Odluka Alekseja Pokuševskog da ovo leto posveti pripremi za novu sezonu ne predstavlja iznenađenje - u momentumu je sličnom onom koji je Nikola Jokić imao 2017. godine.
PROČITAJTE JOŠ
Iako je gorka činjenica da momci od 19-20 godina otkazuju, u slučaju Alena Smailagića to i neće biti veliki udarac zbog nešto slabije sezone i povreda koje su mučile ovog momka u Golden Stejtu.
Nije imao takmičarski ritam i minutažu u Voriorsima, šteta je samo jer bi mu reprezentacija i bila podloga da uđe u formu, ali se opredelio za individualni rad jer je na karijernoj raskrsnici, zbog godine koja je praktično protraćena u Americi.
Sa druge strane, čini se da je Pokuševski bio u planovima Kokoškova, sudeći po njegovoj izjavi na prvoj konferenciji.
„Pokuševski želi da se posveti svojoj fizičkoj pripremi. Žao mi je jer bi nam Pokuševski značio svojim talentom“, rekao je Kokoškov, koji najbolje zna kako je raditi sa mladim NBA igračima zbog neprocenjivog iskustva iz Amerike.
Ipak, Pokuševski je u specifičnoj situaciji zbog svojih fizikalija i praktično prve ozbiljne seniorske godine kada je u pitanju takmičarski ritam.
U Olimpijakosu se nije naigrao, odjednom je uskočio u žestok ritam utakmica, naročito od odlaska u razvojnu ligu, iz koje se priključio Oklahomi i postao standardan.
Bilo je i sitnih povreda pred kraj sezone.
„Nije opasno, bilo je nekih udaraca, ili se od umora zategne neki mišić, ali stvarno nisam očekivao da mogu da izguram ovako. Prošle godine sam odigrao 11-12 utakmica, sada 60 ukupno. Sa dobrom minutažom. Malo sam se pred kraj sezone pribojavao da se ne povredim, ali sam izgurao to muški, što se kaže“, rekao je nedavno Pokuševski u intervjuu za Nova.rs, u kom je i sugerisao da će ovu godinu ipak posvetiti usavršavanju.
Da je Jokić pristao da igra za Srbiju, ovom otkazu se verovatno ne bi ni pridavao veliki značaj, ali bez MVP-ja NBA, ovo je dodatni udarac. Pokuševski bi i u reprezentaciji mogao da bude adut za 12 putnika za Tokio, a posebno bi bila značajna njegova polivalentnost i mogućnost da pokrije praktično sve pozicije od 1 do 4.
Ne treba zaboraviti ni da je Pokuševski odbio poziv Grka koji su od tinejdžerskih dana želeli da ga privole da zaigra za njihovu reprezentaciju, jer je u Atini živeo od 13. godine.
Velika je šteta samo što Pokuševski neće iskoristiti priliku da zaigra u ozbiljnom sastavu Orlova, i to pod vođstvom Igora Kokoškova, ali je i razumljiva odluka zbog činjenice da mu je Oklahoma dala odrešene ruke i projektovala ga kao budućeg lidera, forsirajući ga čak i kada mu nije išlo.
„U Americi nisam imao nikakva očekivanja, kada sam došao, u stilu ‘OK, ako ovo ne bude, to je to’. Počeo sam polako, zadavao sam sebi polako neke zadatke, ‘popravi ovo, popravi ono’. To se dešavalo polako, posle mesec-dva ili više, posle one razvojne lige sam krenuo to da radim. Zadavao sam sebi nedeljne, mesečne i zadatke do kraja sezone, šta treba da popravim. Bilo je teško jer sam dva, dva i po meseca proveo u hotelu na početku, bio sam sam i nije bilo baš najlakše. Ali ljudi iz Oklahome su bili tu stvarno uz mene. Fizikalije su tu kao nešto što moraš da imaš ako želiš da igraš u NBA, moraš da budeš stvarno na svom najvišem nivou. Moraš i to da imaš, prve godine je stvarno bilo teško u tom fizičkom delu, ali sam pokušavao da nadomestim košarkaškim stvarima. Sad preko leta, treba da se radi i popravi taj deo.“
Ukoliko sve nadogradi, Pokuševski bi naredne godine na Eurobasketu mogao da bude veliki adut „orlova“, naveo je i da se tu očekuje napad na prvo evropsko zlato još od 2001. godine.
„Ja se nadam, imamo stvarno fantastične igrače koji dominiraju ne samo u svojim timovima, nego i ligama, Bogdanović je eksplodirao, Jokić je MVP zasluženo. Imamo dosta dobrih igrača i ja se nadam da će tako i biti.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare