Uključujete televizor i na njemu vidite prenos meča Crvene zvezde i Partizana u Kupu Radivoja Koraća. Zapravo ne znate da se igra Kup, znate samo za crveno i crno-bele, ali vam par stvari upada u oko. Ništa zbog čega biste se oduševili.
Vidite da je dimna zavesa u dvorani (ne prepoznajete da je u pitanju „Čair“), vidite da odjednom nema više sudija na terenu. Tačnije shvatate da igrači ne izlaze na teren. Shvatate da se nešto dešava, ali ne i šta.
Komentator pokušava da vam objasni, ali pitanje koliko dočarava. Koliko je prošlo pre nego što ste promenili kanal? Pet minuta, 10? Dvadeset sekundi.
I to je samo jedna sekvenca koja pokazuje da je nešto trulo u srpskoj košarci. Sve je uspešno zamaskirano igranjem Zvezde i Partizana u Evroligi, ali se zaboravlja da su naše mlađe kategorije uglavnom poispadale iz A divizija. Sada su nam rivali Gruzija, Severna Makedonija i druge države koje tradicionalno košarkaški nisu na našem nivou.
Zaboravlja se da je ispadanje u osmini finala Evropskog prvenstva Svetislav Pešić okarakterisao „kao neku vrstu uspeha“. Zaboravlja se toliko stvari, a najviše zbog toga što je to često modus operandi. Kada postoji toliko problema ostaje nam samo potiskivanje.
Ipak, taj krevet pod koji smo sakrili sve probleme sada postaje nepregledan tako da još malo nećemo moći da hodamo po njemu.
To i ne čudi kada se pogleda samo slika naše košarke u poslednje vreme. I Zvezda i Partizan se bore za istinu i pravdu, jedini problem je što to vide na drugačiji način. Navijači tako ne priznaju poraz od boljeg (na obe strane), već kada se pobedi kažu „Ne pomažu vam ni sudije“, a kada se izgubi „Vodili smo dok nas nisu pokrali“.
Dakle, sve se prebacuje na treću stranu, odgovornosti nema, to je standardan način funkcionisanja. Tužno, kako je to okarakterisao Nikola Jokić.
Partizan je naprasno odlučio prošle sezone da se neće takmičiti u Košarkaškoj ligi Srbiji. Šta god da je razlog nije dovoljno dobar da se ne poštuje KSS, KLS, pa i košarka u Srbiji kao takva. Da se ne poštuju ni navijači kojima se toliko zahvaljuju…
Dobio je kaznu od 1.812.000 dinara, što je više simbolični gest. I Zvezda se bunila zbog toga, pokušavala da podigne pritisak i na kraju se odlučila za istu igru. Samo 24 sata pre početka Kupa je saopštila da će se takmičiti na njemu… Pod objašnjenjem da „neki nisu kažnjeni“ kada su odbili da igraju.
I sada je vreme za „master restart“. Trebalo bi zaboraviti na sve i početi da sprovodi neki sistem, neki plan od ovog trenutka. Bez povlašćenog statusa večitih rivala, bez pritisaka na sudije.
Uostalom, najbolje srpske sudije Ilija Belošević i Milivoje Jovčić odbili su da sude na Kupu. Nisu želeli da budu delegirani za večiti derbi. Kakve god da su razloge imali njihovo odsustvo dovoljno govori o stanju u srpskoj košarci.
I sudije su ostavljene na vetrometini, pa su kada su se povukle u svlačionicu na derbiju tražile da se isprazni deo tribine. Ipak, dobili su odgovor od policije da to nije moguće. Dakle, niko im nije garantovao potpunu bezbednost, ko je mogao da im garantuje da neko neće utrčati na teren? Niko, ukoliko to ne može policija.
I onda su pristali da nastave da sude pod uslovom da će ukoliko dođe do ubacivanja stvari na teren meč biti trajno prekinut. Kakav bi skandal bio da meč nije završen. I da, uletelo je još nekoliko predmeta na teren, pa se tako Uroš Nikolić pokrivao peškirom kada je gledao usporeni snimak jedne situacije jer su ga gađali.
Mora se uspostaviti sistem koji će funkcionisati od početka do kraja. Srpska košarka ima problem. I dok se prethodnih godina o tome ćutalo i to guralo pod tepih sada se situacija promenila. Početak svih promena je ukazivanje na probleme i njihovo rešavanje.
Ovog puta je jedna takva poruka došla od Svetislava Pešića, selektora Srbije, a nedugo potom je trenutno stanje u domaćoj košarci prokomentarisao Nikola Jokić, dvostruki MVP lige. Obojica se slažu da stanje nije dobro, Pešić predlaže formiranje jake domaće lige i internacionalna takmičenja za mlađe kategorije. Ipak, to je za sada ostalo na nivou priča.
Da je situacija daleko od dobre znali smo odavno, a sada smo došli do toga da više nije ni podnošljiva.
Pešić insistira na tome da je neophodno postaviti sistem. I to jeste istina, ali bi trebalo i razmisliti kako da se vrati poverenje u važne institucije. Ovde se već naviklo da se pravila iskrive, pa se mnogi čude kada Evroliga zabrani Zvezdi da dva meseca registruje igrača.
„Da li smo mi na pravom koloseku? Ja ovde ponavljam to, da li mi treba da nađemo pravi kolosek ili put? Da li ja prvi treba da kažem sve ono što neki drugi treba kažu? Mi nismo izmislili ovu igru. Lopta je donesena, mi smo je samo prihvatili. Mi samo u Srbiji govorimo o rezultatima Zvezde, Partizana, Srbije, a ne kako se do toga stiže. U profesionalnom sportu je važan rezultat. Važno je da se pobeđuje, niko te ne pita kako, nego jesi li pobedio“, objasnio je Pešić.
Smatra da je neophodno da se stvari podignu na viši nivo, pre svega organizaciono. Došli smo do toga da je čitava Srbija imala mali osećaj ponosa što je utakmica na kraju završena. Ono što se dešavalo iza zatvorenih vrata (policija poručila da ne može da isprazni tribine nakon što su arbitri dobili lavinu predmeta u glavu) tako je pokazalo da je neophodno uvesti oštrije kazne.
I sada umesto da pričamo o tome ko će biti naslednik Vasilija Micića na poziciji plejmejkera (sa kojom kuburi gotovo svaka evropska reprezentacija) ili da analiziramo kako je Filip Petrušev odigrao na derbiju ovde pišemo o zadovoljenju elementarnih uslova.
Mnogi ne smeju da odvedu decu na tribine, mnogi ni ne gledaju košarku nego čekaju da isprate skandale. Evo i još jednog podatka – finale mini kupa je u Španiji gledao 8.600 gledalaca, a finale pionira Mege i Partizana (94:76) gledalo je 150 gledalaca.
U Srbiji se nije pisao toliko o Vuku Daniloviću, sinu košarkaške legende Predraga Danilovića, koliko o Mamadu Landuru koji ima 13 godina, 211 centimetara, a u finalu je dao 56 poena i imao 33 skoka za Real protiv Barselone (84:74).
Ipak, legende košarke i legendarne funkcionere ne bi trebalo mešati. Prave funkcionere na svetskom nivou nemamo decenijama unazad, još od kada je svetskom košarkom vedrio i oblačio Bora Stanković.
Košarkašku kulturu imamo, ali deluje da nam je ostala ozbiljno narušena. I to je samo početak problema jednog sistema koji je zarđao i ozbiljno truli. Ovo je samo ukazivanje na neke probleme, a rešenje bi trebalo da ponude najvažniji ljudi našeg sporta. Ukoliko KSS ne može sam, onda priča mora da se proširi i na OKS, ako ni to ne ide neka se uključi i Ministarstvo.
Neko mora da pokaže ideju sistema.
BONUS VIDEO Nova bakljada „grobara“, luda podrška za Partizan