0
Prosečan pratilac MMA takmičenja neretko će ostati u čudu nakon vratolomija koje pojedini borci, pogotovo oni koji dolaze iz Brazila ili sa teritorije Afrike, izvode.
Svima njima zajednička je jedna veština koja je nastala u Africi, u Brazilu dosegla neverovatne razmere, a potom se širom sveta proširila toliko da je naterala UNESKO da je uvrsti u kulturno nasleđe čitave planete – borilačka veština kapoera.
Izgleda u najmanju ruku efektno i atraktivno, neretko upravo takvi potezi naprave razliku između pobede i poraza, a u njenom srcu se nalazi – muzika. Iz tog razloga je neki smatraju plesom, drugi, pak, više veruju da je u pitanju borilačka veština, a jedan od majstora je Brazilka po imenu Ana Kristina de Oliveira Fereira, u kapoera svetu mnogo poznatija kao Ana Sabija.
Druga žena u istoriji grupe senzala koja je uspela da dođe do crvenog pojasa, inače najvišeg stepena do kog je moguće doći u kapoeri, bila je gost Srbije povodom 20 godina ove veštine u našoj zemlji, a za Nova.rs je govorila o svom iskustvu:
Iz Brazila preko Danske do Srbije – kako se osećate kad sumirate utiske i dok gledate kapoeru kako raste u Srbiji?
„Već sam bila sa majstorom Stinom u Srbiji ranije, i gledala sam kako se razvijate. I već sam videla da kapoera u Srbiji privlači pažnju. Ljudi žele da nauče, a to je veoma važno. Ponosna sam.“
Iako je pojedini smatraju plesom, kapoera je ipak veoma agresivna veština. Koliko je bilo teško za vas kao damu da se probijete u jednom svetu u kom većinu čine mušarci, i da odete toliko daleko?
„U našoj, senzala grupi, poštoji čak 11 žena sa crvenim pojasom, za majstora, ali ja sam druga koja je u našoj grupi dobila to zvanje. Moja grupa je velika, nije jednostavno doći do crvenog pojasa. Kada je klub napunio 50 godina, samo jedna žena je imala crveni pojas.
Ja sam do svog došla nakon proslave 50 godina. Sada ih imamo 11. Ali, u poređenju sa muškarcima, još uvek smo u minusu. Naša grupa, senzala, ima 100 majstora, od toga samo deset žene.“
Iako vuče korene iz Afrike, u Brazilu je postala to što je sada. Koliko se razlikuje rad sa decom u Brazilu i ovde, na početku njihovog bavljenja ovim sportom?
„Kada je u pitanju rad koji je već razvijen, koristimo ono što smo naučili u Brazilu za decu ovde, tako da oni imaju sve ono što je neophodno. Meni je čast da im budem uzor i primer kako da rade, kako da napreduju i kako da se ponašaju.“
Kako biste vi opisali kapoeru, i koliko je teško postići to što ste vi postigli?
„Kapoera je veoma lepa umetnost. Kompletna umetnost. Imate mnogo mogućnosti u njoj. I uvek postoji mesto za one koji žele da se njom bave. Postoje i opcije za one koji žele da se bave drugim stvarima bliskim kapoeri. Morate da naučite sve one aspekte koji je čine toliko lepom.“
PROČITAJTE JOŠ...
Kao neko ko se kapoerom bavi ne samo kao trener, već i istraživač položaja žena u njoj, šta biste poručili devojčicama, devojkama i ženama koje žele da počnu da se bave kapoerom?
„Moja poruka za sve devojčice, devojke i žene koje žele da se bave kapoerom – morate da trenirate, jer svaka od vas zaslužuje mesto u kapoeri, kao i u svakoj drugoj oblasti. Ako sam ja mogla da dođem do crvenog pojasa, može svako. A ne staje sa crvenim pojasom, tek tada morate da učite…“
Rekli ste da se ne staje sa crvenim pojasom. Na šta tačno mislite? I kolikog uticaja ima to što prenosite kulturu Brazila i vas samih na sasvim drugom kontinentu?
„Ovo je velika odgovornost, ali svakog dana vežbam, istražujem informacije, učim moguće forme i oblike, i svakog dana se trudim da kroz kurseve i treninge nađem najbolji način da širim priču o svojoj kulturi“, zaključila je Ana Sabija.
BONUS VIDEO Triler u Manili – najspektakularniji dvoboj u istoriji boksa
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
