokovića sa decom posle finala u Parizu
