Prestonica Češke je pravi melem za oči, cene su prilično pristojne, a gostoljubivost u minusu. Oni pričaju na svom jeziku, mi na svom i onda je sve super.
Slobodan dan, suncem okupan – početak u stilu kako sam proveo letnji raspust u petom razredu… Radost je bila slična, kako je nedelja bila prvi od jedina dva slobodna dana za reprezentacije u grupi D na Evrobasketu, iskoristili smo priliku da malo obiđemo Prag.
Odmah na prvu, grad je prelep, pogotovo stari deo grada, gde god pogledate, zastaćete da još malo uživate.
PROČITAJTE JOŠ
Ogromni centar grada je nezaobilazan, a kada dođete do čuvenog Astronomskog sata, skrenete levo i pratite jasne putokaze (ili buljuk turista) do Karlovog mosta.
Istinski melem za oči – impozantna građevina iz 1.357. godine je samo za pešake i glavni most u prestonici Češke, ispod protiče Vltava, preko iste ide ukupno 18 mostova, a iz svake građevine govori istorija. Tu je i „Pevajuća kuća“ za one modernije, ali baš mi nikako ne ide uz Prag, ne pripada mu ta staklena tvorevina, skoro ga i naružuje.
Zvuči nestvarno da nikada nije uništen tokom velikih stradanja, odaje miks nestvarne raskoši i lepote bez nebodera, i sumornosti koja često ume da zavlada ulicama. To sivilo koje ume da se nadvije razbija muzika sa Karlovog mosta, gde nekoliko orkestara ume da razgali turiste koje je teško prebrojati.
Gde god da okrenete glavu, možete da uživate u istorijskim znamenitostima, poput katedrale Svetog Tina koja je odmah preko puta Gradske većnice sa pomenutim Astronomskim satom, spomenik nacionalnom heroju Janu Husu… Zlatni grad, kako ga je vladar Karlo IV nazvao zbog pozlaćenih kupola, uvek vraća sebi impozantnim dvorcima, arhitekturom, sportski rečeno i spojem „mladosti i iskustva“, širokim ulicama i sokacima od kaldrme, ali i fenomenalnim pivom po kojem je poznat.
Do njega smo išli zaobilaznim putem, preko najčuvenijeg mosta, pa do zida Džonu Lenonu, posvećenog pokojnom članu „Bitlsa“. Grafiti i ostali natpisi su simbol hipi kulture i bunta, a sada kao podrška Ukrajini.
Odatle smo se uputili ka čuvenoj pivnici u „U Fleku“, nalazi se nepun kilometar od Karlovog mosta, na staroj strani grada, a u njoj je 1911. godine osnovan FK Hajduk Split. Hrvatski studenti iz prošlog veka su u Pragu bili očarani fudbalom i došli na ideju, baš u pivnici u kojoj smo bili, da kasnije osnuju fudbalski klub u Splitu.
Bio je red da probamo i češke specijalitete. Koliko su cene pristojne za glavni grad, toliko je osoblje neljubazno, najblaže rečeno neprofesionalno, može se reći i nepristojno. Ili smo mi razmaženi srpskim gostoprimstvom koje je neuporedivo.
Kod jednog konobara se naručuje pivo (fenomenalno je, naravno), kod drugog hrana (odlična), kod trećeg kafa (bilo je onih koji su i to hteli), mada nije stigla ni posle 45 minuta.
Porcija gulaša, specijaliteta sa tradicionalnim češkim knedlama u slobodnom prevodu, iznosi nešto malo više od 10 evra.
Verujem da u Pragu, ali i celoj Češkoj, ne postoji loše pivo, a za kriglu domaćeg treba izdvojiti 2,8 evra. I nećete izdvojiti za samo jedno… Glavne uzdanice su „Kozel“ i „Pilsner Urkel“, ali ima i sve više domaćih kraft varijanti.
Za nekoga ko radi u turističkom gradu, ne bi bilo zgoreg da malo govore i engleski. Ili ne znaju, ili neće, ne znam šta je gore od ta dva, ali nijedno ne valja. Bilo je i namrštenog odmahivanja rukom, verovatno i psovki koje nismo razaznali… Prosto, oni parlaju sve na češkom, pa smo rešili da uzvraćamo na srpskom – „može tri piva“, „može račun“, „gde je toalet“ – i sve se razumemo. Kome još treba engleski…
Put nas je dalje odveo ka hali, a tamo – pustoš. Delovalo je kao da smo stigli na kraj sveta, fan zona je bila potpuno prazna, gotovo raspakovana, kao da su se već svi spakovali i ujutru idu kući. Nije se osećao ni dašak atmosfere Evrobasketa, kao da smo upali u neki vremenski procep.
Bar smo u delu namenjenom novinarima u O2 areni uspeli da odgledamo malo košarke, jer to prethodnih dana nije bilo moguće. A dan je bio i za to idealan. Nestvarna drama između Nemačke i Litvanije, pa belgijski šamar Špancima i za kraj dana istinska senzacija BiH protiv evropskog prvaka Slovenije.
*
*
*
*
*
*
*
*
*
BONUS VIDEO Pešićev sin o ocu na klupi Srbije: Merili smo mu i puls
Pratite nas i na društvenim mrežama:
