0
Najbolji teniser planete Novak Đoković odigrao je od početka godine samo nekoliko turnira, a i dalje je neprikosnoven.
Godine prolaze, teniseri se uspinju i padaju, neke stižu godine, a jedino od Đokovića i danas možemo da vidimo ono što se može nazvati „vintidž“ potezima.
PROČITAJTE JOŠ:
Srpski igrač je godinama temeljan u svom poslu, kao đak koji uči i vežba slova, pa svako više iscrtava nego piše, pažljivo i čitko.
Zato ne treba da čudi kad pogledamo da je Đoković već 16 godina u samom svetskom vrhu. U trenutku kad je tamo prvi put dospeo, neki dečaci danas nisu ni krenuli u školu ili su tek učili slova.
Zato ne treba da čudi ni što je od možda najvećeg podviga Đokovića prošlo čak deset godina. Pobedio je Rafaela Nadala u finalu Monte Karla, 21. aprila 2013. sa 6:2 i 7:6.
Novak je prvi postao jedini čovek koji ima u kolekciji svih devet masters titula i sve ih je osvajao bar po dvaput.
Dok neko ne nakupi ni 38 pobeda na čelendžerima u karijeri, on toliko ima masters 1000 turnira u svojoj vitrini, ali se trofej iz Monte Karla izdvaja od ostalih.
Šljaka, Nadalov omiljeni masters i njegova najbolja podloga. Igrate protiv čoveka koji je redefinisao zvanje „šljakaša“ i digao ga na potpuno novi nivo.
Tih godina gde god se Nadal pojavi u žrebu na šljaci, slobodno se povuci i pre meča, top spinovima i mešavinom brzine, snage i upornosti će te na terenu ubiti.
Većina igrača i jeste razmišljala tako kada bi se Rafa našao sa druge strane mreže. Đoković se godinama borio sa svojim demonima, prvo sa ishranom, onda i sa samopouzdanjem u jednom periodu, onda sa servisom, pa smečom i drugim aspektima igre.
I sve njih je uglavnom morao da dotera ili do savršenstva ili blizu njemu da bi pobeđivao Federera i Nadala.
E sad zamislite sve to pa puta dva kada igra protiv Rafe na šljaci. A morao je mnogo puta do sada, čak 28 puta u 59 duela, skoro polovina.
Nadal je Novaka „čistio“ svaki put u prvih devet mečeva koje su odigrali na šljaci od 2006. do 2011. godine.
Nalazite se u vrhu četiri godine i uporno ne možete da pobedite istog čoveka na jednoj podlozi i uglavnom u finalima i polufinalima.
Ništa drugo nego da čovek pukne. Novak nije pukao, ali mu u glavi jeste nešto dobro kvrcnulo krajem 2010. kada je osvojio „salataru“ sa Srbijom.
Počeo je 2011. godinu kao iz bajke i sve se crtalo da uspehe sa betona prenese i na šljaku gde je u Madridu i Rimu šokirao Nadala u kratkom razmaku.
Oba puta za titulu. Nadal se nakon toga osvetio u Monte Karlu 2012. a svoju dominaciju je ipak povratio iste godine i u finalima Rima i Rolan Garosa.
A onda je došao red na Monte Karlo 2013. godine i dan kada je Novak shvatio da više ništa nije nemoguće.
Godinu ranije je na istom mestu pregažen od Nadala sa 6:3 i 6:1, ali su uloge ovog puta bile obrnute. Ako je neko dotle bio predodređen da pobedi Rafu na šljaci u Monte Karlu, bio je to Novak.
I ispunio je očekivanja. Osam godina niko nije mogao da pobedi „kralja šljake“ u kneževini. Punih osam godina i u čak 46 mečeva.
Nadal je tada bio na vrhuncu, imao je 26 godina i bio je totalna mašina na terenu. Ipak, naspram sebe je imao riternera kakvog svet nije video i čoveka koji je preciznije crtao bekhende u tom meču finala 2013. nego arhitekta po papiru.
Upravo jednim takvim udarcem je Đoković u drugom gemu došao do brejka za 2:0 u prvom setu. Prepoznavao je kada da kazni slabije lopte Nadala, umrtvio njegove top spinove i zahvaljivao se na svakom poklonu i pogreški.
Brzo je došao do 4:0 strašnim dijagonalama i dubokim udarcima i malo je falilo da umesto 6:2 u prvom setu finala Monte Karla bude 6:0.
Novak je vodio 5:0 i 30:0, imao je i dobijen poen za tri set lopte, a onda je malo svoje magije izvukao i Rafa pogodivši skraćenu dijagonalu posle koje je uzeo i dva gema.
Nije ga to spasilo da izbegne poraz, mada je u drugom setu pružio jači otpor rivalu iz Srbije. Častio je Novaka greškom na brejk lopti u trećem gemu drugog seta, Novak je uzvratio za „milimetar“ promašenom paralelom i Rafa je imao brejk i 3:2.
Nije mu bilo dovoljno, jer je taj dan bio stvoren za čuda. Srbin se vratio u meč u osmom gemu pa u 12. vratio novi brejk i onda u taj-brejku uspeo da uradi „nemoguće“.
Nemoguće za druge, ne i za čoveka koji će obeležiti tu deceniju i već tog 21. aprila postati besmrtan.
„Hvala ti što si me pustio da osvojim ovaj turnir bar jednom“, rekao je Đoković tada Nadalu nakon što mu je princ Albert uručio nagradu i trofej.
Da podvig bude još veći, Novak se dve nedelje ranije povredio tokom obaveza u Dejvis kupu i bilo je povuci-potegni da li će učestvovati na mestu gde mu je bila baza.
Odlučio se da zaigra i nadigrao je Nadala, prvi od 2005. kom je to pošlo za rukom.
„Ne mogu da budem srećniji u ovom trenutku, s obzirom na to da znam šta sam prošao sve ove nedelje. Pokušavao sam da se oporavim i donesem odluku o igranju. Da mi je neko pre deset dana rekao da ću osvojiti trofej, i ja bih mislio da je nerealan“, objasnio je Đoković koji je prvih sedam, osam gemova u meču opisao kao najbolje što može da igra na šljaci.
Godine koje će doći kasnije će ga demantovati, iako je iste godine na Rolan Garosu u polufinalu umalo pobedio Rafu u pet setova.
Kasnije ga je savladavao i u Rimu i u Monte Karlu i na Rolan Garosu, zbog čega će Nadal dobro zapamtiti 2015. godinu, kada je Novaka na putu do titule u Bulonjskoj šumi u finalu zaustavio Sten Vavrinka.
Nadal svoju ulogu favorita na šljaci uspevao je da opravda i u poslednjih šest, sedam godina i više je pobeđivao Novaka (6-2) i da nije toga, odavno bi već bio daleko iza Đokovića po broju pobeda u najvećem rivalstvu u istoriji „belog sporta“.
Novak će i deset godina posle tog epskog finala biti u Monte Karlu, Nadala ovog puta nema zbog povrede, baš kao ni znatno mlađeg njegovog naslednika Karlosa Alkaraza. Zato nema dileme ko će sada biti favorit za treći trofej u kneževini, s tim što ovog puta njegov krajnji trijumf nikoga ne bi iznenadio.
BONUS VIDEO: Đokoviću miksuju napitak, reditelj prenosa pomno pratio svaki pokret
