"Tata mi je rekao grb Srbije stavi uvek ispred prezimena": Stanković otkrio zbog čega jedva čeka da zaigra za "orlove"

Njegov otac Dejan je jedini fudbaler u istoriji koji je nastupa na tri Svetska prvenstva sa istom reprezentacijom koja je imala različito ime (Jugoslavija, Srbija i Crna Gora i Srbija). Stanković je bio rekorder Srbije sa 103 nastupa, a u međuvremenu su ga pretekli Branislav Ivanović (105) i Dušan Tadić (111).

To je ogroman pritisak sa kojim se nosi Aleksandar koji je u mlađim kategorijama često nosio kapitensku traku, a sada u Brižu pokušava da unapredi karijeru posle Lucerna.

Mogao bi da dobije šansu već u meču Srbije i Albanije (20.45, subota) u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo.

Kada je stigao poziv za A reprezentaciju, jedan od prvih koji mu je čestitao bio je čovek sa kojim deli posebnu vezu iz Interovih dana.

„Čim je saznao, Dimarko me je odmah pozvao i čestitao. Dobri smo drugari. Mnogo je srećan zbog mene jer zna koliko mi znači poziv i koliko volim Srbiju. Ponosan je, kao i moja porodica. Njegovi saveti su mi pomogli i kad sam donosio odluku o prelasku u Lucern. To je bilo leto pre godinu dana, imao sam ponude iz Serije B, ali mi je Federiko rekao: ‘Idi u Švajcarsku, igraj, tamo će ti dati prostor.’ Bio je u Sionu, zna nivo fudbala. Naravno, nije bilo lako izaći iz Italije, ali bih opet uradio isto.“

Pojasnio je i kako je sve vreme ovaj debitant maštao da bude na spisku "orlova".

„Počeo sam sa U-15 selekcijom… od tada sam stalno maštao o A reprezentaciji. I sada sam tu. Ne mogu da vam opišem kako se osećam, to je ispunjenje sna. Teška je kapitenska traka, ali kad imaš ovakve momke pored sebe kao ja što sam imao, onda je mnogo lakše. Drago mi je što sam imao tu čast da budem kapiten. Išli smo na Evropsko prvenstvo, dogurali do polufinala… nešto što ću zauvek nositi u sećanju.“

Kao igrač koji voli loptu u nogama, posebno ceni priliku da radi sa selektorom koji razume kreativnost.

„Volim da imam kontrolu igre. Sigurno ću slušati sve što mister bude govorio i tražio od mene, sto odsto. Jedva sam čekao da počnemo da radimo na pripremi utakmice sa Albanijom.“

Otkrio je i očevu poruku pre polaska na okupljanje reprezentacije, reči koje u sebi nosi kao zavet.

„Kao što bi svaki tata rekao sinu, rekao mi je da se ponašam lepo, da pre nego što obučem dres, prvo pogledam grb Srbije i da ga uvek stavim ispred prezimena. Video sam njegov portret ispred svlačionica. Svaki put kad dođem u Pazovu, stanem ispred te slike, pogledam je i poželim da mu se jednog dana približim po broju nastupa za državni tim.“

Kao svaki tehnički prefinjen igrač, ima i svog fudbalskog uzora.

„Tata je idol, tu nema dileme. Ali Hakana Čalhanoglua sam gledao poslednje dve godine dok sam trenirao sa prvim timom. To što on radi na terenu je prosto neobjašnjivo.“

Sada je deo grupe o kojoj je dugo maštao.

„Jan-Karla Simića znam iz mlađih selekcija, ostale tek treba da upoznam. Normalno, pratim Vlahovića i Kostića u Juventusu, Pavlovića u Milanu… znam ih sa TV-a, uživo sam ih tek sada upoznao i uverio se da su pre svega sjajni momci.“

Pred njima je utakmica sa Albanijom, a pripreme u Staroj Pazovi teku uobičajeno.

„Raste tenzija, kao i pred svaku utakmicu. Pripremamo se u miru, polako spremamo meč. Aslanija znam iz Italije, sećam se da je Filipu dao gol u 118. minutu i uskratio ga za ‘skudeto’ u juniorskoj konkurenciji. Igrali smo zajedno u Interu, imamo istu poziciju i dobro poznajem njegove kvalitete. Ali nije on jedina opasnost. Iskreno, ne poznajem baš sve igrače Albanije, ali ovih dana radimo detaljno na analizi protivnika.“

BONUS VIDEO Nova.rs u muzeju Intera i Milana