Aleksej Pokuševski uživao je u trenucima kratkog odmora u Novom Sadu, brzo je došlo vreme za "rudnik" zvani teretana.
PROČITAJTE JOŠ
NBA zvezda u nastajanju, Aleksej Pokuševski, dočekao je ekipu Nova.rs na svom Limanu i na basketaškom terenu na kom je sve počelo i sa kog nisu mogli da ga „oteraju“ ni mamini povici da je vreme za večeru.
Svi ti sati posvećeni basketu i košarci isplatili su se, Aleksej je momak oko kog će se igra Oklahome vrteti u budućnosti.
U decembru će tek proslaviti 20. rođendan, a već je oborio brojne rekorde u NBA ligi, iako je u šine najjače lige uskočio bez ozbiljne klupske i evroligaške minutaže u Olimpijakosu.
Bio je pik Minesote, ali je trejd u Oklahomu bio pravi potez, baš kao i selidba u razvojni tim Tandera.
Po povratku u NBA sastav, „eksplodirao“ je i potvrdio da je pred njim svetla budućnost.
Kako bi druga sezona bila još bolja, bilo je neophodno sići u „rudnik“ zvani teretana, kako bi i fizikalije ispratile maštu koju smo već videli na delu, čak i kroz izbore top 10 asistencija u ligaškom delu sezone.
Već ste mogli da pročitate uvertiru o emotivnom dočeku i najdražem Kvartu Limana, na red su došle priče o Oklahomi, savetima Ala Horforda, Vasiliju Miciću i reprezentaciji.
Sve je, kako i sam mural sa likom Pokuševskog govori, počelo ovde, na limanskom terenu, a uloga tate, koji je košarkaški trener, bila je presudna.
„Sigurno mu nije bilo lako, stavio mi je loptu u ruke, učio me tehnikama, kako da driblam, šutiram, gurao me psihički i na treninge kada nisam mogao. I mama je bila velika podrška, i kad nešto zatreba, tu je da popriča. Tata je glava koja gura i koja je oštra. Ni njemu nije bilo lako, ali se na kraju sve isplati. Oni su se dosta potrošili kao roditelji kako bi izgurali ono što su hteli“, kaže Aleksej za Nova.rs.
Sam dolazak u Ameriku bio je rasterećen.
„U Americi nisam imao nikakva očekivanja, kada sam došao, u stilu ‘OK, ako ovo ne bude, to je to’. Počeo sam polako, zadavao sam sebi polako neke zadatke, ‘popravi ovo, popravi ono’. To se dešavalo polako, posle mesec-dva ili više, posle one razvojne lige sam krenuo to da radim. Zadavao sam sebi nedeljne, mesečne i zadatke do kraja sezone, šta treba da popravim. Bilo je teško jer sam dva, dva i po meseca proveo u hotelu na početku, bio sam sam i nije bilo baš najlakše. Ali ljudi iz Oklahome su bili tu stvarno uz mene. Fizikalije su tu kao nešto što moraš da imaš ako želiš da igraš u NBA, moraš da budeš stvarno na svom najvišem nivou. Moraš i to da imaš, prve godine je stvarno bilo teško u tom fizičkom delu, ali sam pokušavao da nadomestim košarkaškim stvarima. Sad preko leta, treba da se radi i popravi taj deo.“
Kako je raditi sa trenerom Markom Dagnoltom? Ekipa je mlada, ali i trener, koji ima 35 godina?
„On je u Oklahomi pet – šest godina, bio je u razvojnoj ligi i pomoćni trener, i on isto uči, nema mnogo iskustva, ali je stvaro odradio sjajan posao, i on i generalni menadžer. Za mene su bili sjajni jer su me pustili da igram i da rastem kao igrač. Nisu stavili neki pritisak na mene i to mi je pomoglo da napredujem u prošloj sezoni, mislim da će pomoći i za sledeću sezonu. I on je mlad, ali stvarno radi sjajan posao.“
Da li si osećao pritisak zbog slabijeg početka, pre svega zbog slabijeg procenta šuta?
„U početku nisam stavljao pritiske, tek posle razvojne lige, kada sam se osećao malo bolje, jer ta liga mi je mnogo pomogla. Uspeo sam malo da udahnem, da se smirim, da razmišljam samo o košarci. Nije bilo onog da idem u banku, ovamo-tamo, da završavam papire, putovanja. I onda sam samo o košarci razmišljao stvarno. Kada sam se vratio, bilo je mnogo lakše i sve se popravilo, i ti procenti o kojima Amerikanci stvarno dosta pričaju. I generalno, moja igra i čitanje igre.“
Da li je statistika naporna, jer je u Americi sve podređeno njoj i svaki podatak se „secira“?
„U nekom delu je stvarno potrebno to i OK je da se priča o tome, ali nekad stvarno preteruju. Nekad je dobro da se posle utakmice i nekog dela sezona pogleda sve to, popriča i da se vidi šta treba da se popravi.“
Poziciono, gde vidiš sebe u budućnosti, jer si polivalentan igrač i dešavalo se na kraju da počneš kao plej?
„Ja stvarno neću prvi da se ograničavam, verujem ni trener ni tim. Mogu da igram, u budućnosti pogotovo, kada ojačam fizički, biće sve lakše sigurno za mene, i 1, 2, 3 i 4. Sad, najbolje je da trener odluči, na meni je da radim ono što mi trener zada. Zavisi od tima, ja bih voleo da igram različite pozicije.“
Postoji li ipak pozicija na kojoj smatraš da si do sada najviše pružio?
„To je verovatno spoljna, da li dva ili tri. To mi najviše odgovara“.
Izdvaja li se neki meč kao najdraži u ovoj sezoni? Jednom si imao rekord sa 7 trojki iz 11 šuteva, protiv Šarlota?
„Imao sam dobrih partija i seriju utakmica koju sam odigrao dobro i tu sam stvarno bio zadovoljan sobom. Možda da bude ta od sedam trojki, ili ona sa šest banana. Možda i poslednja od 29 poena. Bilo je dobrih utakmica, ali generalno sam zadovoljan celom sezonom i kako sam napredovao. Nije se sezona završila da kažem da sam isti što sam bio. To je najvažnije“, podsetio je Pokuševski i na partiju protiv Klipersa, kojima je ubacio 29 poena za kraj sezone.
Da li si osetio da se menja pristup rivala prema tebi i sama odbrana, kako je sezona odmicala uz tvoje sve bolje partije?
„Sigurno, o tome sam čak i sa trenerom Markom razgovarao. Od ol star brejka, krenulo je bolje i kako je sezona bila bliža kraju, video sam da igrači manje pomažu sa mene i da je teren otvoreniji za igrače koji probijaju sa mog pasa. To mi govori da smo na dobrom putu.“
Vasilije Micić je neko koga mnogi priželjkuju u NBA, ali postoji naznaka da neće odmah otići u Oklahomu. Da li te je možda kontaktirao da se raspita o klubu?
„Nisam se čuo sa njim, ne znam da li ga imaju u planu, tako se priča, ali je ove godine igrao fantastično. Zapravo, tako igra već dve ili tri godine, ali ove je MVP i osvojio je Evroligu. Jedan je od najzaslužnijih za to, uz još par igrača. Bilo bi fantastično samo da dođe u NBA i da bude tu, mislim da bi mogao dosta stvari da uradi i da pomogne timu da dođe do plej-ofa. Sigurno bi bio jedan od iskusnijih, on je stvarno dosta toga prošao u Evroligi i kao glavni igrač, tako da stvarno mislim da bi bio jedan od glavnih igrača i u Oklahomi.“
Kako je protekao odmor i da li si imao vremena da se vidiš sa svima koje dugo nisi mogao?
„OK je, prvi deo odmora je protekao dobro, malo sam otišao i do Grčke, odmorio sa devojkom. Sad malo više vremena provodim sa porodicom i drugarima. Trebalo bi sada da se radi preko leta na telu, da budem u teretani svaki dan. Što kaže moj menadžer, da se dobro uđe u rudnik i da se radi. To je glavni deo, posle je letnja liga, dolazi i tu do odmora nekog i kreće sezona.“
Kakvi su planovi po pitanju reprezentacije ovog leta?
„Pozvan sam, nismo još odlučili sve, jako sam srećan zbog poziva i znači mi da dobar posao radim.“
Nikola Jokić je svojevremeno jedno leto posvetio pripremi za klupsku sezonu, kako bi u budućnosti mogao daleko više da pruži.
„Svako ima svoj put kako treba da radi i da se priprema za sezonu.“
Smatraš li da slede lepi dani za reprezentativnu košarku u Srbiji, uz tebe dolaze Tristan Vukčević i Filip Petrušev na veliku scenu?
„Tristan je moj dobar drug i čujemo se bukvalno svake nedelje. U Grčkoj smo se dosta družili i on je stvarno talentovan dečko. Mislim da će imati baš dobru karijeru i to u NBA. Građen je dobro i ima šut, zna dobro košarku.“
Nismo bili prvaci Evrope od 2001. godine, da li bi ova generacija Orlova mogla to da ispravi 2022?
„Ja se nadam, imamo stvarno fantastične igrače koji dominiraju ne samo u svojim timovima, nego i ligama, Bogdanović je eksplodirao, Jokić će biti MVP zasluženo, nadamo se. Imamo dosta dobrih igrača i ja se nadam da će tako i biti.“
Da li ti posebno imponuje što je mural urađen tako da si u dresu Srbije? Poznato je i da si Grčku odbio jer želiš da igraš samo za Srbiju.
„Sigurno, svideo mi se dres i mural baš zbog dresa. Bio sam u Grčkoj, ali sam Srbin i ovde sam odrastao i to je moje opredeljenje.“
Bilo je sitnih povreda u prošloj sezoni, zbog kojih si pravio kraće pauze sa utakmicama, kakva je situacija po tom pitanju?
„Nije opasno, bilo je nekih udaraca, ili se od umora zategne neki mišić, ali stvarno nisam očekivao da mogu da izguram ovako. Prošle godine sam odigrao 11-12 utakmica, sada 60 ukupno. Sa dobrom minutažom. Malo sam se pred kraj sezone pribojavao da se ne povredim, ali sam izgurao to muški, što se kaže.“
Kakav je utisak na tebe ostavila šou-biz strana NBA lige?
„To je Amerika. Vrti se oko toga, biznisa i para, meni je samo bitno da razmišljam o košarci i da tu karijeru vodim kako treba, i da igram što bolje. Sve ostalo će doći sa dobrom igrom.“
Ko je ostavio najjači utisak od rivala i NBA zvezda?
„Lebron sigurno, čak se dobro sećam i te utakmice protiv njega, i ovaj dres na klupi je nošen na tom meču. Bukvalno je svaki napad koji smo prozvali znao unapred, šta se dešava, šta se radi. To kako on igra, to je drugi nivo. A kako se priprema za utakmicu, to je fascinantno. Petnaest godina je ol star igrač, za svaku utakmicu priprema se maksimalno.“
Denver je u vreme Jokićevog dolaska bio daleko od ekipe koja dominira. Smatraš li da Oklahoma može u budućnosti biti ono što je Denver sada?
„Na tome radimo, takvu klub ima viziju, da stalno radimo što jače možemo, ne žurimo nigde, ali svi mi mladi igrači imamo to u glavi, da dođemo do tog nivoa da svake godine budemo plej-of tim. Eto, Gildžes Aleksander je jedan od mlađih igrača u ligi, a sa druge strane, vođa je tima. Fantastičan je igrač i dečko van terena. Ova godina mu je bila najbolja od poslednje dve ili tri. Ima svetlu budućnost.“
Šta se moglo naučiti od starijih igrača, poput Ala Horforda?
„On je tu bio do kraja sezone. Ono što sam od njega naučio je da ne žurim nigde, pogotovo pri šutu sa svojom visinom. ‘Kada se digneš, teško da neko može da te stigne, ne sme čak ni da ti zasmeta, kad kreneš da šutneš, šutneš lagano i smireno.’ To sam pokupio od njega i zahvalan sam mu na tome.“
Aleksandar Rašković je nedavno objavio i jednu davnašnju fotografiju sa crno-belim šalom, da li je Partizan san za neku dalju budućnost?
„Iskreno, jeste tako, ja sam od malena partizanovac, i ja i porodica. Pogotovo brat i ja. Pratimo utakmice, navijamo, bukvalno od malena. Sad, za budućnost, ne zna se šta nosi dan, noć, ali u Srbiji, to je tim za koji smo od malena navijali.“
Ostaješ li budan do kasno zbog Jokićevih i Bogdanovićevih mečeva, ili je sve podređeno odmoru i snu pred individualne treninge?
„Pratim, ne možeš da ne pratiš, svuda su on i Bogdan. Fantastično igra i svi pričaju o tom MVP priznanju, ja stvarno ne vidim kako može da ne bude MVP. Kroz celu sezonu je na istom nivou, nije mesec dana ovako, mesec onako. I sad u plej-ofu igra kako je igrao tokom cele sezone.“
Za kraj, imaš li poruku za ljubitelje košarke i reprezentacije koji su sa uživanjem ispratili poslednji spisak Kokoškova?
„Čeka vas dosta toga u budućnosti, stvarno mislim da je tako. Imamo fantastične igrače i igrače u godinama koji nisu stari, ali su u godinama gde su na vrhuncu. Mislim da će biti dosta dobrih stvari u reprezentaciji, NBA i Evroligi“, zaključio je Pokuševski.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar