Teška životna priča partnera Đokovića u moćnom Dubaiju: Sin je čuvenog komentatora, tokom rata izgubio sve

Kamenjašević je sin čuvenog sportskog komentatora Mirka Kamenjaševića koji je ostao upamćen po nekim legendarnim prenosima (zbog kojih je čak i bio suspendovan).

Kamenjašević je dugo u košarci, pa je stigao u Đironu kao 17-godišnjak. U ovom klubu je bio i pomoćnik Svetislava Pešića, a kasnije je radio i u stručnom štabu Baskonije, a godinama radi u Persijskom zalivu.

On je 2017. godine otvorio PSSA, specijalizovanu košarkašku akademiju, u Ujedinjenim Arapskim Emriatima.

Dejan je igrao košarku u rodnom Sarajevu, a sa porodicom je 1993. godine krenuo put Španije.

"To je moj drugi dom, poslije moga Sarajeva. Ja sam u Đironi završio školu, tamo su mi se rodila djeca, Marko i Marina, i tamo sam upoznao prijatelje za čitav život. U Đironi sam odrastao u košarkaškog stručnjaka i postigao sve ono o čemu stranac u Španiji može samo da sanja. Završio sam višu trenersku školu, četiri u mojoj promociji, radio na ACB i Evrolige nivou plus Druga španska liga punih devet godina, bio član Akasvaju Đirone generacije koja je osvojila FIBA Kup, u timu sa Markom Gasolom na primer, poslje postao član velike Baskonije i bio na korak Fajnal-for u Evroligi. Radio sam sa velikim imenima kao što su Ričard Kasas, Pedro Martinez, Pablo Laso, ali posebno bih istakao dvoje ljudi koji su moji kućni prijatelji, familija, veliki treneri i velike ličnosti - Žana Tabaka i Svetislava Pešića. Oni su na neki način i obeležili moju karijeru, svako na svoj način", rekao je Kamenjašević za "nasbiro.com".

Pojasnio je i kako je izgledao život nakon selidbe u Španiju i koliko je bilo teško

"Moj život je bio vrlo težak i komplikovan kao i život svake druge izbjeglice ili ljudi koji su ostali u ratu, na primjer u mom rodnom Sarajevu. Puno je različitih životnih priča, ali moja je možda specifična. Došao sam u Đironu mlad, nisam znao jezik, moji roditelji su bili stariji, posebno moj otac Mirko Kamenjašević koji je tada imao 63 godine, moja sestra samo 12, a mama i ja smo jedini bili radno spremni. Humanitarna organizacija koja nas je dovela odmah nas je i napustila, tako da je trebalo da se od početka snalazimo sami, bez znanja jezika, zahvaljujući pomoći samo nekih dobrih ljudi. Mama je čistila haustore i stubišta, a ja sam radio kao konobar na autobuskoj stanici od četiri popodne do pet ujutro. Tako smo preživeli u prve dve godine, i to je omogućilo da moja sestra studira, i da na kraju kao familija isplivamo iz vrlo teške situacije. Posle izlaska iz Sarajeva izgubio sam sve, baš kao i moji roditelji kojima je to teže padalo..."

Najveći uticaj na njega imao je Svetislav Pešić.

"Naučio sam sve! On me učio životu, sportu i posle smrti moga oca bio moj drugi otac. Kouč je veliki čovek, najveći stručnjak u Evropi zajedno sa Željkom Obradovićem i bez sumnje čovek koji je ostavio dubok trag na mene. Sada smo familijarni prijatelji, stalno se čujemo i vremenom sam dobio njegovo poverenje i poštovanje. O njemu kao o treneru ne bi trebalo da trošimo reči, ali malo ko poznaje njegovu ljudskost, dobrotu i altruizam koji pokazuje kada nije na terenu.

BONUS VIDEO „Pick and roll“ sa Mićom Berićem: Trenutak istine za Partizan, neverovatna Zvezda i srpsko čudo VIDEO