0
Dijana Hrka, majka tragično nastradalog Stefna Hrke, mladića koji je poginuo 1. novembra 2024. godine u padu nadstrešnice, dobila je podršku od velikog broja velikana srpskog sporta.
Hrka se nalazi ispred Doma narodne skupštine gde od 2. novembra, dan nakon obeležavanja prve godišnjice tragedije u Novom Sadu, štrajkuje glađu.
Tom prilikom smo videli neke krajnje užasne poteze od strane ljudi koji podržavaju režim Aleksandra Vučića, a koji su tu privrženost „dokazali“ pevanjem, između ostalog, pesme „Pošla majka da potraži sina“.
PROČITAJTE JOŠ...
Taj, pa možemo slobodno da kažemo neljudski, gest izazvao je niz reakcija, a na njih nisu ostali nemi ni srpski sportisti.
Prvi je uz Hrku stao Vladimir Štimac, koji je tom prilkom i uhapšen.
Nakon saslušanja Štimac je pušten, da bi potom na utakmici protiv Panatinaikosa u Evroligi navijači Zvezde skandirali ime svog ljubimca.
Nije Štimac jedini iz tabora Zvezde koji je stao uz Hrku – bivši kapiten Zvezde i Štimčev saigrač Branko Lazić je imao žestoku poruku za ovakav gest:
„Pustili su pesmu ‘Došla majka da potraži svog sina’ pred Dijanom Hrkom. Ponoviću još jednom, pustili su pesmu ‘Došla majka da potraži svog sina’ pred Dijanom Hrkom“, napisao je Branko Lazić na društvenim mrežama.
Takođe je podelio i sledeći citat.
„Ne možete biti dobar roditelj, dobar sin ili ćerka, dobar kolega ili prijatelj, a istovremeno biti osoba koja se ruga bolu majke čije je dete zarobljeno pod tonama betona. Ili ste jedno, ili ste drugo.“
Pored Lazića i Štimca uz Hrku je stao Nemanja Nedović, kao i Igor Rakočević:
„U svakoj rečenici kojom se neko sprda sa tuđom tragedijom odjekuje naše društveno posrnuće. Jer onaj ko može da peva nad tuđom ranom – zaboravio je šta znači biti čovek“, poručio je Nedović, dok je Rakočević bio direktniji:
„Pevati ožalošćenoj majci koja je izgubila svoje najrođenije, i bezosećajno joj se rugati u lice, može samo najgore ljudsko dno.“
Vladimir Vanja Grbić, legendarni odbojkaš, je poručio:
„Ismevanje gubitka deteta predstavlja najniži oblik posrnuća jednog društva. Čak ni zveri nemaju tu mržnju.
Sve što se radi odjekuje u večnost kao lekcija naraštaju koji se hrani tumorom društva u raspadu i nastavlja istim tim putem.
Loši smo učitelji. Loši smo ljudi.“
Uz Hrku su stale i tri legende Partizana – Duško Vujošević, Vladimir Lučić i Bogdan Bogdanović.
„Ne razumem potrebu vlasti za toliku agresiju i angažovanje obezbeđenja i raznih policijskih jedinica prema građanima koji su došli da podrže majku hrabrost Dijanu Hrku“, rekao je Vujošević.
Bogdanović je podelio poruku sledeće sadržine:
„Kada se neko ruga tuđem bolu, ne pokazuje snagu već prazninu. Majka koja je izgubila dete ima pravo na borbu na svoj glas, a svi mi treba da budemo podrška. Čak i ako ne možemo da razumemo, najmanje što ljudski možemo jeste da ćutimo sa poštovanjem. Bol majke NIKADA ne sme biti tema za ismevanje, ali je test ljudskosti za svakoga od nas.“
Lučić je, pak, bio znatno oštriji:
„Dok majka traži pravdu za dete koje više nikada neće zagrliti, jer već godinu dana niko nije odgovarao – u oboru, ćacad za par hiljada dinara peva ‘Pošla majka sina da potraži’“, poručio je nekadašnji kapiten Partizana i reprezentacije Srbije.
A na sve njih nadovezao se Novak Đoković – kratko, ali moćno – dovoljno da dodatno zatrese temelje svega što „ćacilend“ u svojoj srži predstavlja:
„Nema opravdanja, nema ‘drugog ugla’. Postoji samo ljudskost ili njen izostanak.“
No, celu situaciju verovatno je najbolje opisao Mića Berić, takođe legenda Partizana i čovek koji je već mnogo puta pokazao veličinu, posebno kada je u pitanju podrška studentima:
„Kako me je zagrlila i spustila glavu na grudi, to ne umem ni da opišem do kraja taj osećaj i tu emociju. Malo smo popričali, rekoh nebitan sam ja, nego kako je ona. Poručio sam joj da se drži, a da smo mi tu za sve što treba da možemo da joj pomognemo. Nikad neću zaboraviti taj njen zagrljaj, pravi majčinski, svaki put se naježim kad razmišljam o tome. Pune su mi oči suza bile“, otkrio je Berić za Nova.rs kako je protekao susred sa ženom uz koju se nalazi onaj deo Srbije koji veruje da će svanuti neko bolje sutra.
