1
NBA više nikada neće biti ista, a iako smo zagazili u novu eru globalno najpopularnije lige na svetu koja traje nekoliko godina, ova sezona biće ta kojom će meriti granica jedne epohe.
Kada je nedavno objavljena vest da je prodata najveća franšiza u istoriji NBA lige po rezultatima, moćni Boston Seltiksi, bilo je jasno da više ništa neće biti isto. Kada je ove nedelje objavljeno da porodica Bas prodaje većinski udeo u drugoj najvećoj i svakako najpopularnijoj franšizi možda i na svetu LA Lejkersima, jasno je bilo da svedočimo kraju jedne ere koja je promenila ne samo ligu, već i kompletan sport.
Džini Bas će i dalje u biti u klubu i zadržati određene procente vlasništva, ali je prelaskom kultne ekipe u ruke Marka Voltera spuštena zavesa na najfilmskiju sportsku priču ikada.
PROČITAJTE JOŠ
A sve je počelo sa kockarskim potezom i vizijom nasmejanog bogataša i plejboja po imenu Džeri.
Kada je 1979. godine Džeri Bas potpisao ček na 67,5 miliona dolara i preuzeo Los Anđeles Lejkerse, mnogi su ga gledali kao još jednog ekscentričnog bogataša koji ulazi u svet sporta ne znajući gde je levo, a gde desno. Samo što Džeri nikada nije bio „još jedan“. On je bio vizionar, zabavljač, ljubitelj života i — kako će se ispostaviti — tvorac najuzbudljivijeg poglavlja u istoriji NBA lige.
Bas nije želeo samo da pobeđuje. On je želeo spektakl. Ako će publika da dolazi u Forum, neka to bude zbog košarke, da, ali i zbog muzike, svetla, plesačica, glamura. Tako je nastao „Šoutajm“ — epohalna košarkaška renesansa vođena magijom Irvina „Medžika“ Džonsona, silinom Karima Abdul-Džabara, brzinom Džejmsa Vortija, stilom Peta Rajlija i beskrajnim osmehom samog Džerija.
Lejkersi su igrali kao da je svaka utakmica bioskopska premijera, a „Forum“ — crveni tepih Holivuda. Titule su se ređale: 1980, 1982, 1985, 1987, 1988… ali je osećaj — osećaj da gledate nešto veće od sporta — bio ono što je Džeri doneo. Lejkersi su postali kulturni fenomen. I ništa više u NBA ligi nije bilo isto.
Retko kada je neko sa diplomom iz hemije, doktoratom iz fizike i strašću prema pokeru postao tako voljen među košarkašima. Igrači su znali da je Bas jedan od njih — makar nikad nije nosio dres. Bio je uvek tu, u loži, sa cigaretom, koktelom, i onim pogledom koji kaže: „Igramo da uživamo.“ Nije kontrolisao, nije stajao nad glavom trenera — verovao je ljudima koje je birao.
Bio je prvi koji je poverovao u Mežikovuu čaroliju. Prvi koji je odveo ženu na draft (i ne samo ženu, već i ljubavnicu — jer je bio Džeri Bas). Prvi koji je spojio sport sa spektaklom. Njegovi Lejkersi nisu imali samo navijače — imali su obožavaoce.
Džeri Bas je preminuo 2013. godine, ali je tim ostavio svojoj deci. Glavna reč pripala je Džini Bas, njegovoj najdražoj. Pod njenim vođstvom, Lejkersi su 2020. godine — vođeni Lebronom Džejmsom i Antoni Dejvisom — osvojili šampionski prsten u „balonu“ Orlanda kada je pravila igre diktirao koronavirus. To je bio omaž ocu. I poslednji veliki ples.
Ali dinamika unutar porodice Bas nije bila jednostavna. Nisu svi delili Džerijevu strast. Poslednjih godina franšiza je ušla u poslovne turbulencije, a pitanje vlasništva postajalo je sve neizvesnije. I onda — vest koja je zabolela svakog nostalgičara: porodica Bas više nije većinski vlasnik Lejkersa. Prvi put posle 46 godina, najblistavija zvezda NBA ne pripada porodici čoveka koji ju je učinio besmrtnom.
Džeri Bas nije samo gradio tim — gradio je mit. Pod njegovom palicom, Lejkersi su iznedrili neke od najvećih: Medžik, Karim,Vorti, Kobi, Šek, Gasol… Svaka era bila je filmska.
Košarka nije bila posao. Bila je ljubav. Bila je ples. Bila je, baš kao i Džeri — igra koja ne prestaje da zabavlja.
Možda porodica Bas više nije na vrhu Lejkersa, ali duh Džerija Basa ostaje zauvek utkan u njihov DNK. Svaki potez iza leđa, svaki elejap, svaki osmeh trenera dok mu cigara u pepeljari dogoreva, svaki novi talenat koji dolazi u grad anđela — sve to je deo nasledstva koje se ne može prodati.
I ako ikada zaboravimo ko je bio Džeri Bas, dovoljno je da pustimo snimak Medžika kako trči kontru, Karima kako zakucava, ili Kobija kako diže tri prsta ka nebu. Tu, u svakom kadru, još uvek pleše jedan čovek u loži, s viskijem u ruci i snovima u očima.
Jer Lejkersi su više od tima. Lejkersi su Džeri Bas.
