Foto:Dragan Mujan/Nova.rs; Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Nakon što je sat otkucao poslednji sekund 2020, a ona ustupila svoje mesto 2021. godini, zvanično je okončana i druga decenija 21. veka, koju su, kada je u pitanju srpska košarka, obeležili Crvena zvezda i Partizan.

PROČITAJTE JOŠ...

Pravi povod da legende večitih rivala, Žarko Paspalj ispred Partizana i Milenko Topić, nekadašnji košarkaš i trener Crvene zvezde, za Nova.rs odaberu idealnu petorku svog tima.

Zadatak uopšte nije bio lak, pa nisu mogli da se odluče samo za pet najboljih.

Topić je sa crveno-belima osvojio titulu i kao igrač (1997/98), i kao trener (sezona 2018/2019), i jedan je od ljubimaca navijača Zvezde. Za svaku poziciju imao je barem po dva kandidata…

Pozicija 1 – Stefan Jović/Markus Vilijams

„Ovde nema dileme. Jović je najbolji domaći plejmejker koji je igrao u Zvezdi, Vilijams najbolji strani, tako da je izbor veoma lak“, nije imao dileme Topić, kada je mesto organizatora igre u pitanju.

Jović je u Crvenu zvezdu stigao iz Radničkog iz Kragujevca 2014. godine. Prve sezone bio je rezerva upravo Vilijamsu, nakon čega je „preuzeo palicu“ i u crveno-belom dresu izrastao u jednog od najboljih plejmejkera u čitavoj Evropi. Savršene fizikalije, odlična tehnika i osećaj za pas od Jovića su stvorili rekordera Evrolige, pošto je na meču protiv Bajerna imao 19 asistencija. Prethodni rekorder bio je upravo Markus Vilijams, koji je protiv Galatasaraja imao 17.

Jović je sa Zvezdom osvojio tri titule u ABA ligi, tri titule u Superligi, dva Kupa Radivoja Koraća, a bio je proglašen i za najboljeg igrača finalne serije ABA lige, najboljim plejmejkerom lige…

Amerikanac je za Zvezdu igrao od avgusta 2014. godine do decembra 2015, kada je usledio rastanak. Pored tih 17 asistencija bio je pravi lider na terenu, sjajno predvodio crveno-bele i tokom sezone postao najvoljeniji Amerikanac koji je do tada igrao u crveno-belom dresu.

Pozicija 2 – Igor Rakočević/Čarls Dženkins

„Rakočević je takođe bez konkurencije kada su u pitanju domaći bekovi i najbolja Zvezdina dvojka u 21. veku. A što se stranaca tiče, tu su Tarens Kinzi, Bili Beron… Ipak, zbog svega onoga što je uradio, zbog odnosa prema dresu, moj glas ide Čarlsu Dženkinsu“, rekao je Topić.

Ukoliko pitate bilo kog navijača Crvene zvezde o tome ko je najbolji igrač crveno-belih pre ere Dejana Radonjića, odgovor će biti – Igor Rakočević. Sjajni bek i nekadašnji trostruki osvajač nagrade „Alfonso Ford“ namenjene najboljem strelcu Evrolige karijeru je počeo u Zvezdi, proveo šest godina u ovom klubu, nakon čega je otišao put Podgorice, a iz Budućnosti i u NBA. Vratio se u Zvezdu u sezoni 2003/2004,  uz Gorana Jeretina predvodio tim do osvajanja Kupa, nakon čega je ponovo krenuo put Evrope, a po drugi put se na Mali Kalemegdan vratio 2012. godine.

Osvojio je dve titule i dva Kupa sa crveno-belima.

Dženkinsa je dočekala velika doza skepse od strane navijača, i bilo mu je potrebno neko vreme da se uklopi, ali je već nakon nekoliko meseci postao Đenka, a mrežice širom Jadrana i Evrope „gorele“ nakon njegovih trojki. U Zvezdu se vraćao takođe dva puta, i sa crveno-belima osvojio dve titule u Srbiji, u ABA ligi, i tri Kupa Radivoja Koraća.

Trenutak koji navijači Zvezde nikada neće zaboraviti je Dženkinsova ekpslozija protiv Budiveljnika.

Pozicija 3 – Nikola Kalinić (Branko Lazić/Jaka Blažić)

„Ovde je težak izbor. Imamo Kalinića, koji je bio jedan od najboljih igrača Zvezde, tu je i Branko Lazić… Neka bude Kalinić, uz Lazića kao rezervu. Od stranih košarkaša ovde bih stavio Jaku Blažića. Momak je menjao ritam, igrao srcem, zaslužuje da bude tu“, pojasnio je bivši trener crveno-belih svoju odluku.

Kalinić je u više navrata isticao da je u Zvezdu trebalo da dođe dosta ranije, još dok je igrao za Spartak iz Subotice, ali ga je put odveo u Kragujevac, da bi na Mali Kalemegdan stigao iz Radničkog 2014. godine, malo pre saigrača na pleju, Stefana Jovića. I pokazao se kao pun pogodak u sistemu Dejana Radonjića. Iako je odigrao samo sezonu, Kalinić je bio jedan od najzaslužnijih za sva tri trofeja, a 2015. je otišao u Fenerbahče.

Pozicija 4 – Luka Mitrović/Kvinsi Miler (Stratos Perperoglu)

„Koga imamo tu od krilnih centara, domaćih? A, da, Luka Mitrović, kapiten. On je izbor na četvorci, zbog talenta, odnosa prema dresu, saigračima, pravi lider. Što se stranih igrača tiče, onaj mali Miler, Kvinsi Miler. Može on, jeste kratko bio tu, ali je igrao odlično. Pored njega, neka bude i Stratos Perperoglu u zagradi, rezervna opcija.“

Luka Mitrović je iz Hemofarma došao kao jedan od najvećih talenata srpske košarke, ali su ga na putu veće karijere sputale povrede. No, uprkos tome, Radonjić je u njemu video dovoljno kvaliteta da bude kapiten tima, što je Mitrović na najbolji mogući način i ispunio.

Miler je u Zvezdi proveo samo jednu sezonu, ali je i ta jedna sezona bila dovoljna da ga vine u sam vrh kada su u pitanju stranci koji su igrali u Srbiji.

Pozicija 5 – Boban Marjanović (Ognjen Kuzmić/Maik Cirbes)

„Centar Dalas Maveriksa je najbolji centar Zvezde u 21. veku, sigurno, ali tu bih stavio i Ognjena Kuzmića. Igrao je odlično u onom prvom mandatu, a ako ništa drugo, onda bar zbog one blokade protiv Fenerbahčea, zaslužuje da bude uvršten u tim. Kod stranaca nema dileme, Maik Cirbes. I staž u Zvezdi i pruženo, jednostavno, nema boljeg od njega kad su u pitanju inostrani centri“, zaključio je Topić svoj izbor najbolje petorke Crvene zvezde 21. veka.

Kada je Marjanović stigao iz Mege, mnogi su sumnjali u ono što može da donese Zvezdi, ali je ubrzo Bobi postao najdominantniji centar Evrope, što je pokazala i statistika – dabl-dabl po meču, vodeće mesto po broju skokova…

Možda i najveće iznenađenje ovde je Cirbes. Nemac je u Beograd stigao kao neko ko bi trebalo da predstavlja podršku Marjanoviću i od koga se očekivalo da pruži tek dovoljno da „popuni rupe“ kada Bobi nije na parketu. Umesto toga, crveno-beli su dobili savršen centarski tandem, a Cirbes zauvek „kupio“ navijače Zvezde, pa je i sada jedan od omiljenih igrača u poslednjih dvadesetak godina.

A poteza koji je Kuzmiću doneo mesto na ovoj listi možete se podsetiti ovde:

Žarko Paspalj (Partizan)

Legendarni krilni centar crno-belih, reprezentacije Jugoslavije i nekadašnji košarkaš San Antonio Sparsa, istakao je da ne želi da u ovakav izbor uključuje igrače iz inostranstva, pa je napravio petorku sastavljenu isključivo od domaćih igrača.

Pozicija 1 – Miloš Vujanić

„Vrhunski talenat, sjajan košarkaš… Biram njega na jedinici“, rekao je Paspalj.

Vujanićev prelazak iz Crvene zvezde u Partizan i danas je „bolna tačka“ za navijače Zvezde dok je za „grobare“ ovo pokazatelj velikog trijumfa. Iako Vujanić nije uspeo da napravi karijeru kakva mu je predviđana, talenat, pregled igre, košarkaška inteligencija… Sve to od njega je stvorilo jednog od najboljih plejeva koji su igrali na domaćim košarkaškim terenima.

Pozicija 2 – Bogdan Bogdanović 

„Ovde je Bogdan bez greške, zbog svega što je uradio za Partizan i toga što je sad.“

O Bogdanu Bogdanoviću je gotovo sve poznato. U Partizanu je proglašen za Evroliginu „zvezdu u usponu“, u Fenerbahčeu je, zajedno sa Kalinićem, osvojio titulu šampiona Evrope, prošle godine je uvršten u Evroligin tim decenije. Sa Partizanom je osvojio dve titule u ABA ligi, četiri titule u Srbiji, dva Kupa… Sada je jedan od glavnih igrača Atlanta Hoksa.

Pozicija 3 – Dušan Kecman (Vladimir Lučić)

„Ovo je interesantan izbor, Lučić i Kecman, to je veliko pitanje… Bilo bi lepo da mogu obojica. Suštinski, Kecman je bio duže, pružao je bolje partije. Sve što je uradio za Partizan, vreme koje je proveo tu… Ona trojka protiv Cibone je samo šlag na torti. Nek Lučić bude tu u zagradi, kao rezerva“, rekao je Paspalj.

Kecmana svi pamte po trojci datoj Ciboni za titulu ABA lige, ali mesto u ovoj ekipi je zaslužio i zbog čak sedam godina u crno-belom dresu, sedam osvojenih titula u domaćoj ligi, četiri ABA lige, četiri Kupa.

Pozicija 4 – Novica Veličković 

„Bez greške, Novica“, kratko je istakao legendarni as.

Pozicija 5 – Nenad Krstić (Nikola Peković, Predrag Drobnjak, Dejan Milojević)

Najveći problem za Paspalja predstavljala je centarska linija. I zaista, gotovo je nemoguće dati odgovor na to ko je zapravo najviše traga ostavio u crno-belom dresu, da li Krstić, Peković, Drobnjak ili Milojević.

„Mašala, kad bih mogao da stavim sve… Ajde da kažemo Krstić. Bio je tu četiri godine, mada i Peković i Drobnjak su tu bili nekoliko godina. Stavio bih sve, ali nek bude Krstić prvi izbor, ostali kao rezerve“, zaključio je Paspalj.

Foto: Srdjan Stevanovic/Starsport

A i nije da ga ne razumemo – ova četiri centra su sa Partizanom ukupno osvojila 19 trofeja (Drobnjak četiri titule, dva Kupa i jedna ABA liga, Peković tri domaće titule, dve u ABA ligi, jedan Kup, Krstić tri titule i jedan Kup, Milojević dve titule).

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar