Šta kažu brojke: Gde je Jokić u poređenju sa Divcem, Kukočem i Rađom i ima li logike tvrdnja da nije bolji od njih

Taj način nije najpopularniji, nije ni najpouzdaniji, ali jeste matematički najegzaktniji i najprecizniji. U pitanju je, naravno, statistika.

Iako ne pokazuje sve aspekte igre i kompletan uticaj koji su ovi košarkaši imali na svoje timove, statistički učinak, kao i postignuti uspesi sa svojim timovima, mogu da naslikaju dovoljnu sliku i barem trasiraju put ka pojašnjenju misterije.

A šta kaže ona kada je u pitanju poređenje ove četvorice košarkaša?

Krenućemo od Rađe.

Dino Rađa je izabran kao 40. pik na draftu 1989. godine, a u NBA je otišao 1993. kao dvostruki šampion Evrolige, MVP Fajnal fora 1989. godine...

Od dolaska u NBA u Bostonu je igrao četiri sezone - odigrao je 224 utakmice, od toga 172 kao starter, prosečno je imao 32 .6 minuta po meču, 16.7 poena, 8.4 skokova i 1.6 asistenciju po utakmici. Najveći broj poena na jednom emču bio je 36, najviše skokova 20, dok je najviše asistencija - pet, po broju ukradenih lopti je brojao do četiri a blokada do sedam.

U plej-ofu je odigrao četiri utakmice, uz 15 poena u proseku, sedam skokova i 2.3 asistencije.

Kao ruki je izabran u drugu idealnu petorku novih igrača u NBA ligi 1994. godine.

Divac je u NBA ligi proveo 16 sezona, odigrao je 1.134 utakmice u ligaškom delu, u plej-ofu je na to dodao 121 meč za tri ekipe.

Za to vreme prosečno je beležio 29.8 minuta, uz 12.1 poen, 8.2 skoka, 3.1 asistencije. U Kuću slavnih primljen je 2019. godine.

Ukupno, ubacio je 13.398 poena, imao 9.326 skokova i dodao 3.541 asistenciju. Na sve to, dodao je i jedan nastup na Ol-star utakmici, a bio je deo najboljeg tima rukija 1990. godine.

Osam puta je imao tripl-dabl. Najviše je na jednoj utakmici imao 34 poena, 24 skoka, 13 asistencija, šest skokova i 12 blokada.

Kukoč je u NBA ligi nastupao od 1993. do 2006. godine, i za to vreme zabeležio 846 nastupa, uz 259 startova, prosečno je beležio 11.6 poena, 4.2 skoka i 3.7 asistencija u ligaškom delu, dok je u plej-ofu dodao 10.7 poena, 3.9 skoka i 3.2 asistencija po meču. Ukupno, 9.810 poena u sezoni, 1.064 u plej-ofu, 3.555 skokova, 3.119 asistencija u ligi, 387 skokova u plej-ofu i 317 asistencija u borbi za titulu.

Dodao je i tri titule a od individualnih nagrada jednom je bio najbolji šesti igrač lige. Najviše poena - 34, najviše skokova - 14, asistencija - 13, pet ukradenih, četiri blokade, uz uz četiri tripl-dabla.

Član kuće slavnih postao je 2017. godine.

A Jokić?

Da zanemarimo osvojenu titulu, dve MVP nagrade i naslov najboljeg igrača finalne serije, centar Denvera je od 2015. do 2024. godine odigrao 628 utakmica i prosečno beležio 20.9 poena, 10.7 skokova. 6.9 asistencija u ligaškom delu, a u plej-ofu na 68 utakmica 27.5 poena, 12.1 skokova i 7.3 asistencija.

Kada je ukupan skor u pitanju, 13.978 poena, 7.172 skoka, 4.615 asistencija, 808 ukradenih lopti, 489 blokada.

Po jednom meču najbolji učinci su mu sledeći - 50 poena, 27 skokova, 18 asistencija, sedam ukradenih, pet blokada, a ukupno ima i 128 ostvarenih tripl-dablova.

Šta sve to govori?

Jokić je odigrao manje utakmica i od Divca i od Kukoča, za to vreme ima veći broj poena od obojice, veći broj asistencija, dok ima nešto preko 2.000 skokova manje - Divac je na 9.326, Jokić na 7.172.

Divac je osetno bolji i u ukradenim loptama (1.288 naspram 808), te blokadama (1.631 naspram 489).

No, za razliku od ostalih, Jokić je već dugo ubedljivo najbolji igrač i prva zvezda tima. Kukoč je imao ulogu šestog igrača u Čikago Bulsima, Divac je bio starter ali je imao i fantastičan igrački kadar pored sebe - od Predraga Stojakovića preko Krisa Vebera, Majka Bibija...

Sa druge strane, Jokić je prva zvezda Denvera i utisak je da bi Nagetsi bez njega bili ekipa koja bi se borila za mesto u plej-inu.

A upravo to je ono što Jokića i čini ako ne boljim po parametrima legendi jugoslovenske košarke, a onda bar neuporedivo korisnijim za rezultate svog tima.

Čak i kada je u pitanju poređenje neuporedivog.

BONUS VIDEO