Kada je Fenerbahče 25. novembra izgubio u neizvesnoj završnici od najvećeg rivala Efesa u Evroligi, svi su pomislili da je pred nekadašnjim šampionom Evrope jedna od najtežih sezona u Evropi.
Aleksandar Đorđević je bio pred otkazom, ekipa je imala skor od tri pobede i devet poraza, a ništa u ekipi nije davalo nagoveštaj da bi Fener mogao da se izvuče iz ambisa.
Usledile su i povrede bitnih igrača i sa tako skraćenom rotacijom gigant iz Istanbula je morao da nastavi dalje.
A onda se sve promenilo.
PROČITAJTE JOŠ
Meč na domaćem terenu bio je prekretnica. Mučio se Fener, bio u egalu tri četvrtine sa neugodim Francuzima, a onda je u poslednjoj deonici ubacio u višu brzinu i konano dobio meč.
Usledio je neverovatan period u Evroligi. Ređale su se pobede za pobedom i Fenerbahče od poraza od Efesa je napravio seriju od osam pobeda i samo jedan poraz i sada ima pozitivan skor.
Sa 11 pobeda i 10 poraza, Fenerbahče se uključio u borbu za plej-of. Ima samo jednu pobedu manje od Efesa uz dva meča manje, a čak ni četvrto mesto nije nemoguća misija jer zaostaju tri pobede uz utakmicu manje za ekipom Zenita.
U periodu u kojem je Fenerbahče počistio konkurenciju, samo je Asvel uspeo da iskoristi situaciju i dobije u neizvesnoj završnici. Ostale rivale, Fenerbahče je razbijao u proseku sa 11 razlike.
Ovakvoj seriji je delimično kumovao i nešto lakši raspored, ali u tom periodu su pobeđeni i Olimpijakos koji je bio na trećem mestu u tom trenutku, kao i Milano u poslednjem kolu na njihovom terenu uz dominaciju od početka do kraja.
Aleksandar Đorđević je tako ne samo preživeo na klupi istanbulskog tima, već dodatno učvrstio svoju poziciju dokazujući da je trenerski kalibar za jedan ovakav projekat.
Nekadašnji selektor Srbije često je osporavan kao trener. Najčešći argumenti su da nije u stanju da svoje timove odvede do kraja i da nije šampionski materijal. Iako iza sebe ima mnogo dobrih klupskih i reprezentativnih sezona, uvek je falilo to malo.
Sve do završnice prošlogodišnjeg plejofa u Italiji kada je uzeo meru upravo Mesini i Armaniju, Đorđević je uvek stajao na korak do cilja.
Zato su mnogi bili skeptični sa njegovim odlaskom u Fenerbače, pogotvo zbog visokih standarda koje je tamo postavio Željko Obradović.
Da sve nije tako crno-beli pokazauju i rezultati Virtusa i reprezentacije nakon njegovog odlaska. Italijanski tim se muči u Evrokupu, igra traljavo čitave sezone i ako ekipa i dalje obiluje zvučnim imenima, deluje da bi u Evropi mogli da dožive fijasko i pre same završnice.
Srbija je posle tri srebra sa Đorđevićem i debakla na Svetskom prvenstvu promenila selektora. Došao je Kokoškov i svi su verovali da će to biti rešenje svih problema, a usledio je potpuni sunovrat u kvalifikacijama za Olimpijske igre.
Naravno, nisu sve situacije tek tako uporedive, ali su pokazatelj da stvari nisu jednostavne kao što e čine.
Jedan od glavnih aduta u sjajnoj seriji turskog tima jeste Marko Gudurić. Reprezentativac Srbije igra svoju najzreliju sezonu, a u posledja četiri meseca je eskplodirao je i ubacivao 15.2 poena po utakmici, a kruna je bila partija u Milanu.
Gudurić je izrastao u jednog od lidera ekipe i uz De Koloa, Veselog i Nanelija čini etvorku koja deluje nezaustavljivo.
Naš košarkaš na nivou sezone postiže 10.2 poena uz 58 odsto za dva i 40 odsto za tri poena, a uz to ima i 2.8 asistencija.
Ono što je najbitnije, kako sezona odmiče, igra sve bolje, pa je na dve od poslednje tri utakmice bio MVP i čini se da mu je konačno legla uloga u Turskoj.
Fener u sledećem kolu čeka i najveći izazov kada će u Istanbul doći ove godine najbolja ekipa u Evropi Real Madrid.
Ukoliko nastave sa sjajnom formom, to će biti potvrda da prethodna dva meseca nisu bila slučajnost.
Do kraja ih čeka vrlo komplikovan raspored, pa će imati priliku da pokažu od čega su sastavljeni.
BONUS VIDEO Dejan Radonjić o ideji Željka Obradovića za menjanje evropske košarke
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar