Partizan jeste u usponu, ali je potrebna navika pobeđivanja da se stvori šampionski tim

Meč 26. kola Evrolige, rešen neverovatnim pogotkom Džimija Klarka III u poslednjoj sekundi, nije bio samo još jedan neuspeh na strani, već dokaz da su crno-beli pod palicom Đoana Penjaroje postali tim koji više nikome ne služi za popravljanje koš-razlike.

Ipak, da bi se iskorak u potpunosti napravio, mora da se stekne navika pobeđivanja kako bi se samopouzdanje utvrdilo, a pre svega ponovo zaslužio respekt kod sudija.

I u tom segementu je situacija za Partizan bila bolja, li je koš za pobedu došao posle kardinalnog previda sudija i koraka Klarka. No, to je sada tema za neku drugu analizu

Da bismo razumeli značaj onoga što se desilo u Tel Avivu, moramo se osvrnuti na put koji je ovaj tim prešao. Sezona 2025/2026. bila je turbulentna: odlazak legende Željka Obradovića krajem novembra ostavio je klub na prekretnici. Ipak, Penjaroja je uspeo ono što je delovalo nemoguće – stabilizovao je ekipu i usadio joj mentalitet koji ne priznaje predaju.

Pre nego što su kročili na parket Makabija, crno-beli su nanizali ključne pobede protiv Bajerna (67:63) i istorijski preokret protiv Hapoela, gde su nadoknadili neverovatnih 27 poena zaostatka. Taj trijumf protiv Hapoela bio je psihološki okidač. Upravo se taj karakter video i u Milanu protiv Armanija (79:85), a potom i u Tel Avivu. Za razliku od ranijeg dela sezone, kada su gostovanja u Kaunasu (-41) ili Barseloni (-18) završavana već u prvoj četvrtini, Partizan je sada tim koji vodi, kontroliše skok i nagoni protivnika na maksimalni napor do poslednjeg daha.

Kada se pogleda statistički list sa meča protiv Makabija, poraz deluje gotovo neverovatno. Partizan je bio superioran u skoro svim ključnim segmentima. Ukupni indeks korisnosti bio je na strani gostiju (112:108), kao i dominacija u skoku (34:25). Posebno impresivnih 12 ofanzivnih skokova crno-belih naspram samo šest Makabijevih pokazuje agresivnost koja je postala zaštitni znak tima.

Takođe, 23 asistencije Partizana naspram 20 protivničkih govore o tečnom protoku lopte i nesebičnosti u napadu. Ipak, Makabi je preživeo zahvaljujući nestvarnih 72,2% šuta za dva poena, često iz teških izolacija. Upravo su ti "teški" šutevi na kraju i presudili, kulminirajući bazer biterom Klarka.

Jedan od ključnih faktora Partizanovog napretka je unutrašnja linija. Bruno Fernando je odigrao meč karijere sa indeksom 29, postigavši 17 poena uz 7 skokova. Njegova energija i kontrola reketa nakon odlaska Tajrika Džonsa postali su temelj, uz podršku Tonjea Džekirija. Iako nijedan od njih dvojice nije još uvek konstantan, dve dobre opcije u reketu olakšavaju da se stvori preko potrebna dubina.

Veliki doprinos dao je i Dilan Osetkovski (17 poena, 4/5 za tri), čija je sposobnost da izvlači centre Makabija van reketa otvorila prostor za prodore Sterlinga Brauna i Kamerona Pejna. Upravo je ta taktička fleksibilnost Penjaroje – igranje sa "streč" peticom ili niskim petorkama – ono što Partizan čini nepredvidivim.

Jasno je da nedostaje dubine u rosteru što je posledica povreda, a Arijan Lakić koji je galvanizator sjajne energije i borbenosti nije uvek napadačko rešenje niti igrač za veliki broj minuta iz meča u meč. Ipak, polako se kristališe osnova i ako se povratkom povređenih igrača ne poremeti nova hemija, Partizan može d apuca na trofeje u regionu, a ujedno da ovaj period iskoristi i kao kristalizovanje osnove za narednu sezonu.

Iako tabela trenutno pokazuje omer 8-18, atmosfera oko tima je potpuno drugačija nego u novembru. Partizan je u poslednja tri kola pokazao da može da pobedi bilo koga (Bajern, Hapoel) i da može da dominira na vrelim gostovanjima kao u Tel Avivu

Glavni pomaci su vidljivi u:

Kontroli skoka: Tim više ne dozvoljava lake druge napade protivnicima (samo šest ofanzivnih skokova Makabija).

Mentalnoj čvrstini: Povratak iz dvocifrenog minusa u Tel Avivu dokaz je da Penjarojin sistem funkcioniše pod pritiskom.

Protok lopte: 23 asistencije na gostovanju su elitni nivo evroligaške košarke.

Poraz od Makabija boli, ali on je zapravo potvrda da je Partizan na dobrom putu. Ako zadrže ovaj nivo borbenosti i taktičke discipline, crno-beli će do kraja sezone biti "mina" za svakog kandidata za plej-of, počevši već od predstojećeg duela protiv Panathinaikosa u Štark Areni. Navijači su dobili tim koji se bori, struka je dobila potvrdu sistema, a Evropa je dobila poruku – Partizan se vratio u krug kompetitivnih ekipa.