Embid hoće da bude ispred Jokića, a glumi Zonu Zamfirovu i beži od najjačih u NBA

Džoel Embid je strašan košarkaš, tu nema dileme. Ali, nije najbolji. Nije sad to priča više ni zbog Nikole Jokića, nema veze sa njime. I sam je Jokić nedavno rekao da poštuje Embida, bez obzira na ono što on radi ili priča van NBA parketa.

Uostalom, koga briga u Americi šta će javnost u Srbiji misliti i novinari u njoj pisati kad je reč o toj trci. Dakle, tu bismo trubili u prazno.

Suština onoga što zamišljamo kao MVP je za nas odrastale devedesetih neki drugačiji profil igrača i u taj profil se ne bi uklopio ni Jokić.

Po veštini i kvalitetu košarke - da, ali po svemu ostalom... Pitanje je. Bilo je to vreme Olajdžuvona, Džordana, Melouna, Drekslera, Barklija, mladog Šeka i dolazećeg Kobija.

Svi oni su imali neke svoje karakterne crte koje su stvarale auru zvezda oko njih, što na terenu, što van terena.

Embid, uz sve svoje upinjanje i kukanje da dobije MVP nagradu prošle sezone, i uz sve svoje eksponiranje po društvenim mrežama, Amerikancima jednostavno nije toliko popularan "proizvod".

Možda je to grozno kad se kaže ili napiše tako, ali je činjenica da njegov dres nije ni u deset najprodavanijih u NBA ligi, dok je dres jednog Viktora Vembanjame, koji je juče došao u tu ligu na četvrtom mestu po broju prodatih dresova.

Embid je 12. uz sve svoje pokušaje da bude autentičan, a Jokić, koji se trudi da ga što više ostave na miru je dva mesta ispod.

E sad, Amerikanac kamerunskog porekla, koji je i reprezentativno birao da ide lakšim putem i opredelio se za Sjedinjene Države umesto za ekipu zemlje u kojoj je ponikao i živeo u prvom delu života, bira lakši put i kad je reč o NBA.

Mnogo se bure podiglo kad je nacionalno prenošenu utakmicu Denvera i Filadelfije propustio tako što je ušao u protokol povređenih 15 minuta pred meč.

O tome je pričao i Nik Nurs, trener Filadelfije, braneći na neki način svog igrača, kom je u minut do 12 "zaškripalo" koleno.

Za to vreme je Majkl Meloun, trener Denvera, vapio da NBA istraži Embida i onda je Šems Čaranija zaista u ponedeljak i rekao da će liga ispitati zašto je izostao u poslednjem trenutku.

"Ne znam kako jedan igrač može da pređe iz statusa aktivnog u otpisanog i siguran sam da će liga to temeljno ispitati, jer to nije dozvoljeno. Imali smo situacije ove godine kad smo pričali sa ljudima iz lige i objasnili su da će, ako se to desi igraču, sprovoditi istragu", rekao je Meloun, dodajući da je Embid verovatno povredio koleno u meču sa Indijanom.

Evo još jedne stvari koje bi NBA mogla da istraži usput. Zbog čega Embid ove sezone kao da je Zona Zamfirova iz čuvenog dela Stevana Sremca, nosi nadimak "pobegulja" i kad treba da ode na gostovanja drugim jačim ekipama lige?

Podsećanja radi, Džoel je na startu sezone odigrao utakmicu protiv Milvoki Baska i ubacio je 24 poena. Za gotovo svakog igrača je to veoma respektabilna brojka.

Ne i za Embida izgleda, pošto je to ostalo jedno od retkih gostovanja "teškašima" na kom je igrač Filadelfije bio na parketu.

Usledila je serija rešetanja protiv Toronta i Portlanda, da bi se na meču sa Finiksom opet spustio ispod 30 poena.

Kod kuće je uredno igrao protiv Bostona i stao na 27, a onda čak i u Filadelfiji su ga Džejson Tejtum i Derik Vajt nadigrali.

Embid je ubacio 20 poena i onda propustio meč u Bostonu početkom decembra. Tada je razlog bila bolest, a centar File je preskočio i Nju Orleans pre toga.

Desetak dana ranije nije igrao ni protiv Minesote Timbervulvs u gostima i zajedničko za Minesotu, Boston i Denver je što je reč o nekim od najjačih ekipa u NBA.

Boston ima najbolji skor i treća je najbolja defanzivna ekipa, dok je Minesota prva sa Karlom Taunsom i Rudijem Goberom na "petici", gde bi Embid morao da "rilja".

Razlog za izostanak u meču sa Timbervulvsima bili su problemi sa kukom, sve dok se nisu dva tima sastala na parketu u Filadelfiji.

To kao da je Embidova sigurna kuća, ili njegovo dvorište i tu može da radi šta hoće, te da donekle računa i na pomoć statističara i domaćinsko suđenje arbitara.

Tako bar deluje. Preskočio je i gostovanje Orlandu kao četvrtoj najboljoj odbrambenoj ekipi s tim što je tada nedelju dana pauzirao zbog povrede zgloba.

Nije išao ni na noge Atlanti, pa je na svom terenu ubacio Nagetsima 41 poen, da bi samo deset dana kasnije preskočio taj i meč s Portlandom.

Na društvenim mrežama su ljudi počeli da pišu svašta, pa i to da Embid ima probleme da se privikne na visinu, jer je Denver smešten na 1.600 metara iznad nivoa mora.

Jedina dva puta kad je dolazio u Kolorado da igra, bilo je posle gostovanja Juti, koja se nalazi 300 metara niže od Denvera i to se dešavalo 2016. i 2019. godine.

Naravno, jednog pravog MVP-ja ne bi zanimalo protiv koga igra i gde, ali je činjenica da se, osim Minesoti kod kuće (a i tad je imao 17 poena sa slobodnih bacanja od 51), nije toliko nadavao koševa najjačim ekipama kao onima sa dna lestvice poput San Antonija ili Vašingtona. Na primer, Oklahomi je, kao jednom od najboljih timova zapadne konferencije, dao 35 poena i čak 19 od toga sa penala!

Zbog svih ovih stvari se i prema čoveku koji prosečno ima 36 poena i 11,4 skokova i 5,8 asistencija, gleda sa sve više sumnje i u Americi.

Jedne večeri ga ima sa 70 poena na terenu, a onda već dve, tri večeri kasnije ga nema i ako do kraja sezone propusti još pet utakmica, neće biti u konkurenciji da odbrani MVP priznanje.

A ako je zaista taktizirao i svesno izbegavao najjače ekipe u ligi, onda svakako ni ne zaslužuje to priznanje.

BONUS VIDEO: Novi tripl-dabl Nikole Jokića protiv Milvokija