Višegodišnji kapiten reprezentacije, bivši centar, lider, direktor, potpredsednik. Nenad Krstić u novogodišnjem intervjuu za Nova.rs otkriva da se posle karijere bavi baš onim što je želeo, začinjeno rakijom, a pričali smo i o NBA, evropskoj košarci, sadašnjim i budućim asovima, toliko čekanoj zlatnoj medalji i svemu onome što čeka nacionalni tim.
Rođeni Kraljevčanin, bivši igrač Partizana, Nju Džersija, Zenita, Oklahome, Bostona, CSKA iz Moskve i Efesa, u opširnom razgovoru za naš portal dotakao se i aktuelnih, i budućih tema.
Igrao je za jednog od večitog rivala, brojao pobede i trofeje, igrao za evropske velikane, otišao u NBA, bio kapiten Srbije sa kojom je osvojio evropsko i svetsko srebro.
PROČITAJTE JOŠ
Sve to dovodi se u vezu sa Nenadom Krstićem, i lepo je videti nekadašnjeg centra u svom sportu i po završetku karijere, sada na funkciji potpredsednika Košarkaškog saveza Srbije, u čijim prostorijama je i ugostio ekipu Nova.rs.
„Ono što bih želeo i voleo, tek će malo kasnije doći na red. Teško je usred sezone menjati, postoji plan aktivnosti, možemo da vidimo kako se i šta radilo i da pravimo plan za sledeću sezonu. Uvek se trudim da gledam pozitivno, ima dosta dobrih stvari, ali ima i onih koje mogu da se poboljšaju. Imamo sedam, osam meseci da radimo na poboljšanju sistema bez nekih većih pratećih obaveza i da nadogradimo postojeće zatečeno“, kaže Krstić na početku i dodaje:
„Do sada sam bio zadužen za seniorsku reprezentaciju i nisam bio mnogo uključen u rad mlađih selekcija, što i jeste razlika između direktorske i potpredsedničke funkcije. Igor Rakočević je godinama radio to drugo, i glupo je bilo da se ja mešam. Kada sam dolazio u savez, u dogovoru sa selektorom i predsednikom, više sam bio zadužen za seniore. Znam te momke, sa nekima sam i igrao, ali zbog korone nismo još imali pravu akciju, što nam svima nedostaje. Za to vreme sam gledao pažljivo šta se i kako radi, šta je dobro, šta loše, šta može da se uradi dodatno, šta da se nadogradi“.
NIKAD TRENER, DANILOVIĆ JE PRAVIČAN
Po povlačenju sa parketa obavljali ste funkciju direktora KSS, a sada ste na mestu potpredsednika. Trenerski posao nije bio opcija?
„Nikad me nije privlačio. Negde sam zamišljao sebe baš ovako posle karijere, to me ispunjava i mislim da će tek kad krene posao da se dešava. Za trenera treba imati poseban karakter, ja sam drugačiji, nastanjen sam ovde, kad si trener ima i selidbi, nije to za mene. U životu i karijeri uvek sam se trudio da ne lutam, da znam šta želim i da imam ciljeve. Nisam za trenera i gotovo, želim to nešto drugo i ako bude – biće“.
Kakva je saradnja sa Predragom Danilovićem, predsednikom KSS?
„Super sarađujemo, znam ga dok je bio potpredsednik u Partizanu, iako je bio kao predsednik kluba. Saša je pravična osoba. Imamo zaista odlično saradnju bez ikakvih problema“.
Lepo je videti da bivši asovi ostanu u košarci i da legende vode našu košarku?
„Kod nas je košarka nacionalni sport, uz fudbal. Svi sportovi treba da pripadaju bivšim igračima, ali ne po ‘difoltu’. Ne mora da znači ako sam igrao košarku i bio reprezentativac, da ću dobro da se snađem kao funkcioner, što je normalno. Treba naći balans. Lepo je videti asove uključene u rad saveza. Mislim da imam dosta iskustva, i dobrih i loših, koja primenjujem na sadašnji rad“.
TEO SE IGRA, ON JE KLASA
Koliko gledate košarku?
„Pogledam ono što me zanima, NBA slabije, Evroligu u suštini redovno, ali ne mogu sebe da uhvatim da odgledam celu utakmicu, osim ako me nešto baš zanima. Volim da gledam Virtus zbog Tea i naših, i prenose se često njihovi mečevi na Sport Klubu“.
Kako vidite sve što radi Miloš Teodosić na terenu, sa kojim ste više godina delili parket?
„Teo se igra, mi smo kumovi i dobri prijatelji, pa je malo glupo da ga ja previše hvalim, ali on je evroligaški igrač. To se vidi, jasno je, bez potcenjivanja bilo koga, ni Evrokupa ni prvenstva Italije. Do pre dve sezone bio je i u NBA, da nije imao nekih povreda i da je možda ranije otišao, verovatno bi još uvek bio tamo. On igra lagano, deluje da ne troši mnogo energije, ali nije to baš tako, dosta se troši i vuče ekipu. Stvarno je klasa“.
Kao Evrokup igrač mogao je da bude uz reprezentaciju, šta se tu dogodilo?
„Još nisam popio kafu s igračima“
Ko će bolje razumeti sadašnje reprezentativce od bivših igrača, je l’ vas pitaju nešto, traže savet?
„Još ih nisam video lepo, da se skupi najbolja ekipa, da budemo 10 dana na pripremama, da možemo da sednemo, pijemo kafu, popričamo… Prošle godine imali sam kvalifikacioni prozor u februaru kada mi se rodilo dete. Ovde smo igrali i bio sam tu, ali nisam bio tu. Ovaj drugi bio je nedavno u FInskoj, nisam išao sa ekipom zbog ograničenog broja ljudi u timu usled korone. U kontaktu sam s igračima ali nam nedostaje ta prava akcija, meni pre svega, a i njima. Voleo bih da vidim sebe kako ću se snaći u toj ulozi“.
„Teo se povredio na jednom reprezentativnom turniru pred Mundobasket i osiguranje jeste problem. Nije više toliko mlad, ima veliki ugovor, dogodila se povreda, pa moramo da nađemo rešenje. Imao je i pred poslednji prozor za Evrobasket sitnu povredu, i nije potrebno dodatno ga izlagati, pa je bitnije naći rešenje za nešto važnije, tako da kažem. Treba da se iskoristi kada je najbitnije, za Olimpijske igre, barem ja tako mislim i ovo više kažem kao njegov prijatelj i kum, on je ’87. godište, može još da igra, ali treba gledati možda i ove Olimpijske igre kao njegovo poslednje reprezentativno takmičenje. Treba naći rešenje da ih odigra, a da to osiguranje ne bude prepreka, jer je problem koji je nije nerešiv“.
Poznata je priča da Teodosić i vi niste pričali neko vreme, a sjajno ste funkcionisali na terenu i „mirio“ vas je legendarni Dušan Ivković stavljanjem u istu sobu?
„Znaš kako, da li bismo bili kumovi ili ne da nije bilo Dude, mislim da smo se više zbližili tokom tri godine u CSKA. Živeli smo na istom spratu, družili se, delili i dobro i zlo to vreme u Moskvi, i kroz reprezentaciju i pre i posle toga. Na to prijateljstvo uticalo je više faktora, i to što nismo pričali, jer sa nekim si posle toga još bolji“.
Kako sada gledate na to?
„Kao na dečje bolesti, to nisu bile svađe ne znam kakve da ne pričamo, više neke čarke na treninzima i van njih… Onda dolazi taj naš ponos, inat, i umesto da smo sutradan propričamo, mi nismo, a na terenu je stvarno to delovalo jako dobro. To će i Teo reći, da smo možda najbolje sarađivali kad nismo pričali. BIlo je situacija i u CSKA da se zakačimo pa ne pričamo po sedam, 10 dana, a opet igramo odlično. Iz ovog ugla na to sada gledam da mi je smešno zašto mi nismo pričali. Tad smo bili mlađi 10-tak godina, pod tenzijom velikih takmičenja, na putu, nervoza, i to se jednostavno desi“.
JOKIĆ JE FENOMEN, SA NJIM PO ZLATO
Pratite i NBA, pogotovo srpske igrače koje predvodi Nikola Jokić?
„Pratim, naravno. Jokić je stvarno fenomen. On je sad ol-star igrač, najbolji ili jedan od najboljih centara, zavisi kako se gleda, u Top 10 ili Top 5 NBA igrača. Pokazuje da je još zreliji, što je zastrašujuće. Jokić ne igra na fizikalije ili skok, igra na glavu i talenat, i sad je još zreliji, znači biće još bolji i onda je pitanje – gde mu je granica? Daj Bože samo da ga zaobiđu povrede i ubeđen sam da će još dugo godina biti deo NBA lige. Nadam se da će biti koliko može i deo reprezentacije, da se konačno osvoji i ta zlatna medalja posle toliko godina, sa njim zajedno i sa ostalima. Poklopilo mu se dosta toga, ali je dosta toga morao i on sam da uradi, i sve je stvarno zaslužio“.
Kakva je situacija sa trenerom Denvera Majkom Melounom i njegovim angažmanom u stručnom štabu selekcije Srbije?
„On je bio u planu za Olimpijske igre, sad je pitanje kako će biti ove sezone. Meloun je izrazio želju da bude deo stručnog štaba u Tokiju, to je ono što znam. Ne verujem da bi baš mogao da stigne na kvalifikacioni turnir, da je bio prošle godine, za ovu mislim da je isto jako teško, jer očekuju da će Denver biti u završnici plej-ofa. Tako da ne znamo šta će sada biti, ali je ideja bila da bude uz ekipu na Olimpijskim igrama i ostalo je tako“.
BOGDANU TREBA PLEJ-OF, BJELICI NOVA EKIPA
Pored Jokića, u NBA imamo još reprezentativaca, a prvi do centra Denvera je Bogdan Bogdanović, novi bek Atlanta Hoksa?
„Bogdan je otišao u ambicioznu ekipu, ima dobar ugovor. Nekako je i logično bilo da promeni sredinu. Mislim da je napravio dobar izbor, Atlanta je tim sa tradicijom, i mislim da imaju lepu ekipu za plej-of, što je bitno za njegovu karijeru“, naglašava Krstić i okreće se Nemanji Bjelici:
„Iskreno, mislim da mora da ode iz Sakramenta, definitivno. To se vidi, toliko je dobar igrač koji tavori tamo. I mislim da će promeniti ekipu, kroz neki trejd… On mi je takođe dobar prijatelj i kum, i rekao sam mu da je idealan igrač za ekipu šampionskih ambicija, u kojoj će ulaziti sa klupe i davati doprinos šutem spolja. Da ima svoju ulogu, 15-20 minuta, da odradi svoje i kao veliki profesionalac može onda da traje još dugo u NBA. Iako ima 32 godine, može još četiri-pet sezona da bude tamo. Ovde mora da izmišlja poene i da igra nešto što nije njegovo, i to je najveći problem, a on je uvek bio timski igrač koji daje kvalitet više ekipi“.
Što se tiče Bobana Marjanovića, Marka Gudurića…?
„Bobi je u Dalasu, ima svoju ulogu, Gudurić se vratio, mislim da je Memfis bio loša ekipa za njega. Možda je i malo ranije, godinu pre vremena otišao, sve mu se tako potrefilo. Na SP smo bili peti, što je ok rezultat, ali se očekivalo više i možda je došlo do gubitka samopouzdanja kod njega. Biće mu super u Fenerbahčeu kod Kokoškova, on je talentovan igrač i odličan momak, i mislim da je napravio dobar izbor“, ističe Krstić uz osvrt na mlade nade:
„Aleksej Pokuševski je vrlo zanimljiv, mislim da je malo ko očekivao da će tako odigrati pripremne utakmice. Samo se, eto tako, pojavio u NBA. To je nešto što mi kao savez treba da gajimo, u njemu vidim igrača za duži period. Još će da se razvija, otišao je Oklahomu, pravu sredinu za to i biće pravi igrač. Visok je i mršav, verujem da ćemo samo da napreduje. Za Smailagića bi trebalo nešto da se desi, nije dobro da bude u Razvojnoj ligi, ali mlad je i treba ga pratiti“.
NEDOVIĆ, MILUTINOV, PETRUŠEV
Kada je reč o evropskoj sceni, „eksplodirao“ je Nemanja Nedović u Panatinaikosu?
„Stvarno nisam sumnjao u njega, samo da je zdrav. Oseća se lepo u Atini, oženio se, ima lepu sezonu. Znači mnogo i utakmica na kojoj je dao 39 poena, posebno za samopouzdanje. Sazreva kao igrač i verujem da će biti još bolji, samo ga povrede ne muče“, podvlači Krstić, pa ga priča odvodi u Moskvu:
„Imamo u CSKA i sjajnog Nikolu Milutinova, koji zaslužuje NBA, ali je odlučio da igra u Evropi. Imamo vrhunske igrače, pa i ako neko ne bude mogao na neko takmičenje, napraviće se vrhunska ekipa da idemo na najviše ciljeve“.
Tu su i mladi igrači, pre svih, čudesni Filip Petrušev, još jedan NBA potencijal iz Mege?
„Stvarno igra fenomenalno, tu je i već pomenuti Pokuševski… Treba gledati šta je najbolje u datom trenutku, ali i na budućnost. Dopada mi se što se ti mladi igrači sami nameću, što nije bio slučaj poslednjih godina. Ne možemo da ih zaobiđemo, bodu oči. Pokuševski kao 17. pik igra u Oklahomi, Petrušev je MVP ABA lige, a Mega igra odlično, što je interesantno. Stvarno imamo dobar raspon mlađih i starijih igrača“.
MORAMO NA EVROBASKET I OLIMPIJSKE IGRE
Reprezentacija Srbije u februaru traži vizu za Evropsko prvenstvo i bila bi sramota da ne prođemo?
„Nama je fokus na tom kvalifikacionom prozoru, da štikliramo učešće na Evrobasketu. Igramo u Gruziji, vrlo brzo, prvu utakmicu s Gruzijom i posle sa Švajcarskom. Naučio sam da gledam kratkoročno. Moramo da prođemo, slažem se da bi bio veliki neuspeh da ne prođemo, ali stvarno ne razmišljamo tako, ubeđen sam da ćemo igrati na EP“.
„Partizanu i Zvezdi mnogo fale navijači“
Osvrnuo se Nenad Krstić i na situaciju u Crvenoj zvezdi i Partizanu – večiti su smenili trenera u prva tri meseca sezone.
„Mislim da je to sve, nažalost, posledica korone… Žao mi je Partizana, imali su odličnu sezonu, bili su na putu da imaju jednu od najuspešnijih godina u istorija. Imali su prednost domaćeg terena do kraja Evrokupa, igrali su vrlo dobro u ABA, osvojili su Kup Radivoja Koraća… Onda je krenuo restart sa novim trenerom i Vlada Šćepanović, bio je deo stručnog štaba, ali kao glavni trener mislim da stvarno nije imao sreće. Te prve utakmice koje je izgubio kod kuće, sa publikom bi bilo drugačije. Slično je i sa Sašom Obradovićem u Zvezdi. Sve je čudno i igračima, čuje se sve šta ko govori. Partizan i Zvezda imaju veliku armiju navijača i dosta to zavisi od njih, kad igrači kažu da je publika šesti igrač, to se stvarno misli i to jeste tako. I dosta trpe i jedan i drugi klub zbog toga“.
Rat FIBA i Evrolige, plus korona i te kako utiču na kvalifikacije za Evrobasket?
„Isključio sam se dosta iz te priče FIBA – Evroliga, ‘prozori’ su jako teški sami po sebi, a onda se pojavila korona i to je sada nenormalno teže zbog testiranja, posebnih pravila država, letova, stanja igrača. Vrlo je teško i da se organizuje, i da se igra. Selektor Igor Kokoškov je dolazio, pa se vraćao da vodi Fenerbahče, da bi dan kasnije bio na klupi reprezentacije u finskom ‘balonu’. Što se tiče FIBA i Evrolige, tako je, kako je, ne znam da li će se desiti ikakav dogovor“.
Koliko sve trzavice utiču na novog selektora, naslednika Aleksandra Đorđevića?
„Igora znam još iz NBA, bio je u brojnim klubovima, jedan je od boljih trenera koje znam, a pre svega dobar čovek. Stvarno navijam da uspe i uveren sam da će biti tako, ali mu treba da ima pravu reprezentativnu akciju, da još više oseti i ekipu, i atmosferu. Kada pogledamo njegov CV, stvarno je neverovatan i mi kao savez stvarno treba da budemo srećni što imamo takvog selektora. Jasno je šta treba da uradimo u kvalifikacionom prozoru za Evrobasket i mislim da je realno, onda imamo kvalifikacije za Olimpijske igre, igramo kod nas, jasno je šta treba da uradimo i mislim da nije neostvarivo, iako neće biti lako. Sa te dve akcije, ako napravimo rezultat, onda ćemo svi da porastemo i da se izdignemo, i onda čekamo Tokio i najveće takmičenje u dobroj atmosferi, i mislim da ćemo biti u najjačem sastavu“.
ZA KRAJ – RAKIJA
Nije nepoznato da se Nenad Krstić bavi i proizvodnjom rakije?
„Rakija je proizvod koji nema rok trajanja i što je starija, to je bolja. I mi kao destilerija osećamo posledice korone, ali nemam tu neki pritisak. Čak, i za vreme korone, ali i pre je toliko prodaja dobro krenula, da sam se zapitao da ne ostanemo bez zaliha, što je najveći problem jer onda gubiš kvalitet i krećeš u nešto drugo što ja nikako ne želim. Malo sam se bio zabrinuo, prodaja je bila veća od očekivane i – šta će onda da se dogodi? Pa je i korona malo ukočila sve to, taman koliko je trebalo, da ne dođe do problema sa zalihama, pa eto i nešto pozitivno od nje. Pravio sam rakiju zbog oduška, da bih se malo bavio nečim drugim i da steknem još neko životno iskustvo“, završio je Nenad Krstić praznični intervju za Nova.rs.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar