0
Bogdan Bogdanović, kapiten reprezentacije Srbije, otkrio je za Nova.rs da li se čuo sa selektorom Svetislavom Pešićem, šta su mu rekli Amerikanci posle meča na Olimpijskim igrama, i objasnio koliko je teško izgraditi i čuvati duh i snagu zajedništva u nacionalnom timu.
Lepo vreme i sunce u drugoj polovini septembra izveli su stotine mališana u dvorište OŠ „Despot Stefan Lazarević“, u Mirijevu, za koju je Bogdan Bogdanović posebno vezan. Pohađao je i u nju, i OŠ „Pavle Simić“ nedaleko odatle, a „povratak“ u školsku klupu izmamio mu je i posebne emocije.
U razgovoru za Nova.rs, na drvenim stolicama iz školskih dana prisetio se i kako je upravo on, kao jedan od tih klinaca koji sada žele da ga vide i slikaju se s njim, ostvario svoje snove. U sklopu osmog košarkaškog kampa koji tradicionalno organizuje u Beogradu, kapiten Srbije proveo je dan družeći se dečacima i devojčicama, i u različitim aktivacijama u kojima su zajedno uživali.
„Uvek je lepo vratiti se našim krajevima, našim školima i nekim mestima za koje nas jake emocije vežu. Otkriću vam, upravo u sali ove škole sam imao prvi košarkaški trening za ŠKK Zvezdara i sećam se da sam došao s fudbalskom loptom na trening. I to mi je ostalo dosta urezano u sećanju. Jednostavno, prvim ulaskom u salu zavoleo sam taj zvuk lopti, urlanje, mnogo dece na jednom mestu“, otkriva Bogdanović za Nova.rs.
PROČITAJTE JOŠ
Koliko su se promenili i škola i tereni od tada?
„Salu ćemo neki drugi put morati da obnovimo, ali što se tiče spoljašnjeg terena, ovo nam je drugi realizovan projekat nakon što smo prošle godine sredili teren OŠ ‘Pavle Savić’. Osećamo tu odgovornost prema našim klincima da ih usmerimo na pravi put, da ih motivišemo i naučimo pravim vrednositma koje sport donosi. Nije važno smo uspeti i biti glavni, važno je i proći školu i biti deo jednog tima, i razvijati se u tom pravcu“.
Jedan klinac je prošao sve to i došao do najlepšeg leta, kako je sam priznao?
„Najlepše leto, za sada, u životu, ali trudimo se da napredujemo i da nastavimo da se razvijamo. Da pokažemo da snovi koji deca sanjaju nisu nerealni, već da su i te kako ostvarivi, da samo treba da veruju“.
Je l’ ste ostvarili snove posle svetskog srebra u Manili i bronze na Olimpijskim igrama u Parizu?
„To su momenti za ceo život i nadam se da neće ostati najlepši, jer svi znaju koliko svi mi kao tim želimo to zlato. Svi sanjamo da dođemo do te medalje, ostale smo ostvarili sa olimpijskom bronzom. Videćemo šta nam sledi, nadam se da ćemo biti zdravi, to je najvažnije uvek“.
I dalje nosite narukvicu „Tima Srbije“ sa Igara od letos kao simbol zajedništva?
„Srećna narukvica. Ta snaga i zajedništvo nas zaista krase, mi jednostavno verujemo u to, odatle sve polazi, da mi možemo kao tim i samo kao tim da napravimo neki rezultat i da se osećamo lepo na terenu. Gradimo igru na taj način. Neverovatno mi je koliko su i Ameri to primetili. Neki moji prijatelji iz SAD su me zvali posle utakmice i nisu mogli da veruju da postoji takav jedan tim i timska košarka. Eto, možda smo i nekim drugim ljudima proširili vidike kako treba da izgleda neka utakmica ili košarkaški tim“, istakao je Bogdanović.
Da li ste se čuli sa selektorom Svetislavom Pešićem, koliko bi vam značilo da ipak ostane?
„Čuli smo se, kao i mi saigrači međusobno, i dalje smo u kontatku svi. Nadam se, kao što sam rekao više puta, da će Kari ostati selektor. Jednostavno, zbog izgradnje tog odnosa i poverenja, to je teško izgraditi. Neki novi trener bi imao i drugačiji pritisak verovatno, neke stvari bi morale opet ispočetka. Što se mene tiče, voleo bih da Pešić ostane. Ali, i on sam treba da donese tu odluku, ipak sve treba da krene od njega, to je poenta“.
Boriša Simanić se vratio na teren posle gubitka bubrega u dresu Srbije i zaigrao za Igokeu?
„On je imao jako težak put, i sigurno da je ovo novi njegov početak. Kao kapiten i svi saigrači mu želimo mnogo pre svega zdravlja, pa onda sreće i uspeha. Znamo kakav je borac, imali smo priliku i dalje imamo da igramo sa njim i da se družimo, to je, pre svega, jedan veliki čovek i dobar prijatelj, i veliki borac na terenu“.
Leto ste uspeli da provedete i sa starim drugarima van sporta, ali i da razmenite iskustva sa Novakom Đokovićem, kako izgleda taj miks?
„Mislim da su se vremena dosta promenili i mnogi sportisti gledaju druge sportove, šta mogu da nauče od drugih i to čini sport jednim od najlepših poslova. Svi učimo jedni od drugih, to kreće iz neke pozitivne priče i druženja“, zaključio je Bogdan Bogdanović.
Pojavljivanje Bogdana Bogdanovića u školi u Mirijevu bila je savršena prilika za stotine mališana da upoznaju i vide svog idola, i to pre odlaska u NBA gde će kapiten reprezentacije Srbije opet zadužiti opremu Atlanta Hoksa.
„Cilj mi je da odigram 82 utakmice u NBA, to još nisam uspeo i jako je teško. Prošle sezone su mi falile dve, jednom sam bio bolestan, a za drugu povređen. Mislim da sada to mogu da ostvarim. Što se tiče timskih stvari, moramo da radimo na atmosferi, dosta je mladih igrača, kao i onih koji su ostali poput Treja Janga, Klinta Kapele, mene… U NBA je sve moguće, samo treba imati veru i ostati uporan“, dodao je Bogdanović uz zahvalnost adidasu i ostalim sponzorima kampa na pomoći i ove godine.
Bogdanović je tokom boravka u Beogradu nedavno trenirao i u opremi Partizana, za koji je igrao sa mnogo uspeha do 2014. kada je preko Fenerbahčea potom stigao do NBA. Njegove fotografije u crno-beloj opremi opet su potegle pitanje da li će ga navijači još jednom videti i u tom dresu.
„Samo sam hteo da pošaljem podršku klubu u kojem sam započeo profesionalnu karijeru. Svi znamo koliko volim Partizan, trenirao sam u njihovoj sali, obezbedili su mi uslove za trening i tako sam hteo da pošaljem poruku zahvalnosti. Znam da svi očekuju obećanje, ali moj fokus je sad na NBA ligi, ne mogu da lažem. Želim da se ostvarim na najbolji mogući način. A, kada bude došlo vreme za to, siguran sam da će emocije da presude“, rekao je Bogdanović.
*
*
*
*
*
*
BONUS VIDEO
