Doping, Kosovo i heroj Miličić - ko je od Poljske napravio velesilu?

Košarkaši Poljske napravili su istinsko čudo i najlepša su bajka Evropskog prvenstva. Ekipa koju je Srbija u grupi D deklasirala sa 96:69 - boriće se za medalju.

Jedan od najzaslužnijih za to je definitivno 46-godišnji selektor Igor Miličić.Njegovi puleni su u osmini finala preskočili Ukrajinu, a onda priredili senzaciju i izbacili branioca trona Sloveniju (90:87) za prvo polufinale reprezentacije Poljske na EP pose 50 godina.Ko nije gledao poslednju utakmicu četvrtfinala, mnogo je propustio. Emocije, plus 23 za Poljake, veliki preokret i povratak Slovenaca, opet odlazak Poljske na 12 razlike...Suvišno je pisati koliko niko nije očekivao da ih vidi u borbi za medalju, čudesni kapiten Mateuš Ponitka i drugovi su odlično znali šta rade.

Lepota košarke stala je u poslednju berlinsku borbu za polufinale. Sve to sa potpisom hrvatskog stručnjaka Igora Miličića koji je 20 godina već u Poljskoj, i kao igrač i kao trener o kome će se tek pričati.Lepota je i u neobičnim putevima, a upravo jednim takvim koračao je Miličić - od Jugoplastike do Kosova i Metohije i Poljske. Da, Kosova i Metohije, jer je jedne sezone igrao za Trepču, samo tamo je mogao pošto je prethodno u Grčkoj pao na doping testu, a liga nije pripadala FIBA.U Split je stigao sa 14 godina, u doba kada je Jugoplastika harala Evropom i bila prvak. Put ga je u igračkoj karijeri dalje vodio u Nemačku, Poljsku i Grčku.Prvi put je došao u Poljsku 2000. kada je potpisao za Poloniju, zatim je igrao još i u Prokomu, Anvilu i Košalinu, a sada je selektor.Put do uspeha bio je filmski, živog ga nije mazio, ali ga je na kraju nagradio...Igrao je za juniorsku reprezentaciju Hrvatske koja je 1994. uzela evropsko srebro u Tel Avivu. Bio je plejmejker sa odličnim pregledom igre i veoma dobrim šutem.

Ipak, život je za njegovu igračku karijeru imao neke druge planove. Prve profesionalne košarkaške korake napravio je Rijeci, brzo je prešao u Split, 1997. godine, da bi na treningu povredio koleno i čak dve godine pauzirao zbog toga, jer mu je prvo uspostavljena pogrešna dijagnoza, a zapravo je pokidao ukrštene ligamente.Pošto u Splitu nisu mogli da ga čekaju, Miličić je sudbinski završio u Poljskoj i kada se oporavio - postao državni prvak sa Anvilom.Posle epizoda u Grčkoj, Turskoj i Rusiji, vratio se u Poljsku, nešto ga je očito vuklo, i osvojio je Kup sa Košalinom.Kakav igrački trag je ostavio u Poljskoj svedoči i to da je dobio poziv da brani boje njihove reprezentacije, ali zbog jednog nastupa za Hrvatsku nije mogao.

Po odlasku u penziju, strpljivo je gradio trenerski put i prvo je bio pomoćnik Zoranu Sretenoviću, sa kojim se znao još iz Jugoplastike.Na klupama poljskih timova kao što su Košalin i Anvil (za koje je i igrao), odnosno Stal Ostrava je gradio reputaciju, što ga je 2021. dovelo do selektorskog mesta.Koliko je košarka njegov život govori i to da se košarkom bavi svaki od trojice sinova (Igor, Zoran, Teo), koje je dobio u braku sa Poljakinjom Barbarom.I sada piše stranice najlepše bajke na ovom Evrobasketu, pa kada su pali Slovenci, zašto ne bi i Francuzi (petak, 17.15) za veliko finale. Borba za medalju je svakako tu.BONUS VIDEO Selektor Poljske Igor Miličić posle velike pobede protiv Slovenije

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=selektorpoljskeposlevelikepobedeprotivslobvenijegp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4117097"]Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram