0
Balkanski region uvek je bio mesto sa kog su poticali najbolji košarkaši sveta, a sada nijedna zemlja sa našeg poluostrva ne igra u završnici Evrobasketa.
Za mnoge ljubitelje košarke i poznavaoce košarke (pa ček i prema FIBA listi) Srbija, Slovenija i Grčka važile su za tri favorita na Evropskom prvenstvu.
PROČITAJTE JOŠ:
Teško je reći koja je od te tri reprezentacije najviše podbacila, s obzirom da je svako ima potpuno drugačiju situaciju.
Srbija je za rivala u osmini finala imala Italiju, koja je veoma odlučno ušla u meč, pogađala kada je trebalo i odličnom taktikom nadigrala izabranike Svetislava Pešića.
Italijanima je malo falilo da prođu i u polufinale, imali su dobijenu utakmicu protiv Francuske, ali je Simone Fontekio, jedan od najboljih krilnih igrača u Evropi, sve prokockao u završnici meča.
Mnogo je već rečeno o tome zašto je Srbija izgubila, šta je moglo bolje i šta treba popraviti, ali ono što je najbitnije je prihvatiti ovaj neuspeh što pre i naučiti iz njega što više.
Samo pravi šampioni smeju da se pogledaju u ogledalo nakon poraza i priznaju to, jer znaju da će dati sve od sebe da poprave sliku već u narednoj prilici.
Što se Slovenije tiče ona je razočarala u četvrtfinalu protiv Poljske, iako nikako ne treba umanjivati zasluge, borbu i uspeh Poljaka.
Slovenija na ovom Evrobasketu nije uspela da odbrani titulu šampiona, a čini se da je i pristup utakmicama mogao da bude bolji.
NE PROPUSTITE:
Nisu Slovenci briljirali ni u grupnoj fazi, izgubili su od Bosne i Hercegovine, a teške utakmice imali su i protiv Nemačke, Francuske i Litvanije.
Luka Dončić je u četvrtfinalu igrao i povređen, ali je nakon poraza izašao pred novinare i priznao da je on glavni krivac, te da je razočarao čitavu zemlju. Daleko od toga da je on jedini krivac, ali činjenica je da Slovenija nije imala niti igru niti pristup mečevima koji su dovoljni da se odbrani evropska titula.
Grčka je poražena od Nemačke u veoma efikasnom i uzbudljivom meču sa 107:96, a čak ni Janis Adetokumbo nije uspeo da sa reprezentacijom prekine 13-godišnji post kada je u pitanju uzimanje medalja na evropskoj smotri.
Grci su kao i Srbija bili dominantni u grupnoj fazi, upisali su svih pet pobeda, ali se već protiv Češke u osmini finala videlo da neće sve ići kao po loju.
Nemci su bili odlično taktički pripremljeni za Janisa i ekipu, a pored toga su pogađali u velikim procentima za tri poena. Međutim, ono što je najvažnije u tom okršaju bila je atletska snaga Nemaca i njihov odgovor Grcima. Skupljalo se u reketu, Janis nije imao lakih poena na obruču, nije imao prostora za zaletanje, a šut za tri poena nije služio ekipu Dimitrisa Itudisa.
Što se tiče ostalih balkanskih reprezentacija, još dve su bile u nokaut fazi, ali su odmah završile učešće, baš kao i Srbija.
Hrvatska je uz kalkulacije pokušala da izbegne deo žreba gde su Slovenija i Srbija, ali je u osmini finala naletela na neugodnu Finsku, koju nakon ovog prvenstva više niko neće poželeti za protivnika u turnirskom sistemu takmičenja.
Mučili su se Hrvati i u grupi, videlo se da kockice nisu najbolje posložene, a poraz od Finske bila je samo so na već otvorene rane.
Zvuči neverovatno, ali Hrvatskoj je ovo čak 10. poraz u eliminacionim utakmicama u poslednjih 17 godina. Hrvati imaju samo jedan trijumf u nokaut fazi, bilo je to sada već davne 2013. u Sloveniji.
Koliko je hrvatska košarka trenutno na niskim granama potvrđuje i činjenica da naše komšije nisu izborile plasman ni na Svetsko prvenstvo naredne godine, jer su u prethodnoj rundi kvalifikacija izgubili, gle čuda, od Finske, te je i Dino Rađa podneo ostavku u tamošnjem savezu.
Hrvatska je u svom sastavu imala dva NBA igrača, nekoliko vrhunskih evropskih košarkaša, talentovane mladiće kao što su Lovro Gnjidić i Karlo Matković, te naturalizovanog Amerikanca Džejlina Smita, ali niko od njih nije dovoljno povukao.
Za razliku od Hrvata, Crnogorci su odigrali više nego solidan turnir, a mogli su čak da izbace i Nemačku u jednom od najčudnijih mečeva na prvenstvu.
Nemci su u prvom poluvremenu osmine finala imali i 24 poena prednosti, ali se Crnogorci nisu predavali sve do samog kraja. Istina je da je Nemačku poguralo i domaćinsko suđenje, a daleko od toga da je Crna Gora razočarala. Treba imati u vidu da je Nikola Ivanović zbog povrede propustio Evrobasket, nije bilo ni Nikole Vučevića, ali su Kendrik Peri, Bojan Dubljević i Vladimir Mihailović bili odličan trojac. Bitnu ulogu imao je i Igor Drobnjak, a očekivalo se da malo više pruži Marko Simonović.
Ipak, kada se sve sabere, Crna Gora je imala tri pobede i tri poraza, ali svaki od na papiru jače ekipe – Španije, Turske i Nemačke.
Još dve balkanske reprezentacije završile su svoje učešće u grupnoj fazi, a to su Bosna i Hercegovina i Bugarska.
Bosna je imala najtežu grupu, te je već na startu morala da odmeri snage sa Slovenijom, Litvanijom, Francuskom i Nemačkom.
Sve utakmice bile su neizvesne, Bosna je vođena Džananom Musom i Jusufom Nurkićem imala šanse, ali su one iskorišćene samo protiv Slovenije što je bilo nedovoljno za prolaz dalje.
Sve se odlučivalo u poslednjem kolu sa Litvanijom, ali je presudio kvalitet i veći broj raspoloženih igrača, među kojima su prednjačili Marijus Grigonis i Jonas Valenčijunas.
Što se Bugarske tiče, od nje se nije ni očekivao prolaz dalje, ali je i on došao u opticaj nakon pobede nad domaćinom Gruzijom. Međutim, u direktnom okršaju za osminu finala bolja je bila Belgija sa 89:80, te su Bugari morali da pakuju kofere.
Saša Vezenkov bio je predvodnik reprezentacije i jedan od statistički individualno najboljih igrača u grupnoj fazi, ali nije imao adfekvatnu podršku. Naturalizovani plejmejker Di Bost imao je tek jednu vrhunsku, jednu solidnu i tri veoma loše partije, što nije bilo dovoljno za nastavak takmičenja.
Svaka od navedenih zemalja ima drugačije probleme kada je razvoj košarke u pitanju, ali je nesumnjivo da će u narednim godinama očekivanja biti velika, a konkurencija u Evropi izuzetno jaka.
BONUS VIDEO Milica Dabović analizirala poraz Srbije na Evrobasketu
Pratite nas i na društvenim mrežama:
