Direktor KLS ne zna šta priča, za njega je brutalno vređanje Obradovića "rizik posla"

Zamislite izraz lica onoga ko bi pročitao ovako nešto, jer smo očito svi predugo živeli u zabludi da se za trofeje bore sportisti na terenu.

To smo mislili i pred finale košarkaške Superlige Srbije između Crvene zvezde i Partizana i očito se prevarili. Dva dana su prošla otkako je Zvezda odbranila titulu prvaka Srbije jednom celom pobedom nad Partizanom pošto drugi meč nije završen.

Već smo naširoko raspredali o tome, toliko da i vrapci znaju šta se desilo u sredu uveče u Beogradskoj areni.

Zvezda je došla na drugi meč, navijači Partizana su počeli da vređaju porodice igrača i ljudi iz uprave i posle nekoliko upozorenja, igrači Zvezde su otišli s parketa ispraćeni raznim tvrdim predmetima, zbog kojih se i nisu osećali bezbedno.

Tu je onda nastala konfuzija, jer su u Partizanu bili ubeđeni da je meč trebalo nastaviti sutradan, dok su se Zvezdini košarkaši posle oko sat vremena vratili na parket sa sudijama u praznoj hali.

Počelo je odbrojavanje i kad je prošlo 15 minuta, meč je registrovan službenim rezultatom. Nikom nije bilo jasno kako je moguće da se tako nešto desilo.

S tim u vezi se izdvojila jedna smešna i ironična opaska koja se ovih dana širi društvenim mrežama kao parodija na ono što se desilo ove nedelje u Beogradskoj areni.

"Znaš kako se postaje šampion? Tako što izađeš na teren kad nema nikog i pobediš", jeste citat koji uglavnom s podsmehom izgovaraju navijači Partizana i kojim se karikira ona čuvena rečenica Nebojše Glogovca iz Nebeske udice.

Znamo samo da je svima nama koji volimo košarku ostao gorak ukus u ustima zbog svega što se desilo.

I da odmah razjasnimo - niko, nikada i nigde ne bi trebalo da bude vređan na način na koji se to dešava i radi na utakmicama najvećih srpskih klubova.

Ali isto tako niko ne treba da relativizuje uvrede na račun jednih i drugih, a čini se da se upravo to desilo u priči Aleksandra Grujina, direktora KLS.

On je probao da objasni i evo već dva dana pokušavamo da razumemo aršine kojima se vodio u tom objašnjenju.

"Odgovorno tvrdim da je delegat postupio po pravilima i obavestio predstavnika Crvene zvezde i Partizana da će utakmica biti nastavljena nakon što tribine budu ispražnjene", rekao je Grujin posle nezavršene druge utakmice finala.

Podsećanja radi, Partizan je u trenutku prekida, posle tri minuta u trećoj četvrtini, vodio sa 57:45 i ipak je izgubio sa 20:0.

S jedne strane, igrači Partizana su u očima svojih navijača ispali junaci jer smatraju da nisu hteli da učestvuju u lakrdiji.

S druge strane, Branko Lazić ne greši kad kaže da se u košarkaške knjige titula piše Zvezdi i da je samo "to ono što se računa".

A kako je do nje došlo, to je valjda manje važno. Dejan Davidovac je svestan da "nije baš moralo da bude ovako", dok se Miloš Teodosić nije ni pojavio na proslavi titule zakazanoj za četvrtak u sedam uveče u Pioniru.

Kako osvojena titula, takvo i slavlje. Igrači u pantalonama i farmericama i majicama, ne baš veliki broj navijača, naboja nigde. Bukvalno ničega što čini sport.

I kad se zapitamo zbog čega je do toga došlo, bude malo smešno obrazloženje da je pogrešio - spiker?!

To nije ono što je najviše sporno u celoj priči. Ne, ne, problem mora da leži negde drugde, a ako krenemo da razglabamo o širem kontekstu i razlozima zašto se međusobno ne podnose navijači dva najveća kluba, to bi potrajalo.

Ovde je dovoljno da svedemo sve na neke činjenice i činjenice kažu da, kao što su vređane i porodice Teodosića i Nedovića, te čelnih ljudi Zvezde, tako su koji dan ranije bili vređani i Željko Obradović i Zoran Savić, trener i sportski direktor Partizana.

Da li je i tada postupanje sa strane KLS bilo isto? Ako pitate navijače Partizana - nije.

"To što se dogodilo u sredu uveče je sramota za sve nas. Naročito pesma u kojima se pominju deca igrača. Ako to podržava bilo ko, onda smo negde debelo pogrešilo. Ako je potrebno da praznimo halu i ubuduće zbog ovakvih stvari – praznićemo je. Ako je potrebno da se igra bez publike – igraćemo. Sigurno je da ovakve stvari nećemo da dozvoljavamo", rekao je Grujin za Maksbet.

Pa zbog čega se onda utakmica nije odigrala makar pred praznim tribinama, gde je zapelo?

I dok su uvrede na račun porodica i dece zaista gnusne i za svaku osudu, nisu na mestu ni one kojima se targetiraju Obradović, Savić ili neko treći iz Partizana. Zbog čega se onda one relativizuju?

"Tačno, on (Obradović) je trener, to je u nekom smislu i rizik posla kojim se bavi", kaže direktor KLS.

Što se kaže, evo ja sutra da dobijem po tamburi na ulici, može da dođe neko i kaže: "To ti je rizik novinarskog posla". Ma dajte.

"... Nije, međutim, konstantno vređan. Da li treba da upoređujemo to vređanje sa onim koje smo imali prilike da čujemo u sredu uveče, a odnosi se na supruge i decu", nastavlja prvi čovek KLS.

Nema potrebe da upoređujemo bilo šta, samo treba da konstatujemo da je i jedno i drugo loše i da to tretiramo tako na utakmicama.

"... I još nešto, u sredu su se, posle svakog upozorenja još glasnije čule uvrede sa tribina. I u njima su učestvovala i deca od desetak godina. To je naš najveći poraz", objasnio je Grujin. E ovo jeste tačno.

Ako smo zatrovali decu, pa onda u programu uživo na televiziji, ili sa tribina stadiona i hala sipaju uvrede na račun nekoga, a da ni ne znaju zašto to rade, to onda jeste poraz svih nas.

Ali taj problem se ne rešava na tribinama, tučama i uvredama tamo, nego najpre na izborima, a onda dugim i bolnim reformama za koje mi nismo ni spremni, niti za njih kadri.

Pitanje je hoćemo li ikad i biti kako stvari stoje, ali je činjenica da ne treba jedne uvrede pravdati, druge osuđivati i reći: "Znate, uvrede porodica su bogohulne, a ovo je rizik posla".

Ne. Sve su za osudu jednako i ružno je ako ljudi iz lige misle da je u redu rangirati ih zato što nam je na neke uho osetljivije.

I da se onda kao argument koristi Grujinov savet Ostoji Mijailoviću da "ode kući i pita ženu i ćerku da li odobravaju onakve pesme sa tribina".

Zašto bi pitao kad svi znaju da to niko normalan ne bi odobrio? To je nepotrebna konstatacija. Razlog zašto tih uvreda ima je daleko dublji, ali onda i KLS mora da pokaže jednu ozbiljnost koju ima Evroliga, jer je tamo očito moglo da se organizuje nekoliko derbija bez ikakvih većih incidenata i drame kakvu imamo ovde.

Razlika je što se domaće prvenstvo gleda kao poligon za ispoljavanje frustracija nagomilanih drugde, onoga što vidimo svakog dana na televiziji, u prodavnici, na poslu, kad otvorimo novčanik, ili u školi. A KLS nije merodavna da "leči" sve te stvari. Dovoljno je i da postupa jednako prema svima u stvarima kojima se ona bavi i da ni na koji način ne opravdava vređanje bilo koga. Nije u redu, a nije ni sportski. I zvuči kao da onaj ko to izgovara ne zna šta priča.

BONUS VIDEO: Navijači Partizana vređali Vučića na drugom derbiju finala sa Zvezdom