Piksijev govor raspalio maštu, mirišu neka dobra vremena.
Smireno, staloženo, poput mudraca sa dalekog istoka, sa mešavinom suludog samopouzdanja prirodno urođenog ljudima rođenim na Balkanu koje je onako ležerno i šmekerski plasirao u svakoj reči, Dragan Stojković Piksi je doveo naciju do potpune ekstaze.
PROČITAJTE JOŠ
Pola samuraj, pola „ne može nam niko ništa, jači smo od sudbine“, Piksi je u maestralnom govoru pred odlazak na put u Katar uspeo da spusti loptu, umiri je u mestu, a onda nakon finte kao devedesete protiv Španije na Svetskom prvenstvu u Italiji zatrese mrežu i usija atmosferu i veru u ekipu koju je strpljivo pratio i skupljao po svetu umesto onog orla iz reklame.
A ton smiren, nekako narkotizirajući dok izlaze reči od kojih krv vri, a strepnja zbog povrede najvećeg sina naroda i narodnosti novijeg doba Aleksandra Mitrovića prelazi u nadu i želju da i sami krenemo u neki rat.
„On će ići na Mundijal i bez noge, možemo i glavu da mu skratimo, ali ćemo ga opet voditi. On će ići makar i bez noge, možda igra i bez jedne noge, što da ne budemo jedinstveni u svetu da igramo sa igračem sa jednom nogom. Mnogi igrači ne bi bili, on je takav mentalitet“, objasnio je slikovito Piksi.
„Ko će dati gol, Mitrogol, Mitrogol“, ponovo odjekuju stihovi mundijalskog hita dok zamišljamo Mitra kako ga daje bez noge i glave, uz veru da ni njega ni nas ne može ništa da spreči na putu do krova sveta.
A, Piksi je dok su se slike u glavi ređale nastavio da dribla u svom stilu i diže publiku na noge kao nekad na terenu.
Pričao je o ambicijama i šansama, i doktorski skidao pritisak sa igrača, dajući do znanja i njima i nama, da iza svega toga toga stoji vera ko planina velika, i da nam nadu u nešto veliko niko ne može oduzeti.
„Ne morate ništa, a možete mnogo. Probajte ovo drugo jer nikakav pritisak neće imati sa moje strane. Ne verujem da neko može da bude besmrtan, Svetsko prvenstvo nije pitanje života ili smrti, već nagrada za sve što si uradio, što si pokazao i to na perfektan način. Šta je čovek bez vere?“.
Nije ni čudo ona što su svi igrači spremni da poginu za selektora čak i kada neko na trenutak pomisli da može nekako da mu naudi, kao nedavno kada su zapretili da ga niko ne dira pred Mundijal i da će u slučaju njegove ostavke morati da potraže drugu ekipu za Katar.
Jer kada Piksi kaže da nećemo biti ničija vreća za udaranje i da niko od igrača nema nikakav pritisak, niti će ga imati, onda je jasno zašto ga vole i zašto je moguće da se preokrene jedan Portugal usred Lisabona.
Zato se uprkos svim verovatnoćama Brazil dočekuje sa verom u pobedu, a igrači rasterećeni spremni da igraju „najlakšu utakmicu na prvenstvu“ i nadigravaju se sa „kariokama“ za koje selektor već zna u kojem će sastavu da zaigraju.
„Malo sutra“ poručio je Piksi da nema predaje u starom dobrom srpskom maniru prkosa i inata koji nas je često vodio do neslućenih visina.
Nisu visine ono što sada tražimo iako ih poput Piksija sanjamo, samo ne želimo o tome da pričamo. Samo da konačno posle skoro četvrt veka omirišemo utakmice u nokaut fazi kad krv proključa, cela zemlja stane na par sati, a u meču na sve ili ništa konačno prestane da se trese ona Mijatova prečka koja sa se vraća kao noćna mora.
Da kao nekada na terenu, kada je jednom fintom rastužio čitavu Španiju, a onda bez pardona stao na crtu Dijegu Maradoni i umalo bio deo velike senzacije uradi to isto kao selektor.
Možda je došlo vreme da i selektor Piksi poput, fudbalera Piksija izvede još jednu magiju.
Igrači su rasterećeni, navijači naloženi, javnost umirena.
„Bićemo mi dobri, bićemo dobri, nemojte da sumnjate u to“, poručio je Piksi za kraj.
Verujemo ti selektore!
BONUS VIDEO Katar 2022 Lična karta – Dragan Stojković
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar