0
Nije gotovo, izgleda da tek počinje...
Kada je u aprilu 2021. godine takozvana fudbalska Superliga doživela debakl, činilo se da je to bio i definitivan kraj nadama najvećih evropskih klubova predvođenih Real Madridom, Barselonom i Juventusom da će umesto Lige šampiona zaigrati u novoformiranom takmičenju.
PROČITAJTE JOŠ...
I sem sporadičnih najava da ni Florentino Perez ispred Madriđana ni Andrea Anjeli kao predstavnik Juventusa nisu odustali, te ponekog sastanka „zavereničkih klubova“ nije bilo nikakvih konkretnih dešavanja povodom drugog pokušaja pokretanja sve do 20. oktobra.
Ljubitelje najvažnije sporedne stvari na svetu šokirala je pretnja čelnika i klubova iz španske Primere da bi „28. oktobra moglo da dođe do štrajka zbog toga što je Vlada Španije donela zakon o sportu, čije odredbe mogu da pomognu osnivanju fudbalske Superlige“, kako je preneo radio COPE, uz informaciju da su glas protiv novog zakona o sportu digli predstavnici 39 od čak 42 kluba.
U kombinaciji sa informacijom koja je fudbalskim svetom prostrujala dan ranije, a po kojoj su navodno stigle najave da bi Superliga mogla da definitivno zaživi 2025. godine, veliki broj parametara ukazuje na konkretizaciju ideje o njenom povratku na fudbalsku mapu sveta.
Prvi, i najjasniji dosad, je upravo ta najava štrajka. S obzirom na ionako zgusnut kalendar, čini se da bukvalno nikome ne bi odgovaralo da utakmice ne budu odigrane onda kada je to i planirano, ali je uprkos tome vest o štrajku izazvala nepodeljenu podršku među fudbalskom publikom, ali i onima koji od fudbala žive.
Druga se krije u ponašanju same UEFA.
Naime, od sezone 2024/2025 format Lige šampiona biće u velikoj meri izmenjen, a broj klubova je povećan sa 32 na 36. To samo po sebi nije sporno, koliko jeste raspodela mesta – jedno dodatno mesto dobiće peta liga po ukupnom koeficijentu, dva dodatna mesta išla bi ligama sa najboljim nacionalnim koeficijentom u prethodnoj sezoni, dok oko jedno preostalo ide kvalifikantima.
To znači da će od 36 klubova u Ligi šampiona tek pet dolaziti iz takozvane „staze šampiona“ u kvalifikacijama. Svakako bolja pozicija od ove sad po kojoj postoje četiri mesta, ali se to čini kao veoma mali ustupak ako se uzme u obzir da su najbogatiji klubovi Evrope dobili još tri mesta.
Jednostavno, iako su i Aleksandar Čeferin, predsednik UEFA, i gotovo svi koji se nalaze na nekoj funkciji u krovnoj organizaciji evropskog fudbala nebrojeno puta ponovili da je „projekat Superlige mrtav“, gotovo svaki potez koji povlače u poslednje vreme ide u prilog činjenici da postoji ogroman strah od njenog ponovnog javljanja, a čini se da drugi talas neće biti u korenu presečen kao što je to bio slučaj ovog puta.
Treći i potencijalno presudni jeste mulj u kom se nalaze pre svih Barselona, Juventus, Mančester junajted, mada nije daleko ni veliki broj drugih timova poput Intera, Milana, Borusije Dortmund, Pari Sen Žermena… Iako su neki od ovih timova bili decidno protiv Superlige, slabe partije i očigledni problemi u kojima se nalaze lako bi mogli da dovedu do promene plime i konačne odluke da sve karte bace na projektovani spektakl u kom bi zarada bila zagarantovana i brojana u najmanje desetinama miliona evra. UEFA je jedan nalet zvanično odbila, ali je istovremeno podlegla pritiscima i omogućila najbogatijim klubovima Evrope da praktično stvore takmičenje zatvorenog tipa, uz tek povremeni ekces u vidu nekog kvalifikanta.
Rasplet neće uslediti u bližoj budućnosti, ali bi prve naznake ozbiljnosti najava o 2025. godini kao onoj kada bi Superliga mogla da iz ideje pređe u konkretizaciju trebalo da uslede u mesecima koji dolaze. No, ono što je jasno „na prvu loptu“, i biće sve uočljivije – pitanje koje bi trebalo postaviti vezano za Superligu nije „da li“, već „kad“.
A odgovor je, na žalost svih koji imaju štošta da kažu protiv modernog fudbala, pre pre nego kasnije.
BONUS VIDEO Mbape – najplaćeniji fudbaler današnjice
