Najveće počasti Praji i emotivna priča njegove Sonje za Nova.rs: Unuci su videli gde je deka dao 70 poena FOTO

Košarkaški klub Rejer iz Venecije, u kom je Dražen Dalipagić bio istinska legenda, odao je počast preminulom asu. Porodica proslavljenog košarkaša nedavno je boravila u gradu u kom je Praja živeo i igrao osamdesetih godina prošlog veka. I ostavio trag o kojem se priča generacijama...

Njegova supruga Sonja, ćerka Sanja i sin Davorin sa suprugom, te unuci Jana i Luka, mogli su da se uvere koliko je njihov suprug, otac i deka bio voljen, a koliko je i dalje poštovan. Tom prilikom su obišli sve lokacije koje su bile važne za njegov život i stekli uspomene za pamćenje zahvaljujući ljudima iz kluba, o čemu je Sonja Dalipagić emotivno pričala za Nova.rs.

"Sasvim spontano se sve dogodilo, privatno smo otišli tamo, obećali smo unucima da ćemo ih voditi u Veneciju, tamo gde je deka dao 70 poena. I u tu halu, naravno. Ima jedna malo čudna priča, ali istinita, ja sam svojevremeno u Veneciju poslala ćerku moje komšinice da završava italijanski i ona živi tamo već godinama. Ima jedan divan hotel, kada je Praja preminuo, bila je očajna što nije mogao da dođe... Više puta mi je rekla kako moramo da dođemo. Kada smo rešili da odemo, zvala sam direktora kluba Federika i najavila mu kada ćemo biti tamo, i samo smo pitali da li može neko da nam usred leta otvori tu halu", počinje Sonja Dalipagić emotivnu priču za Nova.rs.

Kada se u Veneciji spomene Praja Dalipagić, legenda koja je ostavila neizbrisiv i neponovljiv trag, košarka izbija u prvi plan, a priča nema kraja.

"Oni su dalje tamo angažovali, kontaktirali su našu ćerku da 31. jula, i to na moj 77. rođendan, dođemo u klub. Sve je tako simbolično, baš na moj rođendan... Videli smo i tablu u znak sećanja kada je dao tih 70 poena, pa Praja je i preminuo baš na taj dan kada je dao 70 poena", podseća na neverovatnu simboliku prilikom odlaska asa koji će se zauvek pamtiti.

Otkrila nam je i kako su tamo prisutni bili i neki stariji igrači iz tog vremena, pa čak i navijači, a sam klub čuva sećanje na poseban način. Navijači ga nisu zaboravili i nikada neće, a posebno pamte jednu utakmicu iz 1987. godine, kada je u derbiju protiv Virtusa iz Bolonje ubacio čuvenih 70 poena, čemu je i posvećena ta tabla na ulazu u dvoranu, koja je svedočila podvigu za istoriju.

"Deca su dobila dresove sa njegovim brojem 15 i prezimenom Dalipagić, a mi i šal na kojem piše 'Zauvek Praja'. Neverovatno kako čuvaju uspomene na njega, imaju čak i puzle njemu u čast, priveske... Doveli su grupu tifoza da budu tu sa nama, u toj hali se više ne igra, jer može da primi oko 3.000 gledalaca, a danas za međunarodne utakmice mora da ima mnogo veći kapacitet. Oni sada prave novu, veliku halu kapaciteta 10.000 mesta i navijači su predložili da se ta hala zove 'Praja', što ne znam koliko je realno, možda je malo i preterano. Ali, u sklopu te dvorane prave muzej kluba i deo je naravno posvećen Praji".

A, šta će sve biti u muzeju nove dvorane Rejer Venecije zasluge idu i porodici Dalipagić.

"Sad kad sam otvarala garažu, pa tamo nema šta nema, sve što je mogao da dobije je dobio u karijeri. Od priznanja, trofeja, uspomena... I sve što imam i što je vezano za njih i zanačajno daću njima da bude u tom muzeju, jer ja ovde ne mogu nešto tako. Mi smo poseban narod, malo toga poštujemo, a imamo toliko njih koji zaslužuju iz svih oblasti, zato mi je još dirljivije kada u inostranstvu naprave takav omaž i to neočekivano".

Emocije su izbijale iz svake reči, a samo su hteli u Veneciji da pokažu unucima Jani i Luki gde je njihov deka pisao košarkašku istoriju.

"Mi smo tražili samo da pokažemo halu deci, a oni su sve to napravili, pitali su i kako obeležavamo godišnjicu, planiraju u januaru neki omaž kada igraju baš sa Bolonjom. Bila sam tako emotivna, samo sam plakala... Nisam mogla tamo da pričam za medije, proveli smo četiri nezaboravne godine u Veneciji koja je posebna u svakom smislu. Znam kako se krio kada je prolazio, jer samo čuješ 'Praja, Praja' kako neko doziva, a onda moraš da probaš i ovo, i ono, i da poneseš kući nešto", prisetila se Sonja.

A njen Praja je bio skroman, za neke i previše, nikad nije voleo pompu, tako je i otišao, ali...

"Ovi dani su za decu, unuke i mene bili nešto neverovatno i izuzetno emotivno. Svaka im čast na svemu. Naša ćerka je, kao njen tata, želela da to bude najintimnije moguće, nisam ni ja za sva zvona, ali neke stvari ne mogu da prođu nezapaženo. Znala sam da će poprimiti sasvim drugu dimenzije, što je nekako i normalno. Praja kad je preminuo, nije hteo nikakve skupove, komemoracije, govore, nego da bude sve u krugu porodice. Kada su iz Košarkaškog saveza Srbije insistirali da komemoracija bude u Skupštini grada, uslov je bio da ne bude niko od političara, ni tu, ni u kapeli... I to je ispoštovano po njegovoj želji. A danas će svako od sebe da napravi ne znam šta, a ono što ti pripada - pripada ti diskretno, dostojanstveno i emotivno", poentirala je za kraj Sonja Dalipagić efektno u stilu njenog Praje.

Ko je bio Dražen Praja Dalipagić?

Košarkašku javnost potresla je 25. januara vest o odlasku Dražena Dalipagića (73), preminuo je usled duge i teške bolesti, a ostavio je nemerljiv trag o kojem će se zauvek pričati, jer je bio jedan od najvećih koji je igrao košarku. Bio je najbolji strelac u istoriji KK Partizan, nekadašnji reprezentativac Jugoslavije, legenda svetske košarke i čovek neponovljivog karaktera.

Rođen je u Mostaru 27. novembra 1951. godine, bio je član Kuće slavnih i osvajač najvećih takmičenja na klupskom i reprezentativnom nivou, u crno-belom dresu je postigao neprikosnovenih 8.278 poena. Praja je dres Partizana nosio od 1971. do 1980, i u sezoni 1981-1982, osvojio je dve titule (1976. i 1979), Kup SFRJ i dva evropska Kupa Radivoja Koraća 1978. i 1979, a sa reprezentacijom Jugoslavije – sve! Bio je olimpijski, svetski i evropski prvak, osvajač čak 12 medalja u dresu nacionalnog tima (plus zlato na Mediteranskim igrama). Izabran je među 50 osoba koje su najviše donele Evroligi i među 50 najvećih FIBA igrača.

Pored Partizana, nastupao je za Karera Veneciju, Real Madrid, Udine, Veronu, dok je karijeru završio u redovima Crvene zvezde, u sezoni 1990-1991.