Milutinov za Nova.rs o Duletu, vatri, klincu iz Atine i CSKA

Preselio se iz jednog evropskog giganta u drugi, koji je na kontinentalnom tronu još od 2019. i fajnal fora u Vitoriji, a stajao je i 2006, 2008. i 2016, čiji je procenat učešća na završnom turniru od 89 odsto (16/18) u ravni procenta najuspešnijeg izvođača slobodnih bacanja.Ukratko, obukao je uniformu večnog favorita za evropsku titulu."Mogli bismo još da nabrajamo... Jedan od najvećih evropskih klubova, a same brojke pokazuju i najdominantniji u Evroligi, od njenog nastanka. Čast, obaveza, odgovornost, ali i veliko uzbuđenje zbog ukazane prilike", kaže za Nova.rs Nikola Milutinov, svestan da CSKA mnogo očekuje od njega.Kako i ne bi, kada je njegov transfer, jedan od ovosezonskih "blokbastera", što bi Amerikanci rekli. Moskovljani su ga žarko želeli još prošlog leta. A, on im je ovogodišnjim igrama samo još više rasplamsao želju.Na kraju, dobili su veliku bitku sa ostalim evropskim velikanima. I predsednik Andrej Vatutin, i stručni štab na čelu sa trenerom Dimitrisom Itudisom, koji su novom centru odmah posle ozvaničenja saradnje poželeleli dobrodšlicu."Od prvog kontakta se videlo koliko imaju poverenja u mene, sa jasnim i konkretnim idejama. I ja sam bio konkretan, pa je bilo samo pitanje vremena kada ćemo ozvaničiti dogovor. Sada je ispred mene da se spremim za predstojeću sezonu i da nastavimo nisku uspeha."

Iza, ali samo vremenski, je Olimpijakos."Sećam se prvog dana kada sam stigao, pa mnogu da kažem kao klinac. Znao sam da posedujem talenat, koji se zahvaljujući radu u Partizanu, polako prelivao u kvalitet. Ali, sve je bilo novo, klub, grad, zemlja, jer sam prvi put igrački zakoračio u inostranstvo. Zahvaljujući Olimpijakosu, braći Angelopulos, treneru Sferopulosu koji je imao ogromno poverenja u mene, zatim saigračima, brzo sam uvideo da je Olimpijakosa više od kluba, a bliže porodici koja mi je pružila veliku podršku u adaptaciji i iskazala strpljenje u mom razvoju. Ostaje velika žal što pet fantastičnih godina nismo krunisali titulom evropskog šampiona, ali sam bogatiji za prijateljstva za ceo život, od Papanikolaua, Vezenkova, Printezisa i Spanulisa. Takođe, zahvalnost i (Milanu) Tomiću koji je posebno bio uz mene u toj prvoj godini sazrevanja u inostranstvu."Prisetio se Milutinov pretprošlog leta kada je Tomić iz Olimpijakosa prešao u Crvenu zvezdu."Tada su me mnogi u Srbiji pitali, rekao sam: 'Odradiće veliki posao, ne smunjajte', što je i učinio, iako nije ni malo lako, jer i sam znam kako je igrati, odnosno u njegovom slučaju sedeti na klupi Zvezde ili Partizana."

Upravo sa Partizanom je Milutinov osetio prve seniorske radosti, iako je crno-beli dres obukao pre punoletstva."Neverovatno koliko je Dule (Vujošević) ne samo u meni, već svim mladim igračima video budućnost i koliko je verovao u nas i imao hrabrosti da nas giurne u vatru. Pogledajte, nisu tu u pitanju samo timski uspesi, već je ogromna većina nas, od Bogdana, Gagija (Milosavljevića), Lučića, Lovernja, Vestermana, Muslija... napravila odlične karijere. U sve njih, odnosno nas, utkan je rad sa Duletom."

Kada pominje trenere, ne zaboravlja ni Žarka Vučurovića, koji ga je usmeravajući iz rodnog Novog Sada ka Vršcu (tadašnjem Hemofarmu), zapravo usmerio njegov let ka zvezdama."Uh, kada se setim kada je jedan mali Nikola na Žaretov nagovor stigao u Vršac i koliko je radio sa nama. Ako mogu da kažem, moj košarkaški otac. Istinski prijatelj. Znate koliko je danas obaveza, mnogo putovanje... Čujemo se vremena na vreme. Ali, ako oseti, a verujte mi, oseti, da nekad ne ide kako treba, pruži savet, podršku."Podršku Milutinov ima i iz SAD, od selektora Igora Kokoškova."Razgovarali smo nekoliko puta. Nažalost zbog pandemije, nismo imali priliku da se okupimo kao reprezentacija. Iskreno jedva čekam", dodaje Milutinov.I navijači u Srbiji jedva čekaju da počne kvalifikacioni turnir, a posle i Olimpijske igre u Tokiju. A do tada, ostaje nam da uživamo u igrama Nikole Milutinova u dresu CSKA.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram