0
Nikola Jokić je od anonimusa došao do toga d je jedan od najboljih centara koji su ikada igrali košarku.
Karijeru u NBA ligi započeo je sada već kultnom pričom da je bio draftovan dok su išle reklame za popularni lanac brze hrane „Tako bel“, a tu je i započeo svoju priču sa serijal koji radi Denver „Put do zlata“.
„Mislim da nikada nisam jeo Tako bel samo zbog tog drafta“, krenuo je priču Jokić priznavši da ga je taj potez lige ipak pogodio.
PROČITAJTE JOŠ
Imao je zanimljivo poređenje svog početka karijere i konjskih trka, nešto čega je veliki ljubitelj.
„Znate na trkama konja postoje svi ti brojevi od 1 do 12. Postoje dobri brojevi, postoje loši brojevi, ali imam jednog prijatelja koji mi je rekao da ne postoji loš broj, već da postoji samo dobar i loš konj. Tako da šta god da su okolnosti, dobar igrač uvek pronađe način i svoj put“.
Uvek je pominjao Tima Dankana kao omiljenog igrača u NBA ligi, ali sada se pojavilo drugo ime.
„Kada sam odrastao, Peđa Stojaković i Divac su bili u NBA ligi. Tu su i Medžik Džonson, Majkl Džordan, Šek, svi ti likovi. Pa tu su Kobi, Lebron… Ali moram da kažem Tim Dankan, Dirk Novicki, volim Trejsija Megrejdija, mislim da je bio veoma talentovan igrač, bio je jedinstven, nije niko mogao da ga čuva. Nikad ga nisam pomenuo, ali hajde da kažem Trejsi Megrejdi“, jasan je Jokić.
Dobio je zanimljivo pitanje, šta bi poručio malom Nikoli.
„Radi sve. Radi sve što nisi želeo da radiš zato što si mislio da nije dobro. Uvek se najviše pokaješ u životu zbog stvari koje nisi uradio. Radio bih bilo šta. Jeo, pio, išao negde, radio nešto… Bilo šta“.
Skrenuo je pažnju na sebe stajlingom, pošto uvek dolazi u odelima na utakmice.
„Počeo sam da radim to pre dve, tri godine, mislim da je to profesionalno. Volim da nosim odela, odela su nešto što je najbolji stil za muškarca. Možeš da nosiš bilo kakvo odelo. Sportsko, zvanično, mislim da je to najbolje“.
Poznato je da voli da igra video igrice, što je pokazao kada je nosio majicu sa natpisom „pauzirao sam igricu kako bih bio ovde“.
„Zanimljiva majica. Volim da igram video igrice, igram ih kad god mogu i kad god stignem, kako bih pobegao od normalnog, svakodnevnog života. Imam dvoje dece sad, pa je to malo teže, ali sada imam porodicu i to je najlepše“.
Pohvalio je suprugu i rekao da će deca morati da pričaju srpski, iako žive i moraće da idu u školu u Sjedinjenim Američkim Državama gde je engleski glavni jezik.
„Navikao sam da 1+1 nije uvek dva. Imati porodicu i decu je velika sreća, velika radost, mnogo lepih sećanja. To je posao od 24 sata, posebno za majku. Ja mogu da pobegnem i da igram utakmice u gostima, ali oni imaju praktično posao od 24 sata dnevno. Veoma sam srećan i zahvalan Nataliji i što je imam. Ona ima najvažniji posao na svetu. Starije dete ide u školu gde je engleski glavni jezik. Moji nećak i nećaka su odavde, majka im je iz Amerike. I oni pričaju engleski takođe. Moje mišljenje je da moram da naučim decu da pričaju srpski. Moraju da pričaju srpski. Mislim da je to nešto što je jako bitno. Iako sam strog i mislim da ću biti možda loš tata u nekim trenucima, ali mislim da je to veoma važno i za mene i za njih i da će to biti veoma dobro za njih“.
BONUS VIDEO
