VIDEO Sjajan potez Veljka Paunovića: Posetio mlade bisere Srbije i uručio im poklon koji dobijaju samo retki

Paunović je odmah uspostavio opuštenu atmosferu, obrativši im se jednostavnim pitanjima.

„Momci, kako ide okupljanje? Je l’ ste zadovoljni? Kakav je hotel? Kakva je hrana? Je l’ se lepo družite? Trening? Treneri? Dobri svi? Je l’ sve super?“, odmah je Veljko uspostavio laganu komunikaciju sa biserima Srbije.

Kada je od igrača dobio potvrdan odgovor da sve protiče u najboljem redu, nastavio je razgovor sa porukom koja je nosila mnogo dublji smisao.

„Želeo sam da dođem da vas vidim. Da vam kažem da ovde u reprezentaciji imate jedinstvenu priliku da se upoznate, da se družite, da igrate fudbal i da branite boje svoje reprezentacije. Ja sam lično prošao kroz selekcije. Iako sam u ranoj fazi karijere bio u nekoj drugoj zemlji, od malih nogu sam stekao veliko poštovanje prema reprezentaciji i shvatio šta znači braniti boje svoje zemlje.“

Nastavio je u istom tonu.

„Uvek kada sam dolazio da igram za državni tim, vraćao sam se u svoj klub kao bolji fudbaler, ali i kao bolja ličnost. I stekao sam mnogo prijatelja koje sam zadržao do danas. Imate neverovatnu priliku da ovde radite sa svojim trenerima, ali i da steknete prijatelje za ceo život. Mnogi od vas će jednog dana postati kumovi, ostaćete prijatelji. Zato mi je mnogo drago što ste ovde.“

Selektor Srbije je našim najmlađim reprezentativcima govorio i o vrednostima koje nacionalni tim želi da gradi.

„Mi u reprezentaciji, dok smo zajedno, želimo da poštujemo odnose i određene vrednosti. To su pre svega poštovanje, odgovornost, poverenje i tolerancija. Dugo smo radili na tome i želeli smo da sve to ozvaničimo jednim dokumentom.“

Taj dokument, pod nazivom Kodeks reprezentativca, upravo je u sredu prvi put podeljen jednoj generaciji mladih igrača.

„U njemu nisu samo vrednosti, već i svojevrstan priručnik kako da se ponašate dok ste ovde u reprezentaciji, ali i kada ste u svojim klubovima i u privatnom životu. Kako da se nosite sa uspehom, ali i sa kriznim periodima, ne samo u sportu, već i u životu. Kako da se vratite kada stvari ne idu po vašoj volji, bilo da su u pitanju utakmice, rezultati ili, recimo, problemi sa ocenama u školi.“

Zatim je usledio trenutak koji će mladi reprezentativci dugo pamtiti. Paunović je uzeo primerke Kodeksa i upitao i ko je kapiten. Posle kratkog razmišljanja, došao je na još bolju ideju.

„Ovo je vaš prvi trening sa mnom. Pomozite mi da podelimo svakome od vas po Kodeks.“

Igračima koji su sedeli pored njega dodavao je jedan po jedan primerak, a oni su ga prosleđivali dalje, sve dok svaki reprezentativac za stolom nije imao svoj primerak Kodeksa.

„Momci, pogledajte ga kada budete imali vremena. Naravno, ne treba da ga pročitate odjednom. Ali ono što nikako ne bih voleo jeste da ovaj Kodeks ostane negde zapušten na zadnjem sedištu ili u gepeku automobila vaših roditelja. Neka vam bude uvek nadohvat ruke, jer može samo da vam koristi.“

Imao je Paunović i završnu reč.

„I da se, jednog dana, za 10 ili 15 godina, kada se ponovo sretnemo, bilo u A reprezentaciji ili negde drugde gde nas fudbal odvede, neko od vas javi i kaže: ‘Selektore, ili treneru, šta god tada budem bio, ovo što ste mi uručili onog dana kao pioniru, ja i dalje čuvam i nosim sa sobom’.“

Na kraju susreta, selektor A reprezentacije poželeo je mladim igračima mnogo uspeha, ne samo u fudbalu, već i u životu.

Za selekciju Srbije do 15 godina, ovo je bio poseban dan. Susret sa selektorom A tima, ali i trenutak u kojem su postali prva generacija kojoj je uručen Kodeks reprezentativca, dokument koji simbolizuje vrednosti, odgovornost i put kojim treba da ide svaki igrač koji obuče dres Srbije.