Privilegija je živeti u eri Nikole Jokića

Sa tri osvojene titule je sada izjednačen sa Lerijem Birdom (tri zaredom od 1984. do 1986. godine), Medžikom Džonsonom (1987, 1989. i 1990. godine) i Mouzesom Melounom (1979, 1982. i 1983. godine). Ispred njega se na večnoj listi nalaze sada Lebron Džejms i Vilt Čemberlejn koji imaju po četiri titule, Bil Rasel i Majkl Džordan koji imaju po pet MVP priznanja, dok je Karim Abdul-Džabar jedini košarkaš u istoriji koji je šest puta osvojio nagradu za igrača sezone u NBA ligi i to je uradio 1971, 1972, 1974, 1976, 1977. i 1980. godine.

Takođe, Jokić sada ima najviše MVP nagrada od igrača koji nisu Amerikanci.

Od momka koji je u najjaču ligu sveta kročio 2014. godine kao 41. pik na draftu (i to za vreme reklama), postao je jedan od najvećih ikada koji su uzeli loptu u ruke.

Da li je on svestan tog uspeha? Kako sam kaže, verovatno će biti tek nakon što završi karijeru i osvrne se iza sebe.

Da li smo mi svesni njegovog uspeha i da li smo zahvali što svemu tome prisustvujemo na ovaj ili onaj način? Hm, verovatno ne baš dovoljno.

Zašto?

Zato što stalno moramo da tražimo iglu u plastu sena, zato što će uvek postojati neko ko će reći da je to bila pljačka ili neko ko će reći da je ipak Šaj Gildžus-Aleksander zaslužio ovu nagradu pre Jokića.

Uvek postoji neko ko je spreman da ospori nečiji uspeh. Uvek postoji neko ko će kritikovati, ali ne baš dobronamerno. Uvek postoji neko kome Jokić neće biti najbolji iz "xy" razloga...

Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali zar ne mislite da je malo bezveze reći da Jokić nije zaslužio treću MVP nagradu ove sezone? Ako već želite da iskažete to da mislite da je neko drugi ispred Jokića, možete to da uradite slično kao što je Nikola odgovorio na opasku legendarnog Šakila O'Nila.

"Mislim da ima puno ljudi, puno igrača koji zaslužuju. Znaš, verovatno su to sitnice i male stvari", rekao je Jokić i opet pokazao koliko je skroman.

Dakle, i te kako je pogrešno reći da Jokić ne zaslužuje sve ovo, pogotovo nakon prošle sezone kada je Džoel Embid pokupio nagradu ispred njega, po mnogima nepravdeno, ali to je opet druga priča.

Iskreno govoreći i Šaj i Luka Dončić imali su argumente za MVP nagradu, ali ne treba zaboraviti da Jokić gura Denver bez Ol-star igrača ili nekog elitnog defanzivca. Nagetsi su ove sezone bili drugi na Zapadu nakon 82 runde (ispred je bila samo Oklahoma), jedna asistencija u proseku falila je Jokiću da ima tripl-dabl u proseku, opet je činio saigrače mnogo boljima, ponovo je pokazao zašto je nesebična zvezda i na terenu i van njega...

Nećemo se u ovom tekstu baviti upoređivanjem statistike Srbina, Kanađanina i Slovenca, jer šta god rekli, pokazali i dokazali konačna odluka o MVP-ju ostaće nepromenjena, a to je sada jedino važno.

Već devet godina u NBA ligi Jokić čini sve ljubitelje košarke u Srbiji ponosnim. Možemo da diskutujemo o tome kada i koliko Jokić igra za reprezentaciju, ali ovde pričamo samo o njegovim magijama u Americi.

Čak 79 od 82 utakmice odigrao je Jokić tokom ove sezone, opet je pomerao granice i obarao rekorde, "vrteo ringišpile", delio atraktivne pasove, razbijao odbrane na različite načine...

Setite se samo koliko dana vam je u godini počelo tako što na telefonu gledate Jokićeve bravure.

A onda se setite koliko nam je sve to postalo normalno.

Više puta sam uhvatio sebe kako se više i ne oduševljavam nekim Nikolinim potezima, jer jednostavno - to nam je postala svakodnevica.

U eri fizički i atletski neverovatno sposobnih igrača - bucmasti centar dominira.

U eri društvenih mreža i opšteg haosa na internetu - Jokić je totalno povučen, porodičan, skroman čovek, koji samo želi svoj mir van terena.

U eri gde mnogi na silu pokušavaju da budu u centru pažnje i totalno drugačiji od drugih - Jokić je zaista poseban, bez da mora sebe da uzdiže i hvali.

Na pitanje da li vas Jokić nekad i nervira svojim ponašanjem, verovatno bi veliki broj ljudi u Srbiji odgovorio potvrdno, ali ne možemo da osporimo to da radi ono što niko pre nije (pa ni Divac, Rađa, Kukoč...) i da je potpuno neobična ličnost, koja je u centru pažnje samo na terenu, dok se iza tih svetla krije samo jedan Somborac koji voli da jaše konje i provodi slobodno vreme sa porodicom, po mogućstvu na bazenu.

Mnogo je velikih košarkaša kročilo na NBA parkete, nemoguće je reći koliko, a tek će ih biti, ali Jokić će ostati veliki deo istorije.

Zato, privilegija je živeti u eri Nikole Jokića i pratiti njegovu košarkašku karijeru, jer posle nje ko zna kada ćemo ga videti i u kojoj ulozi.

BONUS VIDEO