Nikola Mirotić proglašen je za najkorisnijeg igrača Evorlige u protekloj sezoni, a nagradu mu je u Beogradu pred Fajnal for uručio najtrofejniji evropski trener Željko Obradović.
Mirotić je imao odličnu sezonu iza sebe, ali je nedavno doživeo tešku povredu, zbog koje će morati da pauzira najmanje šest meseci. U pitanju je povreda Ahilove tetive, a Barselona, čiji je Mitotić član, moraće da se suoči sa odsustvom svog najboljeg igrača. Međutim, Nikola je kroz karijeru pokazao da je izuzetan košarkaš i da sa 31 godinom može da igra na najvišem nivou.
Krilni centar Barselone rođen je Podgorici 11. februara 1991. godine, ali prva ljubav iz sveta sporta mu nije bila košarka. Kao mali, Nikola je najviše voleo da igra fudbal, ali su članovi porodice videli kako se razvija i raste i mislili su da će to biti od koristi u nekom drugom sportu. Tako je Mirotić počeo da trenira košarku sa 13 godina, na nagovor svog dede. Najpre je igrao za Džoker, školu košarke koju već više od 20 godina sa velikim uspehom i entuzijazmom vodi bivši košarkaš Jadran Vujačić.
Mirotić je rastao uz Vujačića, a sigurno je još tad pokupio neke košarkaške poteze i finte koje će mu pomoći u karijeri. Koliko je taj životni period bitan za njega govori i činjenica da se na dodeli MVP nagrade Evrolige zahvalio upravo Vujačiću.
Već 2005, sa 14 godina, rođeni Podgoričanin primećen je kao veliki talenat i nada evropske, a ispostaviće se, i svetske košarke. Zbog toga je već u tim godinama, dok još nije bio ni punoletan, potpisao juniorski ugovor sa Real Madridom.
Za juniorsku kategoriju ovog slavnog kluba nastupao je od 2006. do 2008. godine, a potom je usledila promocija i u prvom timu. Tokom jedne sezone bio je na pozajmici u Valensiji na takozvanom „kaljenju“, koje uglavom prolaze svi mladi i perspektivni igrači, pre nego što zaigraju na najvećoj sceni.
Njemu nije bilo potrebno mnogo vremena da se dokaže, pa je već tokom sezone 2010/11 zablistao i u prvom timu Reala, te je bio jedan od najbolji igrača, a od Evrolige je dobio nagradu „Zvezda u usponu“. To je navelo čelnike kluba da mu poude petogodišnji ugovor 2011. godine koji je on bez razmišljanja prihvatio.
Naredne sezone osvojio je dva kupa sa Realom, ali je pre toga bio izabran u prvoj rundi NBA drafta od strane Hjuston Roketsa, za koje na kraju nikada nije zaigrao. U istoj noći prosleđen je Minesoti Timbervulvsima, da bi na kraju prava na njega polagao Čikago Buls.
Mirotić nije odmah krenuo put NBA lige, nije žurio, već je nastavio da se dokazuje u Evropi i gradi svoj ugled. U sezoni 2012/13. bio je deo drugog najboljeg tima Evrolige, a jedino je Kostas Papanikolau bio veća „Zvezda u usponu“.
Naredne godine, po drugi put zaredom, bio je deo drugog najboljeg tima u Evropi, kada je osetio da je vreme za odlazak „preko bare“. Mirotić je tokom karijere u Realu postizao 10,8 poena po meču uz 4,5 skokova, a već tada je pokazivao da može da pokrije više pozicija na terenu.
Čikago je pomno pratio partije crnogorsko-španskog asa, te je odlučio da mu ponudi ugovor na tri godine u vrednosti od 16,6 miliona američkih dolara. Jedini problem bio je što je Mirotić morao da plati 3.000.000 dolara Realu za otkupnu klauzulu, što je i uradio, i po svemu sudeći nije pogrešio.
Već u prvoj sezoni pokazao je da nije bez razloga dolazio. U decembru 2014. godine imao je 27 poena u pobedi svog tima nad Memfis Grizlisima. Za taj mesec je dobio i nagradu kao najbolji igrač, a bio je čaln Ol-star ekipe kada su u pitanju igrači kojima je to bila prva ili druga sezona u ligi.
U meču Tima Sveta protiv Tima Amerike postigao je 16 poena u pobedi svoje ekipe rezultatom 121:112. Glavno oružje mu je bio šut za tri poena, ali je umeo neretko da se spušta u reket i pogađa.
Početkom marta 2015. godine postavio je novi rekord karijere sa 29 poena protiv Los Anđeles Klipersa, a regularnu sezonu je okončao sa prosekom od 10,2 poena uz 4,9 skokova i 1,2 asistencije po meču. To ga je i kandidovalo za „rukija“ godine, ali je tu nagradu odneo Endrju Vigins, koji je 2022. godine postao i šampion NBA lige sa Golden Stejt Voriorsima.
U narednoj sezoni imao je nešto drugačiju ulogu, pošto je uglavnom ulazio sa klupe, jer su prednost dobijali neki iskusniji igrači poput Žoakima Noe i Tadža Gibsona. Imao je problema i sa povredom, te je propustio Ol-star vikend, ali je rekordan broj poena imao u porazu Čikaga od Njujorka u martu 2016. godine. Tada je Mirotić zabeležio 35 poena, što mu je bio rekord karijere u NBA ligi.
Nakon toga imao je sezonu u kojoj je ispadao iz rotacije, ali je uspevao da se vraća. Najveći uspeh mu je bio 2017. godine, kada je postao prvi igrač Bulsa sa dve uzastopne utakmice na kojima je pogodio šest ili više trojki.
Sezona 2017/18. bila mu je poslednja u dresu Bulsa, ali neće ostati nikome baš u najlepšem sećanju. Mirotić se te sezone potukao sa saigračem Bobijem Portisom na treningu, te je zadobio potres mozga i višestruke prelome lica zbog kojih je završio u bolnici.
Uspeo je da se vrati, nije hteo da se sveti, pa je opet zaigrao za Bulse. Ispunio je tu godinu ugovora, imao je nekoliko zapaženih partija, ali se nazirao kraj te priče i otvaranje novog poglavlja.
Njegove partije zapazio je nju Orleans koji ga je angažovao na jednu sezonu. Mirotić je u Pelikansima ostvario nekoliko dabl-dabl učinaka sa izuzetnim poenterskim i skakačkim kvalitetom, ali ta ekipa nije bila spremna da se takmiči za prsten.
Ono što je uspeo da popravi je rekord karijere kada su poeni u pitanju. Zablistao je u pobedi svog tima nad Sakramento Kingsima rezultatom 149:129. Na tom meču je imao 36 poena, a rekord u skokovima (16) imao je protiv Oklahome iste godine.
Ni tada ga nisu zaobišle povrede, pa je zbog zgloba propustio 12 utakmica. Ubrzo nakon toga usledila je selidba u Milvoki Bakse, ali bilo je evidentno da nije u najboljoj formi, pre svega fizičkoj. Zadobio je prelom levog palca, vratio se tek za plej-of, ali mu je NBA titula ostala nedosanjan san.
Nakon pet godina u najjačoj ligi sveta odlučio je da je vreme za povratak u Evropu. Obično profesionalci izbegavaju da zaigraju za oba „večita rivala“ u nekoj zemlji, ali je Mirotić posle Reala stigao u Barselonu.
Postao je najplaćeniji igrač u Evropi, a sve je to opravdao partijama na terenu. Od sezone 2019/20. pa do danas proglašen je za MVP-a španske lige, MVP-a Evrolige, dva puta je bio član idealne petorke Evrolige, osvojio je titulu u Španiji, dva Kupa (u jednom je bio MVP), a bio je i dvaput u idealnom timu domaćeg prvenstva. Ukratko, ostvario je sve što može da poželi u Španiji. Sem jedne stvari. Titule u Evroligi. To još nije uspeo, iako je dvaput sa Barselonom bio na Fajnal foru. Prvi put se isprečio Efes u finalu, drugi put Real Madrid u polufinalu.
Nikola i njegova supruga Nina Mirotić poznati su van košarkaških parketa jer su neretko uključeni u humanitarne akcije. Košarkaš Barselone je nedavno uplatio pola miliona evra za lečenje malog Vukana Stoiljkovića, koji boluje od spinalne mišićne atrofije.
I pre toga je sa suprugom Ninom slao novčanu pomoć ugroženim porodicama iz raznih delova regiona, a mnogi su upravo zbog njega dobili krov nad glavom. Pomogao je porodici Kojović iz Sjenice, srpskim porodicama Varga u Vukovaru i Kokić iz Doboja, prikupio je novac za izgradnju kuće nepokretnoj Jasni Dedić iz Gusinja i njenoj višečlanoj porodici, finansijski je pomogao projektu „Božur za decu Orahovca“…
Ceo spisak njihovih dobrih dela verovatno i ne znamo, ali je sigurno da je Mirotić „div“ i na terenu, ali i ljudska gromada van njega.
Poznati košarkaš je još 2017. godine odlikovan ordenom Svetog Save, koji dodeljuje Srpska pravoslavna crkva. To je zaslužio svojim dobročinstvima i posvećenosti veri, a priznanje mu je bilo uručeno na ceremoniji organizovanoj u Hramu Hristovog Vaskrsenja u Podgorici.
Pre Mirotića vlasnici pomenutog ordena postali su i Novak Đoković, Vlade Divac, Dejan Bodiroga i mnogi drugi.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar