Zašto je 2026. tako važna za srpski fudbal?

Možda i malo čudan uvod ima ovaj tekst, ali za nekoliko trenutaka biće vam jasno i zbog čega.

Nakon poslednjeg meča u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo, kada je Srbija pobedila selekciju Letonije sa 2:1, strepeli smo i pitali se da li će Paunović ostati selektor.

Na konferenciji ostao je misteriozan srpski stručnjak, ali moglo je da se nagovesti da će ipak pored svih problema biti taj koji će pokušati da Srbiju vrati tamo gde i pripada.

Njegov ostanak bio je prvi korak koji je Fudbalski savez Srbije morao da povuče kako bi uopšte imao šansu za stabilnu 2026. godinu. Sve posle toga dolazilo je samo od sebe.

Posle Dragana Stojkovića i tog burnog kraja ostala je velika rupa u srpskom fudbalu. Otvorio je Piksi provaliju bez kraja i nije mogao da se izvuče iz nje i samim tim je, kao crna rupa, povukao i ostale u nju.

Nismo se plasirali na Mundijal, 2024. doživeli smo bruku na Evropskom prvenstvu i jednostavno, tako više nije moglo.

Dolaskom Paunovića već u prvim danima osetio se boljitak i nada da će u budućnosti biti bolje.

Godina 2026. biće pravo vreme kada će selektor Srbije postaviti temelje za dane koje dolaze i iskreno radujemo se tome.

U trenutku dok su svi bili zaslepljeni sjajem „Zlatnih lopti“, na dodeli Zlatne lopte FSS, mnogima je promakao jedan potez Paunovića.

On bi mogao da predstavlja kamen temeljac nove generacije srpskih fudbalera i mogao bi da zauvek promeni kult reprezentacije.

Vasiliju Kostovu je nagradu za najboljeg mladog fudbalera Srbije uručio Paunović, koji mu je uz to predao i „Kodeks reprezentativaca Srbije“, dokument kojim bi trebalo da se vodi svaki reprezentativac Srbije u budućnosti.

Dugoročni mandat, do 2030. godine, trebalo bi da omogući uspostavljanje uniformnog sistema igre kroz sve selekcije, vertikalnu integraciju i usvajanje jedinstvene metodologije, dok pojedini izvori navode da bi Paunović mogao dobiti i šira ovlašćenja u sportskom sektoru, praktično kao koordinator kompletnog reprezentativnog pogona.

Paunović dobija nešto što retko koji selektor ima – gotovo deset meseci bez eliminacionog takmičarskog pritiska. Prvi zvanični meč u Ligi nacija biće tek u septembru 2026. godine. Upravo zato se petogodišnji ugovor posmatra kao strateški okvir: vreme za selekciju kadra, stabilizaciju igre i izgradnju jasnog identiteta.

Paunovićeva era bi zato trebalo da bude posmatrana kao projekat „Srbija 2030“ – etapni proces koji ima svoju tranzicionu fazu, fazu takmičarske konsolidacije u Ligi nacija i finalnu fazu u kojoj reprezentacija mora biti spremna da ostvari najbolje rezultate na velikim takmičenjima.

Ako mu bude dozvoljeno da plan razvija bez spoljnog pritiska i kratkoročnih turbulencija, Srbija bi mogla da dobije ono što generacijama nedostaje: stabilan sistem, jasnu igru i tim koji funkcioniše kao celina, a ne kao zbir pojedinaca.

Prvi veliki cilj za Paunovića jeste plasman na EURO 2028.

„Svaka utakmica nam je važna. Ako je cilj Evropsko prvenstvo kao što jeste, moramo da znamo da nam pre toga Liga nacija omogućava da igramo protiv najboljih reprezentacija Evrope. I to je odličan poligon da podignemo naš nivo igara, da se brusimo sa takvim selekcijama. Neću da kažem da je sve moguće, ali s druge strane podižemo nivo, približavamo se njima, odmeravamo se i onda sa tim iskustvima počinjemo prave kvalifikacije za Evropsko prvenstvo“.

Upravo zbog svega toga je 2026. veoma važna za srpski fudbal, koji će se uskoro, nadamo se i verujemo, vratiti među najbolje na svetu!

BONUS VIDEO Nova.rs u muzeju Intera i Milana