12
"Ništa ne bi trebalo da ruši mostove između ljudi, sport spaja ljude, ne razdvaja ih. Savić je moj prijatelj zauvek, zvižduke smo pretvorili u aplauze, ponosan sam šta smo sve uradili", priča selektor vaterpolista Hrvatske, Ivica Tucak, u drugom delu ekskluzivnog intervjua za Nova.rs.
Ako postoji prava, najlepša slika sporta, onda je to ona koju čine Ivica Tucak i Dejan Savić.
Kada su zajedno, kako priznaju, najviše pričaju o vaterpolu, ali su teme razne, od pidžame preko ljubavi i emocija do taktike van bazena.
PROČITAJTE JOŠ
Jedan Hrvat i jedan Srbin, dva legendarna selektora, dva istinska šmekera uspeli su da nešto što je normalno zaista to i bude. Bez trunke zavisti, loših namera i svega što može da prati sportske rivale, a ne treba.
Ne, ovo je priča o velikom, neraskidivom prijateljstvu koje je srušilo sve prepreke. Trofejni hrvatski trener Ivica Tucak je za naš portal otkrio sve o druženju sa Savićem, šta posebno voli i ceni kod njega, jednostavno, govorio je o njihovom odnosu iskreno iz srce.
„Stojim iza toga da je sport i zamišljen tako da postoji jedno rivalstvo i naboj kada igraš za svoj klub, reprezentaciju, svoju ulicu, bez naboja ne bi ni bilo sporta, ali kada se završi utakmica to je kraj. Ništa ne bi trebalo da ruši mostove između ljudi, sport spaja ljude, ne razdvaja ih. Dejan Savić je moj prijatelj koga mnogo volim jer je veliki sportista i čovek, koji će ti u lice reći što misli, kako se kod nas u Dalmaciji kaže, nema dve face već uvek jedno lice. Volim da sednemo i u Sarajevu, Tokiju, Beogradu, Šibeniku, Los Anđelesu, gde god da se nađemo… Verujem da smo preneli lepotu sporta na svoje igrače, time mislim na odnos reprezentativaca Srbije i Hrvatske koji su takođe prijatelji. Nekad pobedi Srbija, nekad mi, ali ponosni smo i mi i oni što imamo dve sjajne reprezentacije“, počinje Tucak ispovest za Nova.rs.
Džentlmenski ste čestitali vaterpolistima Srbije na letu za pamćenje koje je započeto odbranom olimpijskog trona u Tokiju?
„Da, i ovom prilikom čestitam Srbiji na velikom rezultatu i zasluženom osvajanju olimpijskog zlata, što je vrh sporta. Mi, nažalost, to nismo uspeli, rekao sam to i Dekiju, napisao sam mu poruku odmah po završetku finala: ‘Kad već nisam ja, onda mi je drago da si to ti (olimpijski šampion, prim.aut)’. I ja to zaista mislim“.
Vi i Savić ste mnogo uradili na normalizaciji odnosa? Iako o prijateljstvu dvojice čoveka ne bi trebalo da se priča na epski način, ali kako živimo gde živimo, to se i dalje doživljava drugačije.
„Od toga se stvara neka posebna priče, a to je priča dva prijatelja i sportska protivnika. Volim svoju reprezentaciju, domovinu i svoju Hrvatsku, isto tako i Dejan Savić voli svoju reprezentaciju i Srbiju, i to nikad ne može da bude razlog da se nas dvojica ne volimo. Ljubav prema svom je nešto neophodno, ako neko kaže da je nacionalizam voleti svoje, iako smatram da to nije, onda sam ja nacionalista, ali nikoga ne mrzim jer nisam tako vaspitan“.
Da li ste svesni koliko ste vas dvojica mnogo šire doprineli vašim prijateljstvom?
„Želim da podelim nešto sa vama… Beograd je 2016. bio domaćin Svetskog prvenstva u Areni, bilo je spektakularno. Na otvaranju je bilo više od 20.000 gledalaca, himna Hrvatske se nije čula od zvižduka, bio je navijački floklor i ružne reči… Nakon toga smo igrali utakmica u Rijeci, Splitu, gde toga nije bilo, i zašto to govorim? Došli smo u Beograd 2019. godine, igrali smo finale Svetske lige u nezapamćenom potopu na Tašmajdanu, a pri intoniranju hrvatske himne pred oko 6-7.000 ljudi ceo bazen je aplaudirao na kraju. Mislim da smo Deki i ja doprineli nekako tome iskrenim, prijateljskim ponašanjem, i meni je to poruka i pobeda sporta.
Želim da kad reprezentacija Srbije dođe bilo gde u Hrvatsku, da se nakon njene himne aplaudira, i da to isto Hrvatska doživi bilo gde u Srbiji. Mi smo sportisti, nismo naučeni da mrzimo bilo koga, iako svako ima svoju životnu priču. Dok god budem selektor Hrvatske, trudiću se da uvek sa svima imam korektne odnose“.
S kim se još družite iz vaterpolo sveta?
„Prijatelj sam i sa Viktorom Jelenićem (predsednik Vaterpolo saveza Srbije, prim.aut), spavali smo jedan kod drugog i letovali zajedno. Odrasli smo zajedno i on je moj prijatelj zauvek. I to nikada neće moći niko da prekine, pa nije se prekinulo ni u ono nesrećno vreme. Viktor, Dejan, i mnogi drugi, svi koji igraju za Srbiju od Filipovića preko Prlainovića, to su sve divni momci, vrhunski asovi i sjajni van bazena. I verujem da oni imaju mišljenje o mojim igračima i ponosan sam na to što smo zajedno napravili. Svojim primerom poslali smo poruku, bilo je dosta komentara na naše prijateljstvo, jednom dobije Srbija, jednom mi i zaista mislim da je to nešto što je normalno. Jedno je utakmica, drugo je priča normalnog života koji treba da živimo i ja ne vidim drugi put“.
Kakav je Dejan Savić van bazena, šta posebno volite kod njega?
„Njega je teško pratiti, malo je mlađi od mene (smeh). Poslednji smo ostali on i ja na večeri u Sarajevu, posle smo ostali i na recepciji do kasnih jutarnjih sati, pričali smo, naravno, o vaterpolu. Takva grdosija od čoveka, gospodin s dečačkim osmehom i iskrenim zagrljajem, mnogo je naših zajedničkih priča… Deki je divan čovek, nikada nisam čuo da je rekao ružnu reč za bilo koga. Reći ću vam, imam skoro 52 godine, umoran sam od ljudi koji šire negativu, došao sam u fazu da želim da mi bude lepo s ljudima, da uživam dok pričamo, da mi daju pozitivnu energiju.
PROČITAJTE I:
EKSKLUZIVNO Selektor Hrvatske Tucak: Radio bih u Srbiji, nemam problem s tim
Pidžama i taktika za kafanu: Savić i Tucak će vas nasmejati kao nikad VIDEO
Imao „dozvolu za ubijanje“, digao Piksija u vazduh, Deja nije dirao
Noć kada su legende plakale zbog Ćira: Sine, strefila me teška bolest
Da li je vaterpolo jedina tema kada ste u društvu?
„Sedeli smo na večeri u Sarajevu, da ne kažem do kad (smeh), i stvarno je 80 odsto razgovora posvećeno vaterpolu, pa pobegnemo na muziku i ostale teme. Prošao sam svet, sedeo sa svakavim ljudima, ali ta njegova širina je nešto što posebno volim. Ako pričate o istoriji, filmu, sportu, čemu god, on je taj, to Dekiju daje dodatnu vrednost kao osobi. Bili smo pre tri-četiri meseca u Zagrebu na večeri zajedno sa čuvenim glumcem Goranom Bogdanom. I kako to ide, vino, zafrkavanje, i Deki je mene, ali i Gorana, fascinirao poznavanjem filmske umetnosti“.
Koliko se razlikujete u gledanju vaterpola ili ste slični, da li nekad dođe možda rasprave?
„Mnogo ja to bolje gledam nego on, haha. Imamo najčešće iste statove po pitanju vaterpola, baš smo pričali o rekonstrukciji reprezentacija i Srbije i Hrvatske, i tu smo na istim talasnim dužinama. Brzina, pokretljivost, nema više statike, sve što nosi vrhunski sport isto ili slično gledamo. Dolazimo iz iste škole, rekao sam milion puta da je Nikola Stamenić čovek koji je najviše uticao na moj vaterpolo razvoj i da je neko kome mnogo dugujem, u periodu odrastanja mi je bio drugi otac. Sve mi je dao, naučio me je kako da razmišljam, ne samo u vezi sa igrom, već me je životno usmerio kako da se ophodim prema igračima, kolegama, ali i u samoj porodici. I Deki je prošao njegovu školu, to je ostavilo trag na obojicu. Svako ima neku svoju viziju specifičnu za ekipu, ali generalno smo tu negde“.
I dok su „tu negde“, pokraj bazena, ali i u kafani, na ručku, seminaru, najlepša slika sporta stajaće kao primer svima.
BONUS VIDEO Dejan Savić i Ivica Tucak nasmejaće vas do suza kao nikad pre
Pratite nas i na društvenim mrežama:
