0
Šta dalje?
Košarkaška reprezentacija Srbije nalazi se u velikom problemu nakon što su – doduše, zasad nezvanično – van tima biti Vasilije Micić, Ognjen Jaramaz i Stefan Jović.
PROČITAJTE JOŠ...
Sve izvesniji izostanak trojice najboljih košarkaša Srbije na poziciji plejmejkera selektora Svetislava Pešića je doveo u situaciju da mora da se okrene alternativnim rešenjima, čime smo se bavili u posebnom tekstu.
Ipak, uprkos tome što postoje opcije, poput mladog Nikole Topića, za koju god da se od dostupnih opcija Pešić odluči, ili će morati da pristane na znatno manji kvalitet od očekivanog (Srbija nema boljeg plejmejkera od Micića), ili da se osloni na momka koji još uvek nije uspeo da se dokaže na najvećoj sceni na klupskom nivou. Primera radi, Topić je u dresu Zvezde prošle sezone odigrao ukupno 53 minuta na sedam mečeva ABA lige, dok je u Evroligi u poslednje dve sezone odigrao tri meča, ukupno 10:23 minuta.
Dovoljno svakako za 17-godišnjeg mladića koji bi u budućnosti trebalo da predstavlja okosnicu srpske košarke, ali premalo za nekoga u koga bi čitava srpska javnost gledala kao spasioca.
No, postoji i treće rešenje, koje bi, iako na prvi pogled bolno, moglo da predstavlja veliki korak kada je sprska košarka u pitanju. Mislimo, naravno, na stranca u dresu nacionalne selekcije Srbije.
Priča koja je pričana već više puta sada je dobila novu dimenziju, nakon odluke velikog broja srpskih košarkaša da „preskoče“ ovu reprezentativnu akciju, što nas je dovelo u poziciju da nemamo dovoljno kvalitetna rešenja.
Stoga, Kevin Panter, košarkaš Partizana, iskočio je u prvi plan.
Iako je malo verovatno da će Pešić odlučiti da Pantera uključi u tim za Mundobasket nakon što je više puta ponovio da igrači iz inostranstva neće igrati za „orlove“, bar ne dok je on selektor, postavlja se pitanje kad se okrenuti igračima iz inostranstva, ako ne sad, i koji kult reprezentacije Pešić i čelnici košarkaškog saveza Srbije pokušavaju da sačuvaju?
U teoriji, za strance u dresu reprezentacije Srbije zaista ne bi trebalo da ima mesta, pogotovo jer, gledajući dostupne igrače, teško je pronaći stranca koji bi tu selekciju unapredio.
Problem nastaje kada se uzme u obzir činjenica da veliki broj tih igrača iz godine u godinu preskače reprezentativne akcije, i to kad za takvo nešto ne postoje prepreke.
Iako je u prošlosti bilo problema na relaciji FIBA – NBA, a klubovi neretko košarkašima branili da igraju na reprezentaitvnim takmičenjima ili postavljali neverovatne uslove u vidu osiguranja, ovog puta takva situacija je izbegnuta, pa su igrači koji nastupaju u najjačem košarkaškom takmičenju dobili „zeleno svetlo“ za nastup. Takođe, i sukob Evrolige i FIBA je stvar prošlosti, pa ne postoji ograničenje ni te prirode, što nas dovodi do toga da igrači – bar oni koji nisu povređeni – za Srbiju neće igrati jer ne žele.
A kako kult reprezentacije, bar onakav kakav bismo želeli da vidimo, očigledno ne postoji, i to u trenutku kada nas očekuje jedno od najvažnijih takmičenja na svetu, postavlja se pitanje – kad se okrenuti pomoći „sa strane“ i iskoristiti sve dostupne resurse, ako ne sad, kad narodski rečeno „gori pod nogama“?
Ono što je još zanimljivije jeste činjenica da Pešić ne bi trebalo da gleda predaleko kako bi rešio to pitanje. Kao logična solucija nameće se Kevin Panter, košarkaš Partizana. Iako nominalno kombo-bek, Panter je u crno-belom dresu, ali i prethodno u Olimpiji iz Milana i Crvenoj zvezdi, pokazao da odlično ume da organizuje igru svog tima, te bi, od svih ponuđenih, bio daleko najkvalitetnije rešenje, i to ubedljivo.
A da u pitanju nije tek jedan u nizu stranaca pokazuje i činjenica da će mu sezona 2023/2024 biti četvrta u srpskoj košarci, pošto je jednu sezonu proveo u Zvezdi, a ovo će mu biti treća u Partizanu, čiji je i kapiten i po mnogima najbolji igrač.
Pritom, evo ga jedan kuriozitet – Panter, koji je rođen u Bruklinu i ima pasoš republike Srbije, u našoj zemlji je odigrao više profesionalnih sezona nego Filip Petrušev (dve godine, po jedna u Megi i Crvenoj zvezdi, kao 14-godišnjak karijeru gradio u Španiji, potom otišao u Sjedinjene Američke Države) i Aleksej Pokuševski (sa 14 godina prešao u Olimpijakos, odakle je 2020. godine stigao u NBA) zajedno.
Jedino što je različito jeste mesto rođenja – Petrušev je iz Beograda, Pokuševski je odrastao u Novom Sadu, dok je Panter, momak iz Bruklina, prvi put u Srbiju došao 2019. godine sa 26.
Ako bi se gledalo bez bilo kakvog predznanja, samo na osnovu toka karijere, Panter bi bio logičan izvor. Jedini problem je, očigledno, ime…
Pred KSS-om, ali i košarkaškom javnosti je pitanje – da li je fiktivna borba za nepostojeći kult reprezentacije dovoljno vredna da, zarad nje, budu žrtvovani rezultati?
BONUS VIDEO Trojka Pantera u poslednjoj sekundi napada
