Velikan koji je obeležio istoriju fudbala.
Milšped Group vam donosi najzanimljivije vesti direktno iz Melburna.
Jedna od prvih stvari nakon dolaska u Melburn bila je odlazak do kompleksa na kome se igra Australijan open kako bi se podigle akreditacije. Kako sam prvi put u ovom gradu put ka kompleksu bio je malo duži nego što sam planirao, ali na tom putu naišao sam na statuu posvećenu legendarnom Ferencu Puškašu što me je poprilično iznenadilo. Otkud Puškaš u Melburnu. To je ujedno bilo i početak istraživanja zanimljive priče i legende o jednom od najvećih fudbalera svih vremena.
Bronzane statue okružuju čuveni teren za kriket u Melburnu, odajući počast besmrtnicima australijskog sporta kao što su Norm Smit, Beti Katbert i veliki ser Donald Bredman…
Ali skrivena pored „AAMI parka“ jednog od najatraktivnijih stadiona u Australiji, stoji usamljena figura čoveka za koga kažu da ima „najveću priču u istoriji fudbala“.
Nijedna nacija na svetu nije imala bolji fudbalski tim od Mađarske ranih 50-ih, a Puškaš, poznat kao predvodnik „lake konjice“, bio je u glavni igrač te selekcije.
Karijera koju je napravio kao igrač može se opisati kao legendarna, a danas nagrada za najlepši gol godine nosi njegovo ime.
Omaž iz Melburna, koji prikazuje Puškaša u punom zaletu dok se sprema da na udarac smrtonosnom levom nogom, sjajno ga opisuje.
Puškaš je doprinosio mnogo, mnogo godina nakon što se njegova igračka karijera završila, a trenerski put ga je vodio širom Evrope, Amerike i Bliskog istoka. Zatim, skoro nedokučivo za mnoge, fudbalski titan se našao kao trener Južnog Melburna u Australijskoj nacionalnoj fudbalskoj ligi tokom kasnih 80-ih i ranih 90-ih. Ali uprkos njegovoj slavnoj ličnosti – i uspesima – Puškašov mandat postao je gotovo zaboravljeno poglavlje u istoriji australijskog fudbala.
To je period izvanredan ne samo zbog prisustva jednog od najvećih svih vremena u onome što je navodno bio fudbalski treći svet, već i zato što se poklopilo sa grupom igrača koji su odigrali značajnu ulogu u razvoju australijske lige.
Njveće ime koje je proizašlo iz te je Ejndž Postekoglu. Nakon što je bio Puškašov levi bek, šofer, prevodilac i kapiten, Postekoglou je nastavio da gradi trenersku karijeru koja će verovatno ostati sama u panteonu australijskih trenera kada se sve završi i uradi. Odbrambeni igrač je vodio svoj tim do uzastopnih titula kasnih 90-ih i ponovio podvig u A-ligi sa Brizbejn Roarom pre nego što je imenovan za selektora 2013. On je vodio naciju do Svetskog prvenstva 2014. i, nakon što je osvojio Kup Azije na domaćem terenu 2015. godine, izborio je kvalifikacije za Brazil 2018. pre nego što je prešao u Jokohamu u Japanu, sa kojom je ponovo postigao uspeh, sa titulom lige 2019. godine.
„Bio sam kapiten kada je Puškaš došao u klub. Njegov engleski nije bio sjajan. U stvari, nije mogao da govori uopšte. Ali njegov grčki nije bio loš, tako da sam mogao da razgovaram sa njim, a na kraju sam bio njegov prevodilac. Imao sam tada samo 24 ili 25 godina. Bili smo mlada grupa, ali on nam je ulio neustrašivost. Nismo se plašili da izgubimo ili pogrešimo. On je samo želeo da volimo igru, da uživamo u igri i to je nešto što sam uzeo u svoj fudbal.“
Očigledno, s obzirom na preokrete koje je njegov život već napravio, Puškašov dolazak na Jug pre 31 godinu nije bio jednostavan. Tadašnji 61-godišnjak je prvobitno otputovao u Australiju ne da bi vodio seniore, već da bi služio kao trener mlađih kategorija u mladoj ekipi na jugoistoku Melburna pod nazivom Parkmor SC. Mađarski navijači kluba zamislili su ga da od najtalentovanije mladih igrača Melburna oblikuje potencijalne superzvezde koji bi, koristeći prednosti njegovih veza, mogli da budu prebačeni u evropske klubove.
Nakon sukoba sa vlasnikom neočekivano postaje trener Južnog Melburna.
Međutim, uprkos tome što je napustio lokalnu scenu i prešao na nacionalnu scenu, Puškašova reputacija, čak ni u njegovom novom klubu, nije mu ništa značila, jer iako je fudbal svetska igra, definitivno nije bio australijski.
Niko nije znao ko je zapravo bio, dok im nisu pustili njegove utakmice u dresu Real Madrida.
Puškaš je posebno bio interesantan zbog svog izgleda. I dok je bio profesionalan igrač, bio je prilično debeljuškast, ali je kao trener postao debeo poput bureta. Jednako su ga u Melburnu pratile legende o količini hrane koju je mogao da pojede i to što je sa preko šezdeset godina svojom levicom mogao da pogađa neverovatne stvari na treninzima kada je radio sa golmanima.
Kao trener ostaće upamćen nakon čuvene utakmice za titulu između Jzžnog Melburna i Melburn Kroacije, ekipe hrvatskih doseljenika.
Puškaš je ubrzo nakon toga napustio Australiju, a nažalost, opipljive veze sa njegovim vremenom u Melburnu su retke ovih dana. Teren sa kojim je Puškaš bio najbliže povezan, Midl park, srušen je 1994. da bi se napravio prostor za izgradnju staze za Veliku nagradu u Melburnu, a mesto Olimpijskog parka njegovog trijumfa u tom elikom finalu 1990-91 srušeno je 2011.
Ostala je samo Puškaševa statua, skrivena u maloj aleji pored stadiona koji je zamenio Olimpijski park, jedan od retkih fizičkih uspomena na vreme kada je jedan od najvećih igrača – i likova – zvao Melburn svojim domom.
BONUS VIDEO Intervju Novaka Đokovića