Srbija ne može protiv Amerikanaca, naše četvorke nisu dorasle Durentu i Lebronu

Kako se drugačiji ishod ove utakmice nije ni očekivao, ono što posebno upada u oči posle poraza od skoro 30 poena razlike je stanje jednog zadovoljstva šire i uže košarkaške javnosti uz floskulu da je selektor opet mešao karte i čuvao fintu ili dve za onaj finalni boj koji svi očekujemo (ako Bog da) 10. avgusta u svepriželjkivanom finalu protiv istog protivnika.

“Soccerbet iz Pariza”

Reprezentacija Srbije u ovom trenutku nije sposobna da pobedi ovaj Drim Tim te konačan i jedini zaključak sa utakmice je da je razlika u kvalitetu igrača ogromna, osim na poziciji centra. Jeste da nam ta famozna statistika kaže da smo sa Nikolom Jokićem na parketu imali rezultat 81:81, nešto izdašniji minuti našeg najboljeg igrača može da bude recept kako se mora igrati sa Amerima.

Problem nastaje sa saznanjem da naš drugi najbolji igrač Bogdan Bogdanović nije kvalitetniji ni od jednog igrača pomenute protivničke selekcije te u oči upada nemoć i prazni minuti sa Nikolom Milutinovim i Vasilijem Micićem na parketu.

Jedini igrač koji je dao pravi doprinos kako u napadu a tako i u odbrani u utakmici, a nije bio član naše startne postave, je Vanja Marinković, kod koga je primetan napredak u gotovo svakom segmentu igre i stim u vezi svakako zaslužuje jednu posebnu analizu.

Prvi detalj kojim se treba baviti je stanje na visokom krilu naše selekcije koja je kako u napadu, a tako i u odbrani izgubila duel, a samim tim i utakmicu. Možemo da kažemo da smo na svim ostalim pozicijama vodili bara-bara bitku, naše "četvorke" prosto nisu dorasle kvalitetu koji na parket donose Kevin Durent i Lebron James. Ono što nam je u ovoj utakmici bilo preko potrebno je neko ko bi nam bar širio igru u napadu, mogao da pogodi po neku trojku a u defanzivi bio dovoljno snažan da
bar ne bude pregažen od strane "King"-a i "Slim Reaper"-a. Nažalost takav igrač je izostavljen iz tima.

Nikola Jović je do pre 10 dana nosio gips, vidno vuče nogu dok trči i svesno izbegava takmičarski kontakt sa protivničkim igračima, i ovako rovit je bio izabran među putnike u Pariz. Nije ovo nikakav napad na mladog Nikolu, ali sudeći po trenutnom zdravstvenom biltenu, deluje da nije baš dobro da se u malom broju utakmica, gde nema lakog protivnika, u kratkom vremenskom roku, vraća igrač iz ozbiljne povrede.

Nikola je za 10 minuta šutnuo 4 nerezonske trojke od kojih neke nisu ni pipnule obruč, dok je u par defanzivnih akcija vidno manjkao vertikalnost (ruka ispod nivoa obruča), te neki pokušaji da izblokira protivničke igrače završile su se sa lako primljenim poenima (uz faul).

Drugi detalj vredan pomena, a obeležen je sa dva nesportska faula - prvo Lebrona nad Petruševim, a onda i onaj „ipon“ Džoela Embida nad Aleksom Avramovićem. Deluje da je to u određenoj meri uplašilo našu ekipu u smislu intenziteta kontakta te je ona početna čvrstina viđena u prve dve četvrtine utakmice splasla kako se kraj utakmice bližio.

Sigurno je da naš stručni štab zna da u timu SAD postoje igrači koji slabije šutiraju penale, te bi u nekim budućim susretima (ukoliko do njih dođe) bilo dobro da vidimo i po koju "sekiru" nad Džejmsom za kojeg se zna da mu slobodna bacanja mogu biti slabija strana.

Na kraju možemo konstatovati da je taktika naše ekipe bila sasvim korektno postavljena i da je ekipa bila konkurentna do sredine treće deonice u kojima se izgubila kompozicija napada koja je iznedrila nekoliko neizgrađenih šuteva za tri poena koji su direktna posledica nemoći naše ekipe u pomenutom periodu igre.

Svaka sledeća utakmica je najbitnija i ovaj duel treba analizirati, izvući pouke i zaboraviti jer već u sredu sledi duel sa Portorikom (17.15) dok protiv selekcije Južnog Sudana se meč igra u subotu (21.00). U ova dva okršaja košarkaška reprezentacija Srbije će tražiti kartu za prolazak u nokaut fazu turnira.

BONUS VIDEO