Robert Prosinečki je krio loptu od protivnika tako da nisu mogli ni da je dotaknu. Fudbalski majstor utkao je sebe velikim delom u istorijske uspehe Crvene zvezde, a još jednom se prisetio evropskog pohoda i čuvenog Barija.
„Kada se pomene Bari, meni ne dolazi ništa drugo sem Liga šampiona! To je najveći uspeh Crvene zvezde, velika, istorijska utakmica, osvojili smo titulu koju na Balkanu ima još samo Steaua. Uspeh koji se verovatno neće ponoviti, jer se sada neverovatno mnogo ulaže i teško da će iko imati ovakvu priliku kao mi“, kaže Prosinečki, a prenosi klupski sajt crveno-belih.
Osvrnuo se popularni Robi i na to zašto je prvi šutirao jedanaesterac u odlučujućoj penal seriji, u finalu protiv Olimpik Marselja.
PROČITAJTE JOŠ
„Bio sam siguran da ću dati gol, baš kao i 1990. na Svetskom prvenstvu. Tako je bilo i u Bariju, ali nije bilo lagano. Teški su to trenuci, naročito sa Zvezdom, gde si tako blizu, a možeš biti tako daleko. Oni su promašili jedan penal, mi smo sve dali, a to nije bilo lako. Osvojiti Ligu šampiona je bilo neverovatno za sve nas, to nam je bila odskočna daska za sve dalje i odlazak u najveće klubove. Ljudi su prepoznali jednu veliku generaciju. Vežbali smo i penale, jer je Ljupko (Petrović) tu utakmicu napravio tako da dođe do toga da se igra 120 minuta i da se kroz izvođenje jedanaesteraca dođe do pobednika, a to smo, na svu sreću, bili mi“.
Otkrio je i da čuvena priča kako je Ljupko Petrović pitao igrače da li žele da igraju lepo, ili da uzme trofej, nije baš takva.
„Nije nas pitao pitao, to su ipak priče. On to nije pitao, već je sam sastavio da igramo tako. Ljupko je trener koji je pre dolaska u Zvezdu imao odlične rezultate i zato je došao u crveno-beli tabor. Sa tim rezultatima je došao u najbolju generaciju Zvezde i uz njegove velike trenerske mogućnosti Crvena zvezda je došla do najvećih uspeha“.
Prosinečki je odmah po dolasku na Marakanu postao ljubimac navijača i kreator igre koja je postala prepoznatljiva u Evropi. Zvezda je u njemu dobila mađioničara, a fantastični dribler je iz utakmice u utakmicu igrao sve bolje.
„Posle utakmice u Drezdenu osetio sam moć ekipe i hrabro izjavio da ćemo biti prvaci Evrope, i to bez poraza. Pre svakog treninga smo dolazili najmanje sat vremena ranije u svlačionicu. To je bio jedan od rituala. Što se driblinga tiče, sa njim i sa ‘rolanjem’ na neki moj način sam se valjda i rodio. Često sam vežbao neke finese, a interesantno je da nikada nisam igrao u gumenim kopačkama, uvek sam obuvao one sa šest krampona“.
PROČITAJTE JOŠ
Kao kruna te generacije u pohodu na evropski tron smatra se pobeda nad Bajernom u Minhenu.
„Najbolji meč, s obzirom na snagu protivnika, bio je taj u Minhenu kada smo Bavarcima očitali lekciju iz modernog fudbala. Sjajno smo odigrali i protiv Glazgov Rendžersa. Golovi na putu ka osvajanju Evrope su mi ostali u najlepšem sećanju. Dva Grashopersu u Cirihu, Glazgov Rendžersu, Dinamu iz Drezdena u Beogradu“.
Za kraj, još jednom o samom finalu na stadionu „Sveti Nikola“ u Bariju.
„Kada je došlo do penala, svi smo prebledeli. Do tada nikada nisam promašio sa bele tačke. U prvenstvu sam bio odrerđen da pucam jedanaesterce, pa je bilo normalno da šutiram u prvoj seriji. Sa centra sam, beo kao kreč, krenuo ka šesnaestercu i neprestano u sebi ponavljao ‘Samo da ga dam, samo da ga dam’. Osećao sam veliku odgovornost, a onda mi je pao kamen sa srca. Jer, ostaje u istoriji zapisano da sam postigao gol, kao i da je iskusni Amoros jedini promašio sa bele tačke i to pravi put u karijeri. To su ipak detalji koji će mi ostati večno urezani u glavi“, podvukao je Prosinečki.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare