Srbija na stadionu starom skoro 100 godina: Loša trava i istorija za pamćenje

"Orlovi" moraju da pobede da bi ostali u realnoj trci za plasman na Mundijal, a meč će biti odigran na stadionu Daugava koji ima zanimljivu istoriju.

Stadion Daugava u Rigi nije samo sportska arena, već je ukorenjen u samoj srži letonskog nacionalnog identiteta i sportske istorije. Od svog otvaranja 1927. godine, ovaj višenamenski stadion služio je kao epicentar fudbalskih i atletskih takmičenja, stvarajući bogato nasleđe koje se proteže skoro jedan vek. Njegova istorija je doživela transformacije, od prvobitnog centra sportske organizacije „Radnički sport i garda“ sa fudbalskim terenom i atletskim stazama do ponovnog osnivanja 1945. godine, nakon sovjetske okupacije.

Zanimljiv arhitektonski detalj su staljinistički oblici na ulazu, koje je projektovao arhitekta Vladimir Šnitnikov. U ovom periodu, stadion je dobio i svoj zvanični datum otvaranja 1953. godine. Od 1992. godine, stadion Daugava je zvanično proglašen sportskim objektom od nacionalnog značaja, a njegovo vlasništvo pripada Vladi Letonije. Važno je naglasiti da govorimo o stadionu u Rigi, a ne o onom u Lijepaji, koji je zasebna arena sa svojom istorijom, kapacitetom od 4.022 mesta i ulogom domaćeg stadiona fudbalskog kluba FK Lijepaja. Ova razlika je ključna za razumevanje jedinstvenog položaja stadiona Daugava u kontekstu letonskog sporta.

Fundamentalna transformacija stadiona Daugava odvijala se kroz opsežan, višefazni projekat renoviranja koji je trajao od 2017. do 2023. godine. Ovaj projekat je predstavljao značajan državni poduhvat, a njegov uspešan završetak na vreme i u okviru budžeta odraz je strateške politike letonske vlade i sposobnosti da uspešno sprovede ambiciozne infrastrukturne projekte.

Takav pristup postavlja stadion kao simbol nacionalnog preporoda, demonstrirajući odlučnost u modernizaciji i afirmaciji sportskog identiteta. Renovacija je drastično povećala kapacitet stadiona. Nakon delimičnog rušenja tribina 1999. godine, kapacitet je smanjen na 5.683.

Renoviranje je povećalo ovu brojku na 10.400, odnosno 10.461 sedišta. Ključni rezultat renoviranja je sticanje prestižnih sertifikata: stadion sada ispunjava kriterijume UEFA kategorije 4 i IAAF kategorije 2, što ga svrstava u vrh evropskih stadiona, sposobnih da budu domaćini velikih međunarodnih utakmica. Modernizacija se ne završava samo fudbalskim terenom; planovi za kompleks uključuju izgradnju nove atletske dvorane, pa čak i startne rampe za bob, pozicionirajući stadion kao sveobuhvatni nacionalni sportski centar.

Uloga stadiona Daugava ide daleko dalje od sporta. To je višenamenska arena koja služi kao centralna tačka za brojne kulturne i društvene događaje. Njegova najistaknutija uloga u tom pogledu je domaćin Letonskog festivala pesama i igara, jednog od najvećih amaterskih horskih događaja na svetskom nivou.

Pomenuti festival ne samo da pokazuje svestranost stadiona, već i ističe njegov značaj kao kulturnog dobra. Ocene posetilaca potvrđuju njegovu pogodnost za masovne događaje, sa posebnim pohvalama za odlične saobraćajne veze (tramvaji, autobusi, električni trotineti) koje omogućavaju nesmetan dolazak i odlazak velikog broja ljudi. Međutim, neke recenzije ukazuju na nedostatke, kao što su neudobna sedišta i činjenica da stadion nema krov, što ostavlja posetioce izloženim nepovoljnim vremenskim uslovima Rige. Ove primedbe pružaju potpuniju sliku stadiona, ističući da, uprkos modernizaciji, određeni izazovi i dalje ostaju.

Fudbaleri Srbije su dan ranije trenirali na ovom stadionu, iako su imali zamerke da je teren na kojem će igrati u lošem stanju.