Foto:Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Zamerio je selektor pre svega novinarima, a onda i javnosti, da ih zanimaju samo međuljudski odnosi, a ne sama košarka.

Svetislav Pešić je bio neočekivano oštar kao da košarka u Srbiji ne zauzima posebno mesto.

PROČITAJTE JOŠ

Možda kao narod i dalje nismo uspeli da se izdignemo iz čaršijskih priča i možda nas očekivano najviše zanima misteriozni razilazak sa Milošem Teodosićem (pogotovo jer se sam igrač nije oglasio), ali daleko od toga da nema onih ljubitelja košarke koji se i te kako ne razumeju u ovu igru.

Nismo navikli da dobijamo ovakve odgovore jer su nas svi navikli da „skrivaju“ karte. Ne žele da javno govore o taktici, da otkriju neku tajnu rivalu koji bi potencijalno mogao da pročita iz medija ili jednostavno jer su neki previše gordi na svoj rad.

Ipak, Pešić ima višedecenijske rezultate iza sebe, zna šta može da otkrije, pa je u jednom trenutku odlučio da svima očita košarkašku bukvicu.

„Nijedno košarkaško pitanje me niste pitali, vi se bavite svim stvarima koje zanimaju sve, pa i mene… Ali, hajde postavite neko pitanje iz košarke možda bih mogao da vam odgovorim“, rekao je ironično Pešić.

Zatim je odlučio da pojasni šta je reprezentacija isprobavala na meču sa Crnom Gorom.

„Što se tiče meča sa Crnom Gorom bila je korisna, dosta dobra. Neki su prvi put igrali zajedno, igrači su pohvatali što se od njih traži sa aspekta ukupne igre. Fali nam lopta u ruci, fali nam igra. Sve ostalo… Crna Gora je izvanredno, legla nam je takva ekipa, oni su bili naši gosti ovde. Trener Radović i ja smo se dogovarali šta hoćemo od tog meča, bilo je zona, pik en rol, branio se u kontejnu, u hedžu, sa dinajom, rotacijom prve i druge pomoći, tražili smo da napadnemo u leđa posle odbrambenog skoka. Bila je to prava košarka, ali uvek može bolje. Zato i služe utakmice, da vidimo ko šta može i koliko“, rekao je Pešić.

Većina je ove poslednje dve rečenice samo preletela, ali bilo je i onih kojima ovi pojmovi nisu bili „španska sela“, barem onim koji znaju i šta je čuveni španski pik en rol.

Evidentno je iz ovoga da je apsolutni fokus na odbrani i načinu na koji će se rešavati ti problemi i kako će se iz toga graditi brzi napadi.

Čak i oni koji su samo jednom gledali neki evropski meč Zvezde u Evroligi su verovatno čuli čuvenu rečenicu Dejana Radonjića „Strong defence, transition offense“ (doduše mnogo to bolje zvuči kada to onako u cugu izgovara crnogorski strateg) i to je upravo jedan od postulata kojima se ovde vodi Pešić. Da se „napadne odbrana u leđa posle odbrambenog skoka“ upravo je insistiranje na tranzicije i brzu transformaciju tima sa jednog na drugi deo parketa, gde će se tačno znati ko je prvi „trkač“ koji će dobiti zadatak da često bude u ofsajdu. To zvuči kao nacrtan zadatak za Nemanju Nedovića (pa i Vasilije Micića), ali, naravno, ta je odluka na selektoru.

Foto:Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Rotacija prve i druge pomoći je jedan od jasnih pokazatelja da Srbije neće igrati striktnu odbranu čovek na čoveka, već da je moguć veliki broj preuzimanja u odbrani usled rotacija. To je i te kako razumljivo kada imamo igrače koji mogu da pokrivaju dve, tri pozicije, neki čak i četiri (Bjelica počeo karijeru kao plejmejker, u NBA bio i centar). Sve ovo svedoči da će komunikacija biti najvažniji faktor prilikom srpskog pohoda na medalju na Evropskom prvenstvu. I otuda i ova rečenica ima poseban značaj.

„Nikada nema dovoljno vremena, u ovom periodu fali malo vremena, ma od svega pomalo. Rekao sam igračima to su hendikepi sa kojima se suočavamo, moramo da pronađemo dodatnu energiju da to eliminišemo. Da dobro slušamo i imamo dobru reakciju, za mene je povratna informacija je veoma važna, ja sam tu da budu bolji, za sada se razvija dobra diskusija, mi ne diskutujemo, već treniramo. Ima dobrih predloga, svaki dan razgovaramo to nam je potrebno, da čistimo stvari koje nam ne trebaju i stvari koje nam pomažu da budemo bolji individualno i timski.“

Preuzimanje u odbrani nije novina za reprezentaciju jer se isto tako igralo pod komandom palicom Aleksandra Đorđevića, dok je insistiranje na lakim poenima iz tranzicija jedan od postulata jugoslovenske škole košarke (Aleksandra Nikolića), pa otuda i većeg broja naših trenera.

Foto:Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Odbrana je bila i u zoni (iako ne znamo koja je tačno zona u pitanju jer je meč bio zatvoren za novinare i navijače), a možemo da pretpostavimo da se probalo sa jednim visokim igračem (Nikola Jokić) i četiri niža, pokretljivija. To ne bi bio čudan eksperiment (viđali smo ovo kada je Slavko Vraneš igrao u Partizanu), ali svakako je dao bolji pogled Pešiću šta može da očekuje od naše selekcije.

Što se tiče hedž odbrane od pik en rola o njoj opširnije možete pročitati u tekstu koji je napisao Dušan Alimpijević, a podvukao je da je ovo „odbrana kojom napadate, a ne odbrana kojom se branite od napadača“.

Na meču Srbije i Crne Gore, Pešić je isprobavao branjenje u hedžu jer nekoliko reprezentacija ima naglašeno dobre plejmejkere, pa će njihovo limitiranje biti posebno bitno. Tada je uloga defanzivca da igra gotovo flaster na tom igraču (rukometnim rečnikom), dok bi centar bio agresivan (iskakao) na pik en rolu i terao napadača da se što pre oslobodi lopte koja tako dolazi do saigrača koji su manje kvalitetni, imaju lošije procentre šuta itd.

Ujedno se vežbala i odbrana na pik en rol u „kontejnu“. Jokiću je u NBA ligi zamerano da nije dovoljno brz da isprati neke igrače na spoljnim pozicijama. Kako se Jokić pokazao kao dobar bloker uglavnom je u NBA igrao u dropu, tačnije u reketu, ne bi bilo neočekivano da češće bude u reketu i sada i da tu čuva igrače i čeka da lupa blokade. Racionalnije je da Jokić čuva u dropu ili kontejnu (kao što je to svojevremeno igrao Gasol u Španiji), baš kao i Nikola Milutinov, čime brži bekovi ne bi uspevali da prave prednost nad našim visokim igračima.

Koliko je ovo bitno pokazuje i snimak kako Goran Dragić razbija „kontejn“ odbranu od pik en rola. Ovaj snimak se verovatno vrteo i na nekom od sastanaka naše reprezentacije pre meča sa Slovencima, pa je pitanje koliko će Pešić na taj način braniti pik en rol na predstojećem meču.

Radilo se aktivno i na dinaju, odnosno odbrani u stavu sa insistiranjem da se traži ukradena lopta ili da se maksimalno igraču oteža primanje tog dodavanja. Ovo će biti posebno bitno za neke reprezentacije koje čekaju Srbiju već u grupnoj fazi, ali i na mečevima sa Grčkom i Turskom. Sve ove zamisli nisu novina, revolucija, već samo „fensi“ način da se pojasni novinarima da ne razumeju svoj posao (ili samo košarku).

Korišćenje stranih termina ovako nasilno čini da govornik zvuči (barem sebi) elokventnije sa željom da se omalovaži rad drugih.

Pešić je od svih taktika najpre preuzeo taktiku garda (prema novinarima), iako je svima jedini zajednički interes uspeh te reprezentacije.

A šta priča čaršija, pa od kada to zanima šampione?

Autori: Miodrag Dimitrijević i Oliver Mijušković 

BONUS VIDEO Pešić o biranju protivnika za našu reprezentaciju u toku priprema

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare