Vasović za Nova.rs: Novi cilj da Radnički bude prvak Evrope

Vasovićev Radnički je sezonu završio kao šampion Jadranske lige i najbolji tim u Srbiji, pa je to bila ujedno i polazna tačka razgovora.Kako se osećate sada, kada je titula konačno stigla u Kragujevac?"Realno, odlično. Sad su drugi poslovi primarni, ali lepo je ispuniti jedan od važnijih ciljeva koje ste postavili sebi. Nema nekog velikog samozadovoljavanja, idemo dalje, malo još da uživamo, odmorimo, i vrlo brzo krećemo dalje u novu sezonu i nove sezone."Utisak je da ste druge iznenadili osvojenim titulama. Kako to komentarišete, i kako biste opisali proteklu sezonu? "Nije me preterano iznenadio taj uspeh. Mi smo to imali kao cilj, i da nismo verovali da možemo da pobedimo i Mladost i Jug u Zagrebu, verovatno ne bismo ni pobedili, ali bez ove domaće titule meni lično ova sezona bi bila loša. Ovako je sjajna, iako je možda i taj trofej regionalne lige "teži", značajniji, veći... Prosto, bilo je vreme da titula dođe gde je došla. To je nešto što je zaokružilo ovu priču, naš ovaj period u Kragujevcu.

Mi smo imali izuzetno težak plej of, i Šabac i Novi Beograd... Izgubili smo od Šapca prvu kod kuće, igrali smo drugu koja je bila "biti ili ne biti". Izuzetna konkurencija, tim pre je ova titula lepša i važnija. Četiri ekipe malo odskaču, Novi Beograd, Crvena zvezda, Šabac i Radnički, ali ni Vojvodina i Partizan nikako nisu bili za potcenjivanje, ko ih je potcenio taj je platio. U jednoj fantastičnoj konkurecniji uspeli smo da osvojimo titulu i postanemo prvaci države. Samo zadovoljstvo, upravo zbog te jake lige smo bili i konkurentni i u regionaljnoj ligi."Koliko je na ambicije uticala pandemija koronavirusa?"Iskreno, ja sam po prirodi optimista. Najvažnije je što se tiče koronavirusa da smo od početka imali stav da će sve biti OK i da idemo normalno u sezonu. Imali smo sreće i dobro smo se čuvali, imali smo možda sedam-osam zaraženih, posle je bio jedan pomoćni trener, trojica igrača i na posletku ja. Stvarno smo dobro prošli, pogotovo gledajući neke konkurentske timove. To dosta ometa. Pazili smo se, čuvali smo se i uspeli smo da sezonu izvučemo na pravi način."Sezonu 2020/2021 obeležio je i veliki broj "povratnika" u srpski vaterpolo. Koliko je to pomoglo podizanju kvaliteta?

"Već prošle godine su igrači počeli da se vraćaju i napravili domaću ligu veoma jakom, a ono što će se dogoditi sledeće je samo nastavak jednog trenda, koji nije povezan samo sa koronom i time da igrači ili ne mogu da dobiju ugovor, ili su sprečeni da igraju. To je dokaz da postajemo konkurentni drugim timovima, što iz Evrope, što iz okruženja. Ovo što Novi Beograd radi može da bude samo podstrek za nas ostale."Titula je osvojena, šta se dalje nalazi pred Radničkim? "Nama je primarni cilj bio da zadržimo igrače koji su izneli ovu sezonu, i u tome smo uspeli, otišao je samo Strahinja Rašović. Zasad ono što mogu da kažem jeste da Miloš Ćuk potpisuje za nas, i imamo u planu još jednog igrača da dovedemo, to je jedan strani reprezentativac, i mislim da nećemo ići dalje, ali dugo je leto, može svašta da se desi. Najvažnije je da su nam svi igrači naši, pod ugovorom, i ono što smo hteli to smo uradili. Nismo imali mogućnosti da preteramo, ali za tim nema ni potrebe."Koji trenutak iz tek završene sezone, ako biste morali da izdvojite jedan, nikada nećete zaboraviti? "Ima mnogo trenutaka, ali recimo poslednji gol u Zagrebu, Strahinje Rašovića, za dva razlike na dva minuta pre kraja. Iako je ostalo još dva minuta do kraja, za dva minuta mnogo toga može da se desi, nekako u tom trenutku se već znalo sve. Evo, i sad mi nagrnu emocije. Ja sam bio u stanu, sam, bio sam u tom trenutku u izolaciji, i stvarno je bio jedan momenat... Neverovatan."Šta je sledeći cilj?"Mi smo u godinu i po dana osvojili Kup, prvenstvo i Jadransku ligu. Ostaje taj primarni cilj, Evroliga, koju želimo da osvojimo, pa koliko god puta možemo, da ne bude "osvojili smo jednom i to je to". Drugi cilj je da stvaramo što više igrača. Poslednjih sezonu i po, napredak naših mladih igrača je evidentan, tako da moramo da dovodimo jake igrače uz koje će ti mladi da uče, rastu i pobeđuju i kad ne igraju dobro.Da dobijaju na samopouzdanju, i da kroz par godina oni postanu ti koji će učiti one mlade igrače koji tek dolaze. Ja stalno napominjem da u šampionskom sastavu našem ima pet-šest igrača koji su 2016. igrali Drugu ligu, letnju. Mi smo praktično kao debitanti osvojili Jadransku ligu. Sve to nama svima mnogo znači, meni posebno."Dosta se apostrofira u poslednje vreme da se negde izgubio "vic" u igri, da danas nema tog šmeka koji je nekada postojao..."To je detalj koji ne može da se razvije, to ili imaš ili nemaš. Recimo, majstor nad majstorima, Jokić, to ima, i to što ima ne može niko da ga nauči. Nešto je i naučio, ali ona dodavanja iza leđa, kroz noge... Neko se sa tim rodi, neko ne.

Važna je ljubav prema sportu, jer igrači koji vole nešto gledaju velike igrače, majstore, i sami to pokušavaju da prenesu na trening. Jeste malo teže da se zadrži pažnja u današnje vreme na duže od par sekundi, ali na tome je potrebno raditi. Mada, to što nema tog "vica" je i do naše škole, koja to brani.Mi smo onako, preneseno na fudbal, više Nemci nego Brazilci. To je neki sistem još od osamdesetih. Bilo je ovde i majstora, ali su majstori uvek bili u funkciji tima i sistema, nije sistem u funkciji majstora. Prosto, striktni smo, disciplina i tako dalje, to nam je donosilo rezultate. Tim pre svega."Da li ste ispratili ovu Jokićevu sezonu?"Ne mogu da verujem šta dečko radi. Nestvaran je. Nestvaran. Pratim celu sezonu, i ne mogu da verujem, vezao je 40 utakmica sa dabl-dabl učinkom, onda kad jednom nije imao pomislih dobro je, da se malo skine i taj pritisak. Dečko uživa, baš ga je lepo gledati. Rekao bih to i da nije naš, stvarno ga je lepo gledati. Pričali da ne može da skoči, ne može ovo, ne može ono... A on od odlaska tamo igra odlično. Cifre su strašne, želim mu samo da to radi koliko god bude hteo."

Koliko njegov i primer ostalih vrhunskih sportista može da posluži kao vodič i dečacima koji se bave vaterpolom?"Sport je sport. Put ka vrhu je isti u fudbalu, košarci, vaterpolu, tenisu... Mnogo rada, truda, odricanja i doći ćeš dotle. Jokić uz sve to ima neverovatan talenat, ali sam talenat nažalost ne uspeva. Primer je i Novak Đoković, gomila naših košarkaša, vaterpolista... Nije to sporno, sporno je koliko uopšte može do dece da se dopre?Ja lično, i moj klub se sportom bavimo na sportski način. Dešavaju se greške u afektu, ali to je sve ljudski. Decu učimo kako da se ponašaju sportski. Kada se pojavi neki Jokić, moraju svi da ga vide, ne da ga čuvamo i sklanajmo zbog nekih naših interesa. To je značaj sporta, taj socijalni deo. Stalno se priča o nekim parama, koliko ko troši, koliko ko zaradi...To nije osnova sporta."Da na kratko pređemo na politiku, pošto je sastavni deo svakodnevice. Kako vidite konstantna prepucavanja Danila Ikodinovića i Aleksandra Šapića?

"Te stvari pakujem u folder 'politika' i nemam nameru da se bavim time. Niti mi je to želja, niti bih njom umeo da se bavim. Mislim da to generalno nije dobro, i ja takve stvari ne volim, ali bože moj, oni se ljudi bave politikom, svako ima pravo na svoje mišljenje, a u politici je sve dozvoljeno, koliko vidim. Ima svega, prosto - politika.Na sportskom terenu je sve moguće da se desi, i da udari drug druga da bi pobedio, u afektu je sve moguće da se kaže. Kad se utakmica završi, ne vidim razlog da se diže bura i pišu saopštenja kako je nekoga sudija pokrao ili šta ja znam... Štagod se desi, desi se. Igrač promaši penal, i to se dešava, i sudija pogrešno dosudi penal, tako da, nije to problem.Moramo da komuniciramo, da radimo na napretku kad se smirimo, ako smo zajedno u sportu. Isto tako smatram da i ljudi u državi moraju da postignu neki koncenzus. Ja koliko znam svi volimo Srbiju, želimo da bude bolje, mora da postoji komunikacija. Mada, i ta politika je utakmica, a tokom utakmice sve je dozvoljeno."

Bliže se Olimpijske igre. Kako vidite šanse reprezentacije Srbije?"Nema na Olimpijskim igrama 'lagano', tu je uvek osam ekipa među kandidatima za medalju. Najvažnija utakmica je četvrtfinale. Ovaj tim obožavam, smatram da su šampioni, trenutno su u Kragujevcu na pripremama i mislim da rade odlično, tako da se nadam medalji. Naravno, onoj najsjajnijoj, ali svaka medalja je uspeh. Mada, mi idemo na zlato. Da je lako, nije, nikada nije ni bilo, to što mislimo da smo se prošetali, pa nije bilo lako, ali ja sam optimista i nadam se najboljem."Kakvo je stanje u domaćem vaterpolu danas, u poređenju sa nekim prošlim vremenima?"Ja se ne sećam da je situacija bila bolja, iskreno. Nama je država pomogla, kao i svim "manjim" sportovima. Dobili smo sredstva, ne preterano velika, ali nije to ni malo, pogotovo kad se da na više strana, tako da to što je država dala, čak koliko znam na inicijativu samog predsednika Srbije, je izuzetno značajno i sve nas ubacilo u neki normalniji tok stvari, jer su sredstva neophodna za funkcionisanje, od mlađih kategorija do prvog tima. Nadam se da ćemo moći da nastavimo da radimo u ovoj ne bezbrižnoj, ali normalnoj situaciji."Koliko je problem to što kvalitet lige zavisi od državne pomoći?"Manji sportovi nigde ne funkcionišu bez pomoći države, recimo u Mađarskoj. Ne bavim se toliko tim stvarima, ali suštinski, ali sportovi u Srbiji, recimo da povučem paralelu sa fudbalom. Engleski prvoligaš na svom stadionu od prodaje karata, piva, hrane, plus TV prava koja donose stotine miliona, za razliku od nas ovde, pošto naše tržište ovde ne dopušta da klubovi funkcionišu po tom principu. Sa druge strane, postoje rezultati. Mada ponovoiću, glavni cilj sporta je taj socijalni aspekt, učenje mladih da funkcionišu u društvu, u timu, čime god se bavili. Ne mora svako da bude svetski ili olimpijski šampion, ali će kroz sport da nauči kako da bude deo tima. Iz te perspektive je važno da država pomaže sport", zaključio je Vasović.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram