Srpski igrači odigrali su tri utakmice na početku priprema i već sada su pokazali neke znake i dali nagoveštaje kako bi mogli da izgledaju u narednim nedeljama.
Namerno kažemo „u nastavku priprema“, jer ovaj tim ima potencijal i za daleko bolju igru od one koju je prikazao.
PROČITAJTE JOŠ:
Uz to, neozbiljno je porediti pripremni period sa onim takmičarskim, mada je vremenski okvir sužen, pa do 29. juna i početka kvalifikacija za Olimpijske igre imamo samo još osam dana.
Toliko će vremena imati Igor Kokoškov da izmeša pravu formulu koja će mu doneti plasman u Tokio.
Za sada deluje kao da će imati i nekoliko aduta u rukavu. „Orlovi“ su pobedili Portoriko, Meksiko i Grčku.
Od sva tri protivnika, možemo reći da je samo ovaj treći onako atraktivan, ali uz veliku ogradu – ni Grčka nije igrala u najjačem sastavu.
Od zvučnijih imena tu nije bio gotovo niko osim Kostasa Slukasa i Dinosa Mitoglua. Svi drugi su bili miks veterana i momaka koji su prosto bili dostupni Riku Pitinu.
Zato je teško ocenjivati nešto striktno i precizno i zapisivati kao ocenu u dnevniku.
Očekivano, naši momci su igrali i dobro i loše, na mahove jedno, pa drugo. Gubili su lopte u serijama, ali i dodavali lopte iza leđa, pogađali su trojke.
Igrali su bez pardona. Portoriko je savladan sa 80:68, Meksiko sa 104:67, a Grčka na kraju sa 75:64. Sve je delovalo nekako rutinski, što ne bi trebalo previše da nas ponese.
Lepo je bilo videti Stefana Jovića opet na parketu, ništa manje ni Nemanju Bjelicu u dresu Srbije, svi pozvani su dobili svoju porciju minuta i utisak je da su ih najbolje iskoristili Ognjen Dobrić i Filip Petrušev. Njih dvojica u ovom trenutku deluju kao sigurni putnici, čak i za Tokio ako „orlovi“ tamo odu.
Oni kao da nisu promenili ni boju dresa ni odgovornost koju on nosi. Samo su nastavili da rade ono što su radili i tokom sezone u Crvenoj zvezdi i Megi.
O Petruševu je već bilo reči i ranije, bio je odličan i u februarskom okupljanju kada je davao po 20+ poena i Gruziji i Švajcarskoj.
Deluje kao da igra bez straha, na niskom postu se ne libi da se okrene i šutira direktno licem ka košu, ne beži od kontakta i uz sve to uspeva da pogodi.
Direktno ili kada nasloni loptu o tablu, sve to izgleda prilično efikasno. A baš u momentima kada se igra tvrd meč, a napad je u krizi, onda uvek dobro dođe neko takav da „izmisli“ poene.
Dobrić je to uglavnom radio iz oprobanih kombinacija kada izlazi iz bloka, ili onih kada neko drugi kreira, a on je spolja u „spot ap“ situaciji.
Međutim, protiv Grka je bilo nekoliko navrata kada je vukao kontre ili u njima bio najbrži. Vidi se da puca od samopouzdanja i time se svakako preporučuje selektoru.
Uz to, kada se podigne na trojku, više se očekuje da pogodi nego da promaši, a to je uvek ohrabrujuće kada treba širiti odbranu protivnika.
I on i Petrušev su bili dvocifreni gotovo po pravilu na Akropolis kupu. Od ostalih momaka iz Zvezde, Lazića i Davidovca, Kokoškov bi lakše mogao da se oprosti nego od Dobrića u svakom slučaju, iako i oni imaju svoje nesporne kvalitete.
Bjelica je tu treći čovek na koga treba računati. Vidi se da mu fali takmičarski ritam, sezona u Sakramentu i Majamiju nije bila baš iz snova, ali baš zato reprezentacija može da mu bude mesto gde može da pokaže sve kvalitete zbog kojih je svojevremeno bio najbolji u Evroligi.
Ima i dalje osećaj za skok, digne se na šut kada treba, kao što je uradio u drugom poluvremenu protiv Grčke, u trenutku kad su Grci počeli da tope prednost Srbije od 17 poena.
Iza njih se nalaze Aleksa Avramović i Danilo Anđušić, od kojih se prvi istakao protiv Grka. Avramović je pokazao koliko je siguran u sebe kada je u jednom trenutku prošao uz liniju auta, a onda iza glave vratio pas za Jovića.
I on je bio dvocifren protiv Grka i može da bude samo bolji kada je u najboljem ritmu. Slično je i sa Anđušićem, koji se skorijih nedelja prilično trošio u Francuskoj.
Redovno je ubacivao po 20 i više poena za Burž, pa svakako može da doprinese i u reprezentaciji, makar sa klupe. Od onih koji su bili na Akropolis kupu vredan spominjanja je i Boban Marjanović.
On je samo svojom veličinom pravio probleme rivalima, pa nisu mogli da ga brane ako ga ne bi udvajali. Kada primi loptu unutar linije 6,75 to je po pravilu bio koš.
Zato je delovalo da relativno lako dolazi u pozicije da poentira, ali ne treba se zanositi, jer podsećamo da je sve ovo ipak početak priprema.
Srbiji ono pravo sledi tek od 29. juna, kada ćemo biti u grupi sa Dominikanskom Republikom i Filipinima, a ukrštamo se sa grupom gde igraju Italija, Portoriko i Senegal.
Već je poznato da Nikole Jokića i Nemanje Nedovića na kvalifikacionom turniru neće biti, Bogdan Bogdanović je u finalu istoka NBA lige sa Atlanta Hoksima, a i povređen je.
Nikola Milutinov se oporavlja od povrede i radi sa ekipom „orlova“, Nemanja Nedović će propustiti kvalifikacije, ali na osnovu viđenog, deluje da će Srbija kakvu smo videli u Atini biti kadra da izađe na kraj sa protivnicima u Beogradu.
Pa da se onda posle četvrtog jula Igoru Kokoškovu „otvore karte“, da više igrača odmori i postane dostupno, kako bi zaigralo na najvećem sportskom događaju na planeti od 23. jula.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare