Tri milimetra su ga delila od smrti: Preživeo 11 uboda nožem, pa postao MVP finala

Iako nije imao idealne atletske predispozicije, nedostatak brzine nadoknadio je neumornim radom, izuzetnim šutem i ranim treninzima.

Nakon zapažene koledž karijere na univerzitetu Kanzas, draftovan je 1998. godine kao tek deseti pik od strane Boston Seltiksa — franšize koju je kao verni navijač Lejkersa godinama prezirao.

Pirs je to razočaranje pretvorio u lični motiv, rešen da dokaže svim timovima koji su ga preskočili da su napravili grešku.

Ključna prekretnica u njegovom životu dogodila se u septembru 2000. godine, kada je u jednom bostonskom noćnom klubu izboden čak 11 puta, pri čemu je jedan ubod bio na svega tri milimetra od srca.

Uprkos povredama opasnim po život, napustio je bolnicu posle deset dana i vratio se na parket. Samo nekoliko meseci kasnije, ubacio je 42 poena Lejkersima, nakon čega mu je Šekil O’Nil dodelio čuveni nadimak: „Pol Pirs je je**na istina“.

Fizičke rane su zacelile, ali su usledile godine paranoje i agresivnog ponašanja na terenu, gde je gradio reputaciju neumoljivog provokatora koji nije štedeo ni velikane poput Majkla Džordana.

Preokret na ličnom planu doneo je brak sa suprugom Džuli, koja ga je odgovorila od zahteva za trejd u kriznim godinama Seltiksa.

Nagrada za lojalnost stigla je u sezoni 2007/08, kada je Boston u velikom finalu srušio Lejkerse, a Pirs poneo titulu MVP-ja finala, upamćen i po čuvenom povratku iz svlačionice u kolicima tokom prvog meča.

Nakon epizoda u Bruklinu, Vašingtonu i Klipersima, Pirs se od TD Gardena oprostio pogođenom trojkom u poslednjim sekundama svog oproštajnog meča.

Karijeru je završio sa 26.397 poena, više od 7.500 skokova i 4.700 asistencija, ostavši upamćen kao nesalomivi šampion i jedan od najopasnijih strelaca modernog doba košarke.