Stanojević priča o promenama tima, a uništava evropsku sezonu forsirajući najlošije igrače

U prvom pokušaju su doživeli tešku blamažu protiv Dinama iz Kijeva, u drugoj ispustili kolosalnu priliku protiv Lugana koji je u jednom trenutku bio na kolenima, a u trećoj ih čeka izazov zvani Gent koji je u prošlosti bio koban, ali koji možda u ovom trenutku ne deluje toliko opasno i neprolazno jer je i sam uz dosta sreće izbegao neprijatnu eliminaciju.

Međutim, mnogo veći problem od samog protivnika jeste priča koja se u ovom trenutku odvija u Partizanu. Na stranu katastrofalno stanje u klubu izazvano uništavanjem od strane tandema Miliš Vazura - Milorad Vučelić koje traje godinama, deluje da ni na samom terenu neke stvari nemaju logično objašnjenje.

Miljenik "grobara" Aleksandar Stanojević koji je u prošlosti sa Partizanom igroa Ligu šampiona i koji je u mnogo navrata znao da burnim govorima vodi borbe u ime crno-belih i da i na samom terenu burnim reakcijama pokazuje svoje emocije prema klubu, ponovo je ove godine seo na klupu kada je delovalo da više ni amateri ne žele da sarađuju sa postojećom garniturom.

Probudio je nadu svojim povratkom među navijačima, ali isto tako dao i legitimitet upravi koja je bila saterana u ćošak i koja bi morala da nastavi sa Alebetom Nađom u u ovoj sezoni.

Međutim, Stanojevićev povratak za sada je jedinu težinu imao na rečima. Vatreni govor posle meča uprotiv IMT-a kada je dobio crveni karton nezadovoljan suđenjem, Stanojević nije u jednakoj meri uspeo da pokaže i na polju struke.

Jasno je da ekipa koju vodi ima jasne limite i bolno je hendikepirana kvalitetom za ozbiljnije rezultate što i sam stručnjak ističe i traži rekonstrukciju ekipe i priča o velikim rezovima, ali je za neke odluke sa postojećim kadrom teško pronaći logička objašnjenja.

Osim ako na plastičnom primeru ne želi da pokaže čelnim ljudima koliko su neki igrači očajni i da jednostavno moraju da shvate da su korenite promene neophodne ili radi kao ubačeni element sa ciljem da sruši aktuielnu garnituru ako bi išli u teorije zavere, teško su razumljivi neki potezi.

Pogotovo ako se uzme u kontekst da su za rekonstrukciju i promene potrebne i pare, a Partizan ih baš i nema i osim prodaje Baždara i Saldanje koja se očekuje osim od Evrope i onih momenata kada prose za licencu od države, drugi prihodi ne postoje.

Zbog toga je za Partizan borba za Evropu bez obzira na probleme morala da bude prioritet jer bi plasman u grupnu fazu Lige konferencija doneo nekoliko miliona, a svaki uspeh još para preko, pa je Stanojević mogao i u tim mečevima da demonstrira limitiranost ekipe.

Jer, teškoida će do kraja leta dobiti igrače da parira Zvezdi, a ako mu je potreban jači tim za drugo mesto bez Evrope, onda možda Partizanu nije trebao trener njegovog rezimea.

A koje to odluke toliko bodu oči.

Slučaj De Medina

Nejtan De Medina došao je u Partizan krajem prošlog leta i tokom čitave prošle sezone skupio je 165 minuta u dve utakmice Kupa. Prvu polovinu je proveo ulazeći u formu i dovodeći svoje fizičko stanje u normalu, da bi prolećni deo nakon igara na pripremam proveo lečeći se od ujeda psa po licu?!

Osim toga De Medina je doveden kao štoper, ne spada u brze fudbalere, ne ističe se ni nekom povratnom trkom niti ima centaršut, ali je iz neobjašnjivih razloga na početku oove sezone završio kao desni bek.

Iako je tokom priprema tu poziciju igrao zaboravljeni Marko Živković koji je doživeo težu povredu, pa unesto onda ekspresnmo dovedeni Vukšin Đurđević kojem je najveći kvalitet da je bonus i veteran Lazarević iz Vojvodine koji razliku nije pravio ni na nivou Superlige, ali su obojica ipak bekovi, De Medina je igrao na toj poziciji igrao na tri od četiri evropske utakmice. I pokazao veliko ništa i u defenzivnom i u ofanzivnom delu igre.

Da stvar bude gora, direktan je krivac za gol koji postigao Lugano u produžetku kojim je Partizan eliminisan iz Evrope.

Iako je bilo vidljivo proitiv Dinama iz Kijeva i u prvoj utakmici protiv Lugana, Stanojević je čoveka koji ne pamti kada je igrao ozbiljan fudbal stavio u najvažnijim mečevima u tim. Ako se pogleda njegov učinak u karijeri, najviše utakmica u jednoj sezoni koje je odigrao je bio 22 i to pre pet godina, a posle toga nije prebacio više od 19 koliko je imao u jednoj sezoni Bundeslige sa prosečnom minutažom od 40 minuta.

Dakle, kada se pogleda karijera, prirodna pozicija, učinak u dosadašnjem delu sezone, igranje De Medine je žargonski rečeno za zatvor i svaki njegov minut na terenu je šamar za navijače Partizana.

Otpisani Ovusu postao ključ u Stanojevićevom tiimu

Leonard Ovusu bio je "otpisan" ovog leta i nije imao uloogu u pripremnom periodu da bi odjednom postao bitan šraf u Partizanovom timu. Nakon skandaloznog izdanja protiv Dinama Kijeva, dobio je priliku da ponovo odigra još jedan užasan meč u revanšu protiv Lugana.

Kada je Partizan imao igrača više i kada mu je trebao jedan kreativniji igrač poput Natha, Stanojević je u igru uveo Kalulula kojem je vrhunac kada pošalje precizan kratak pas igraču do sebe.

Niti je u stanju da kvari igru rivala, niti je opasan kada se pridoda u napad, niti je u stanju nešto da iskreira. Jedno veliko ništa. Teško je razumeti kako je mogao da dobije ulogu u ekipi to nakon što je bio van svih planova.

Ako se uzme u obzir da Partizan na toj poziciji ima Matiju Stjepanovića koji je na na jednom derbiju pokazao da može mnogo više nego Ovususa, a i da ne može, mlad je i ima prostora za napredak, pojava Ovusua na terenu je tek nejasna.

Osim toga, i kada ga nema, Stanojević pokušava da na poziciji zadnjih veznih upari Kevina Arijagu koji nema brzinu i Gajasa Zahida koji nema defanzivne karakteristike i kojim se ubija kreativnost koju ima samo kada je iza leđa špica.

Kalulu je pčela koja zuji, a ne daje med

Još jedan slučaj koji privlači pažnju jeste ona Alda Kalulula. Iako spada u igrače koji se na terenu najviše trude i troše najviše energije, Kalulu gotovo da nije u stanju ništa da pruži. Guran i kod Duljajja na krilo daje određni kvalitet kada ekipa treba da se brani, ali u napadu osim brzine kojom sebi stvori prostor nije u stanju da uradi ništa. Da je na primer pogodio iz sjajne šanse na startu prvog meča protiv Lugama možda bi čitav dvomeč imao drugačiji tok. Tada je prebačen na omiljenu poziciju iza napadača, da bi u revanšu igrao kao najistureniji da bi uspeo da bude još gori.

Kada jednog igrača ne uspevate da uglavite ni na jednu pozicju to dosta govori o njegovim kvalitetima na terenu i da na istom ne bi smeo da bude. Ako se doda da zbog njega trpe i ostali pa tako Goh koji nije ni senka igrača od prošle godine igra često u sredini gde bi trebalo da igra Zahid i jedni bljesak ove sezone pokazao je na krilu, da situacija sa Saldanjom nikome ne donosi dobro, ni klubu ni igraču, a da i situacija sa bonusima gde se besomučno gura mladi Nemanja Trifunović kojem ovakva situacija ne prija i ne pokazuje ništa i dosta podseća sa besomučnim forisranjem Baždara na početku kada je morlao pametnije, pokazuje da je malo šta kako treba.

Da dodamo na sve da u neuigranoj odbrani jedan bekovski tandem igra domaću ligu a drugi Evropu, samo sveodoči o stanju haosa.

Stanojević je u pravu kad apriča o rezu i promenama u ekipi, ali one neće imati mnogo smisla ako ne postavi temelje sa onim što ima i ako Partizan ostane bez Evrope jer teško da Partizan to može da priušti u ovom trenutku.

BONUS VIDEO