0
Nije u Kataru sve tako crno kao što nam često predstavljaju, ali bar mi iz Srbije smo navikli na takve stvari.
Direktno izveštavanje iz Katara donosi vam m&m’s.
Od kako je ova mala, ali izuzetno bogata zemlja iz Persijskog zaliva dobila priliku da organizuje Svetsko prvestvo u fudbalu krenule su priče o korupciji, o nepoštovanju ljudskih prava, o stradanja više od 6.000 građevinskih radnika, uglavnom migranata… Kada s predrasudama dođete u novu sredinu, onda iznenađenje pojačava svaka pozitivna stvar, a iznenađenja u Dohi ima na svakom koraku.
Već prvi kontakt s Dohom je upečatljiv jer se sleće na aerodrom „Hamad“, više puta proglašavan najboljim na svetu iako je otvoren 2014. godine, a verovatno i najluksuznijim. Kada autobus krene da rula od aviona do terminala zaboravite da li ste u Katar stigli avionom ili tim autobusom, ali sve je perfektno organizovano. Osim kada vas neki nespretni volonter ne pošalje na izlaz za povezane letove a ne na izlaz za Dohu. Ali, nećemo sad o tome, zbunio se čovek iako je na njega „naletela“ grupa u kojoj su bili i prilično veseli navijači ogrnuti srpskim zastavama. Malo šetanje s koferima ne može da škodi.
PROČITAJTE JOŠ
Domaćini su ljubazni, predusretljivi i ponosni su na svoj grad koji se razvija neverovatnom brzinom. U Dohi je tek 2019. godine otvoren metro i napravljen je uglavnom za potrebe Svetskog prvenstva, jer u ovoj zemlji retko ko koristi javni prevoz. Prosto nema potrebe, gorivo je jeftino, svi voze automobile. A i da nije jeftino, domaćini nam kažu da u Dohi zna da bude toliko vruće i sparno (temperature i do 50 stepeni, a vlažnost i po 90 posto) da bukvalno teško možete da se odvučete do metro stanice. Kažu da je država napravila jednu malu grešku jer nije predvidela da se kolima uđe u metro, pa bi ga onda možda neko od lokalnog stanovništva i koristio. Donedavno su vozovi bili gotovo prazni, a sad ih polako popunjavaju navijači. Metro je besprekoran, bezbedan, nema direktnom pristupu trakama, već voz staje iza stakla i možete da uđete samo u vagon.
Kada smo već kod vrućina, zanimljivo je da su u Dohi tek pre par godina napravili trotoare, nije ih bilo u gradu, jer niko ne ide peške.
Zanimljivo je da ispred hotela ili u blizini apartmana sada postoje autobusi koji vas voze do prve linije metroa, da ne morate da pešačite. Jedino se Katrani još nisu navikli da u saobraćaju postoji i „žuta traka“ koja je nedavno tek iscrtana, pa često uleću tokom vožnje u makazice autobusima.
Jedna od zamerki Kataru je bila i šta će tako maloj zemlji, u kojoj je 80 posto populacije u Dohi (Katrana ima 2,6 miliona, ali samo 313 hiljada živi u državi), toliko novih stadiona i čemu će služiti i ko će da ih koristi kada se Mundijal završi. Ali oni ne brinu mnogo zbog troškova. Kada prođe Svetsko prvenstvo stadionima će uglavnom biti promenjena namena, ona napravljen od kontejnera će biti rasklopljen i poslat u neku od siromašnih država.
Utisak je da Katrani nisu štedljivi, ne samo po pitanju gradnje infrastrukture, objekata i sličnih stvari, već generalno. Klime su uključene svuda i stalno, u apartmanu su nas dočekala upaljena sva svetla koja postoje, i naravno sve klime, svi voze automobile, javni prevoz koriste uglavnom turisti.
I Doha je idealna prilika da dokrajčite svoje sinuse ako kojim slučajem imate problema s njima, jer u nekim objektima klime rade na, pa čini mi se 16 stepeni, i potreban vam je džemper ako želite da se zadržavate u njemu. A izlazak iz njega je posebna priča, jer vas napolju čeka 30-ak stepeni i topao vetar.
Za prvi dan Doha je ostavila sasvim solidan utisak, naročito luksuzni kraj The Pearl-Qatar, nalik mnogo poznatijem „blizancu“ u Dubaiju, gde sve vrvi od raskoši, i gde je iznajmljivanje apartmana tokom prvenstva išlo i do 2.000 evra po danu.
Inače, kola priča o tome kako su stanodavci izbacivali pred prvenstvo višegodišnje stanare da bi od turista zaradili tokom Mundijala, ali smo na te priče samo odmahnuli rukom i rekli – harašo.
I za kraj jedno zapažanje naših ljudi koji žive u Dohi. Kažu da je ovde izuzetno bezbedno i da je sasvim normalno da ostavite telefon na stolu na par minut i odete, recimo, po kafu. Ne vodi se toliko računa kako vam stoji torba i da li vam je novčanih vidljiv u džepu. Srbi iz Dohe čak kažu da imaju problem kada se vrate kući, jer se ponašaju isto kao u Kataru i ne obraćaju pažnju gde i kako ostavljaju stvari, što, složićete se, nije preporučljivo.
BONUS VIDEO Srbija ima novog Vidića – biciklom išao na treninge, trener mu proveravao ocene, ima neobičan nadimak
