Politika i sport ruku pod ruku - spoj koji u ovom obliku postoji u Srbiji stvara osećaj mučnine, a čak i treneri i sportisti su razjedinjeni na liniji pripadnosti jednom čoveku.
Jedino što je on sjedinio su navijačke grupe koje drži u šaci i uprave dva najveća srpska kluba koji mu daju plebiscitarnu podršku, šta god da kaže ili uradi.
Normalno je da se klubovi koji su u društvenom vlasništvu trude da ne stanu na žulj nekom od moćnika, zavisno od političkih prilika, ali brate u ovoj zemlji kao da postoji samo jedno ime i prezime.
PROČITAJTE JOŠ:
Tako se pre neki dan oglasio trener Vojvodine Nenad Lalatović koji je zvučao skoro kao da se pravda, dok je govorio „nisam ja Vučićev trener, ali ga podržavam“ i potom dodao da deluje kao da mu „Vučićevi ljudi rade o glavi u Vojvodini“.
Pitanje je šta se, osim verovatno rata na relaciji SPS-a i SNS-a dešava u Vojvodini od jeseni do danas, i naravno zašto se i tada pozivao Vučić da rešava probleme u novosadskom klubu?
Zašto je Nemanja Matić od njega tražio da ubedi Nemanju Vidića da dođe na čelo Fudbalskog saveza Srbije, još dok je tamo stolovao Slaviša Kokeza?
Kao da je Nemanja Vidić neki guverner ili ministar, pa Vučić nešto treba da pregovara sa njim. Obrni, okreni sve se svodi na to kako predsednik Srbije odluči.
Nama kao sportskim radnicima sad izgleda gotovo neverovatno ono vreme kada je Toma Nikolić delio ordenje i bio koliko-toliko politički relevantan.
Tada se bar nije ovako otvoreno podilazilo vlasti od strane sportskih radnika, pa da jedan Dragan Antić kao papagaj više puta ponovi „ponosan sam na to što sam Vučićev čovek„.
Taj isti Dragan javno je istupio rekavši da su on i svi igrači glasali za SNS.
„Ovom prilikom pozivam predsednika Vučića za koga smo svi glasali, ceo Dinamo je glasao za njega na izborima, da reši ovu situaciju i da nam pomogne u najtežem trenutku za naš klub“, rekao je Antić pre koju godinu.
Prvo, odakle mu to da su svi igrači glasali, osim ako ih sve nije naterao i drugo, šta ima i njemu i Dinamu da pomaže Vučić, valjda to Vranje ima neku svoju gradsku vlast i njen deo zadužen za sport? A ne, čekajte, oni su nebitni…
„Recko“ je i sada privukao pažnju vređanjem devojke koja je htela da se oproba u poslu fudbalskog sudije, a skoro je pričao i nešto o tome kako smo prvi u vakcinaciji i da je to Vučićeva zasluga.
Ma čovek sve naučio, jedino nije naučio da se ponaša na terenu. Kome to i treba, dok se pozivaš na „glavu kuće“.
Ta devojka nije htela da komentariše ništa, jer je svesna da bi joj to donelo samo neprilike.
Svi oni koji su protiv predsednika se satanizuju, ako su dovoljno vidljivi ili ako privuku neku pažnju.
Nešto tako se desilo kad se Bogdan Joksimović iz KK Crnokosa iz Kosjerića drznuo da kaže kako je odbio donaciju opštine jer je tamošnja vlast ugasila sport.
Kad političari reaguju na bilo šta što pričaju sportisti, to samo govori o njihovoj paranoji i brizi za rejting. Nezavisno od garniture koja vlada.
A i kad oni ne reaguju, tu su njihovi tabloidi da kažu kako je taj neki Joksimović – licemer, jer prima donacije od opozicije, ali neće i od SNS-a.
Ma budalaštine. Pa da je situacija normalna, ko bi čitav, pri zdravoj pameti i čistoj svesti, u Srbiji, odbio donaciju od bilo koga. Niko.
Nego ovde ništa nije normalno, pa ni sport. On ozbiljno gazi po političkoj liniji, pa se kadriranje u klubovima vrši isključivo kao podela plena, a rezultati ako dođu – svojata ih stranka ili se priznanje daje njenim pojedincima.
Eto tako je bilo u Ubu kada je Darko Glišić izbio u prvi plan i dozvolio sebi da pusti ljude u halu tokom utakmice plej-ofa odbojkaškog prvenstva.
Našao se pored terena lično, a na majicama licem ili sloganom „nema kralja, nema Tita, sad se za sve Glišić pita„.
E ali kad nešto zagusti, tada se stranka distancira, što smo videli kad je Goran Vesić znao da se lepo provede na Zvezdinoj proslavi posle derbija, a onda je „uvalio kosku“ voljenom klubu tako što ga je kaznio da bi se „politički oprao“.
Ne daj bože da zbog toga dobije packu „odozgo“. Ovaj slučaj pokazuje svu tragediju odnosa politike prema sportu u Srbiji. Dobar joj je dok joj koristi, a ne dok je na dobrobit bilo koga od nas kao građana ili sportista.
Pogledajte u gradu gde živite ko je u upravnom odboru kluba iz vašeg grada i sve će vam biti jasno. Na prste jedne ruke se mogu verovatno izbrojati oni klubovi gde tu nije neko iz SNS, dakle neko ko se klanja i predsedniku Srbije, jer podržavati – to je tako iz prve decenije ovog veka.
Svega navedenog je bilo i ranije, ali je sada samo levak sužen ka jednom imenu i „za“ ili „protiv“ tog imena, ostali su manje važni.
Sve se, od politike i društva, preko zdravstva i prava, pa do pijačnih barometara i cene turističkih aranžmana u Tajlanda do Vrnjačke Banje svodi na to da li podržavate Vučića.
Ako je vaš odgovor „da“ i ako ga često ponavljate, možda vas potapše po glavi i udeli vam neki dinar ili zažmuri na to što ste odgovorni za teška krivična dela, pa vam se ne sudi, niti pokreće postupak.
U ovakvoj situaciji, ne bi čudilo da uskoro čovek počne da deli i trenerske licence, makar one košarkaške, kad se već za to obrazuje u ono malo slobodnog vremena dok ne zove telefonom igrače Zvezde da im čestita golove, najavljuje Mundijale ili gradi lupa banane deci po Srbiji.
Ali baš zato je, za one trenere i sportiste koji se diče time da su Vučićevi (ili ko god se nađe na vlasti), poruka da probaju samo da budu pošteni, svoji i dosledni u tome.
Možda neće imati toliko moći i novca, ali bar će noću moći mirnije da spavaju i neće politikom prljati i deliti sport više nego što je to već urađeno.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare