Sa bebom u naručju došla je prošle godine na pripreme. Tromesečnom bebom. Jer voli košarku i voli da igra za reprezentaciju. S ponosom nosi dres Srbije i zajedno sa ostalim devojkama piše istoriju ženske košarke.
Jelena Bruks, poznatija kao Milovanović (devojkačko prezime), trenutno prolazi kroz porodičnu dramu, jer samo želi da se vrati u Srbiju sa sinom Mateom i suprugom Dejvidom posle skoro dva meseca.
Svo troje su zajedno u mađarskom Šopronu, u karantinu, pridržavaju se svih mera i kapiten Srbije moli da joj se pomogne kako bi svi zajedno ušli u zemlju, što trenutno nije moguće.
PROČITAJTE JOŠ
Ne tako davno, prošlog leta, održano je Evropsko prvenstvo za košarkašice u Letoniji i Srbiji, uz završnicu turnira u našoj zemlji, u „Areni“. Tri meseca uoči okupljanja Jelena Bruks na svet je donela dečaka po imenu Mateo.
„Imala sam podršku svih, od porodice do Кošarkaškog saveza Srbije koji mi je izašao u susret i dozvolio da suprug i sin budu sve vreme uz mene na pripremama. Suprug je trenirao sa mnom i vraćao me u formu, dok su moji roditelji čuvali Matea. Trudila sam se da ga dojim dokle god sam mogla. Na pripremama je u početku bio pravi pakao, ali sam znala da kroz to moram da prođem“, ispričala je Bruks u intervjuu za „Politiku“.
Nije prošlo ni punih 100 dana, a kapiten Srbije nije ni tren razmišljala da li će nositi dres Srbije na Eurobasketu. I nije pristala da igra da bi joj neko rekao „hvala“ ili dodelio orden, već jer tako oseća, voli. Nikada sebe ne ističe u prvi plan, ali i te kako ume da stane ispred ekipe da je zaštiti ako treba.
Za tim nije često bilo potrebe, jer ih je sve čuvao Mateo. Verno je pratio mamu, bio je pravo „pojačanje“, 13. igrač na pripremama, izvor neke posebne energije devojkama na putu ka medalji. Zatim je i na utakmicama bodrio mamu (dobro, ponekad je i dremao), kao i prilikom razgovora sa medijima čije je predstavnike iz prve osvojio. I tačno tri meseca i tri nedelje prošlo je od 15. marta 2019. godine, kada se porodila, do trenutka kada se Bruks sa saigračicama popela na treće mesto pobedničkog postolja u „Areni“.
Mališan u naručju, bronza oko vrata i kapitenka koja zrači istinskom srećom! I ništa joj nije teško… Zvuči kao prava, moderna sportska bajka, čiji su počeci utemeljeni u Kragujevcu tamo 1989. kada je Jelena rođena.
„Mene su roditelji tako vaspitavali da je reprezentacija iznad svega. Išla sam i povređena na pripreme koje su trajale i dva i po meseca. Igra se u inostranstvu, ali se živi za Srbiju, za naš tim“, rekla je Bruks svojevremeno za „Politiku“.
Zbog nje, Marine Maljković (i članova stručnog štaba), i ostalih 11 devojaka – Srbija je evropski šampion iz 2015. Zbog nje, i ostalih pomenutih – Srbija je osvajač olimpijske bronze iz Rija 2016.
Zbog nje – Evropa zna za srpsku žensku košarku koja piše najlepše stranice istorije. Zbog nje – hiljade devojčica baca na koš, a pojedini ljubitelji košarke u Srbiji saznali su nešto novo kao što su žuto-zelene boje Šoprona.
Dres nacionalnog tima kao svetinja, snaga volje da se uvek napravi korak napred, uradi nešto veliko, preskoči svaka prepreka, pobedi. Pobeda? Ako neko može, onda je to Jelena Bruks.
Postoje i ona čuvena „propisi su propisi“, samo… izgleda da su danima oni drugi „propisi“ na snazi po pitanju poseta beogradskim krovovima u večernjim satima.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare