4
Kraj dugogodišnje vladavine.
Čini se da su Zdravku Mamiču odbrojani dani u Dinamu iz Zagreba. Era u zagrebačkom gigantu koja je obeležena brojnim uspesima, velikim transferima, ali i kontroverzama i ispumpavanjem novca čini se da dolazi kraju.
Mamić i deo njegove klike u klubu preko koje je dirigovao iz Bosne i Hercegovine broje svoje poslednje dane, u najboljem slučaju mesece u Dinamu. To je epilog poslednje sednice u klubu iz Zagreba.
PROČITAJTE JOŠ
Doduše, na njoj su izvojevali pirovu pobedu tako što su bekstvom iz „Šeratona“ uništili kvorum, kako predstavnici navijača ne bi formalno ušli u najviše telo i tako ih preglasali i izbacili iz kluba. Međutim, ovo je samo produženje neminovnog, a to je konačan odlazak Mamića i nekih njegovih „sluga“ iz Dinama.
Mamić je u Dinamo prvi put kročio davne 1974. kao talentovani dečak od 15 godina, a iz njega će biti isteran kao osuđeni kriminalac.
Talentovanog fudbalera, pionirskog reprezentativca Jugoslavije, petnaestogodišnjeg Mamića, profesor Zdravko Kobešćak otpustio je iz omladinske škole Dinama 1974. godine. On je Mamića i celu njegovu generaciju ocenio kao neperspektivne posle poraza od Crvene zvezde.
U srednjoj školi, prema sopstvenom priznanju, prvi značajniji novac zaradio je prodajom podmetača od stiropora na stadionu pred Dinamove utakmice. Na stadionu Maksimir tada nije bilo stolica, pa je Mamić od fabrike OKI kupio nekoliko tona stiropora da bi od njega napravio sedišta.
„Isecali smo ga na pravougaonike i prodavali od Pimpeka do ulaza na stadion. Tako sam zaradio mnogo novca“, pričao je jednom Mamić.
Šest godina kasnije, Mamić se oženio, a kum na venčanju mu je bio legendarni Miroslav Ćiro Blažević.
Njegov uspon kreće tokom rata na teritoriji bivše Jugoslavije prvatizacijom drvne industrije „Česma“ u Bjelovaru, a kasnije je utvrđeno da je nezakonito kupovao deonice od radnika.
Ipak, taj novac mu je bio dovoljan da uđe u Dinamo Zagreb 1993. godine. Klub se tada na želju Franja Tuđmana zvala Kroacija.
Tada je uz Mamića kao predsednik deoničarskog društva u klub ušao i Ćiro Blažević. To je bio spas za klub koji je bio na ivici bankrota i gde su igrači samo dva meseca ranije pretili da neće da igraju Kup zbog neisplaćenih plata.
Ipak, prvi boravak u Dinamu nije dugo trajao, jer je bio oteran posle godinu dana i svađe sa Ćirom Blaževićem.
Do povratka bio je direktor Osijeka i Sesvete, gde je krenuo da promoviše igrače kojima je bio menadžer, što je bio početak karijere uspešnog fudbalskog trgovca.
Mamić se u Dinamo vratio 2000. godine kada je klub ponovo počeo da se tako zove, a sve se desilo 14. februara. Samo godinu dana kasnije je uspeo da se obogati prvm velikim transferom.
Boška Balabana je prodao Aston Vili uz obeštećenje od 6 miliona funti ili 8 miliona evra. Od tog iznosa svega 20 odsto pripalo je Dinamu, dok je ostatak pripao Mamiću i Balabanu. Mamić je kao menadžer, ali istovremeno i visoki funkcioner Dinama, prodao igrača Dinama drugom klubu. Naravno, radi se o eklatantnom primeru sukoba interesa, koji je zaštitni znak i osnovna karakteristika Mamićevog delovanja u Dinamu.
Nakon što je prvo postao zvanično potpredsednik, a formalno prvi čovek kluba, Mamić i njegova porodica su zagrebačkim velikanom konačno u potpunosti zagospodarili 2005. godine.
U to vreme ekipa je bila puna igrača koji su imali privatne ugovore sa dirketorom kluba. Kasnije i formalno prenosi agenciju na sina Marija, ali sukob interesa i pretvaranje kluba u porodični je jasan. Tata i sin Mamić gomilaju bogatstvo prodajom Luke Modrića Totenhemu (22 miliona evra), Vedrana Ćorluke Mančester sitiju (13 miliona evra) i Eduarda Da Silve Arsenalu (12 miliona evra).
Međutim, ovo su samo najluksuzniji transferi Dinamovih igrača sa kojima je Mamić kao čelnik kluba imao privatne ugovore i koji su mu davali procente od transfera i plata u novim klubovima, što se u žargonu fudbalskih švercera i kupaca zove revers. Mamić je dobro zaradio od prodaje Cezara, Leke, Vukojevića, Čale i posebno Dejana Lovrena (8 miliona evra).
U tom periodu je shvatio koliko je bitno povezati se sa političarima na vlasti, pa je u ime Dinama pozivao ljude da glasaju za HDZ i Ivu Sanadera.
Ubrzo je pored sina u klub kao trenera doveo i brata Zorana, pa su Mamići bili u svim porama Dinama.
Prvi problemi za njegov biznis su usledili 2014. godine.
Eduardo da Silva se pobunio protiv ropskog ugovora, po kojem je Mamiću morao da isplati 25 odsto svega što zaradi do kraja karijere, a spas iz okova potražio je na sudu.
Opštinski sud u Zagrebu je 2014. godine proglasio ništavim ugovore Zdravka Mamića i njegovog sina Marija, kojima su dobili pravo na četvrtinu svih Da Silvinih prihoda do kraja karijere. Okružni sud je 2015. godine poništio ovu presudu, na šta je Eduardo najavio da će se žaliti Vrhovnom sudu i FIFA. Na kraju su se Eduardo i Mamić nagodili vansudski, pa se izgubljeni „sin“ zamalo vratio u Dinamo 2016. godine.
Usledio je i skandal sa prisluškivanjem zbog njegove bliskosti sa Kolindom Grabar Kitarović, bivšom predsednicom Hrvatske.
Za vezu Mamića i Kolinde saznalo se kada je SOA prisluškivala Mamića koji joj je organizovao rođendansku proslavu, pa je praćena jer se kao predsednica družila sa momkom koji predstavlja pretnju po bezbednost zemlje. Predsednik se tada razbesneo na Dragana Lozančića, šefa državne špijunske organizacije koja je prisluškivala Mamića. Nije joj smetalo sve što se Mamiću zamera, ali je uhvaćena u druženju sa njim.
Te 2015. krenula je i prva velika akcija policije.
„Na osnovu krivične prijave Poreske inspekcije vrši se pretres imovine braće Mamić zbog sumnje da su počinili krivična dela primanja i davanja mita, utaje poreza i drugih plaćanja i zloupotrebe poverenja u privrednom poslovanju se sumnjiči da su protivpravne radnje preduzela odgovorna lica GNK Dinamo i službenik Poreske uprave“, navodi se u saopštenju policije.
Mamićima je presudilo „pranje“ novca u Švajcarskoj preko kompanija koje glase na ime Marija Mamića. Tako legalizovanim sredstvima planirali su da privatizuju Dinamo, i to novcem izvučenim iz tog kluba. Formalizacija situacije koja je već postojala više od decenije bila je previše, ali ni to se ne bi znalo da istražitelji FBI-ja u okviru istrage o pranju novca nisu pronašli trag o finansijskim transakcijama preko of-šor kompanije koje posreduju u nepostojećim transferima igrača i o tome obavestili svoje švajcarske kolege. Otkrili su da je Mario Mamić u švajcarskom kantonu Obvalden preko svoje tamošnje kompanije poslao najmanje 10 miliona evra u poreske rajeve širom sveta.
U leto 2015. USKOK je, u okviru istrage koja je rezultirala optužnicom i na kraju presudom da su Mamići krivi za izvlačenje 117 miliona kuna iz Dinama, ispitao Luku Modrića i Dejana Lovrena. Obojica su potvrdila sumnje da su anekse o raspodeli transfernog novca potpisali nakon i neposredno pre transfera iz Dinama u Totenhem i Lion, a ne godinama pre transfera. Modrić je istražiteljima rekao da je aneks ugovora, prema kojem mu pripada 50 odsto transfera u Totenhem, potpisao tek po odlasku u taj klub 2008. godine, a ne 2004. godine, kako stoji u ugovoru.
Prema podacima USKOK, Modriću je isplaćeno oko 80 miliona kuna, od čega je 52 miliona povukao i predao Mamiću. Lovren je rekao da je aneks ugovora sa Mamićem potpisao neposredno pre prelaska u Lion 2010. godine, a ne 2007. godine, kako stoji u ugovoru. Na osnovu tog aneksa iz 2007, Dinamo je Lovrenu 2011. isplatio 25,8 miliona kuna. Lovren je taj iznos podigao i predao Zoranu Mamiću, on ga je podelio sa bratom Zdravkom i sestrićem, a Dinamo je tako vratio kredit koji je podigao da bi ga mogao isplatiti Lovrenu.
Dve godine kasnije su osuđeni na zatvorske kazne – Zdravko na 6,5 godina, a Zoran Mamić na četiri godine i 11 meseci nakon čega su pobegli od izvršenja u Bosnu i Hercegovinu godinu dana kasnije kada je presuda postala pravosnažna gde se i danas kriju.
U periodu od naredne četiri godine, vladao je Dinamom preko svojih ljudi u klubu, ali je i tome došao kraj.
U tom periodu je na njega pucano i snajperom, ali srećom bez posledica opasnih po život.
Šta će dalje biti sa Mamićima, teško je reći, ali su dani njihove vladavine u Dinamu po svemu sudeći odbrojani.
BONUS VIDEO PAOK ubedljiv, Živković podsetio kakav je majstor
