Željko Obradović sa posebnim emocija govorio je na komemoraciji o kumu Dušanu Dudi Ivkoviću.
Veoma emotivno je trofejni trener govorio o legendi košarke, a otkrio je i sjajnu anegdotu iz 1992. godine dok je bio na klupi Partizana.
„U trećoj utakmici izbacili smo Kinder iz Bolonje i prošli na fajnal-for. Vratili smo se u hotel, bar je bio zatvoren… Nama se nešto pilo baš, tipa kafa u 04 ujutru, otišli smo u sobu i našli mini bar, a tamo ima kafe koliko hoćeš“, počeo je Obradović.
PROČITAJTE JOŠ
Žoc je potom ispričao nešto što je najbolji mogući dokaz koliko je Duda voleo košarku i koliko su njih dvojica pričali o igri pod obručima.
„Ničim izazvan je u jednom trenutku na zidu sobe počeo da mi objašnjava rotaciju odbrane! Ova preostala trojica nas gledaju u čudu, a on će: ‘Izvini, burazeru, znaš o čemu se ovde radi?’ Čovek ga gleda u čudu, kaže mu – nema veze, daj još malo kafe…“.
Obradović je sa setom pričao o zajedničkim danima, reprezentaciji, uspesima, ali i zajedničkom boravku u Grčkoj.
„Iste godine (1992) pozvao me je da mu budem pomoćnik u reprezentaciji. Vrlo teška godina kada su nas izbacili sa Olimpijskih igara, tu tugu i plač igrača uvek ću pamtiti. Ipak, za tri godine smo uspevali da igramo prijateljske turnire uz pomoć grčkih prijatelja. Posle me je prvi put vodio i na buzuki… Nema čoveka koji me i sada u Grčkoj nije pitao za Dudu. Kume, ovde si zauvek (pokazuje na srce, prim.aut) i zauvek ćeš biti“, završio je Obradović emotivno obraćanje.
Pre toga je ispričao i šta ćemu Ivković sve znači.
„Otišao je čovek koji je meni bio sve, učitelj, mentor, prijatelj, kum, sve. Njegovo nasleđe je ogromno, vaspitavao je i podizao veliki broj igrača, pomagao im da budu i bolji ljudi. Među njima sam i ja. Upoznao sam ga kasnih 70-ih godina. Biti Dudin igrač za mene je bilo neopisivo važno. Već tada me je odvajao u stranu i objašnjavao kako kao najstariji mogu na mlade i talentovane mogu da utičem najpozitivnije. To je možda i najvažnije, i to i danas koristim u radu. Njegov humor je bio neverovatan. Velika škola koju ne zaboravljam. Najveće priznanje dao mi je kada mi je rekao da imam neverovatnu intuiciju, pazi sad, to meni kaže Duda. Zbog njegovih burnih misli često je reagovao burno, ali ko od nas nije preterivao. Uvek je bio spreman na razgovor, da se izvini“.
BONUS VIDEO Emotivna komemoracija Dudi Ivkoviću
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare